Žao nam je zbog terorističkih napada u Evropi, zbog tog zla smo i pobegli iz naših domova, rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) neki od migranata u Prihvatnom centru Adaševci dan nakon događaja u Berlinu. Samo na ovom mestu put ka severu čeka više od hiljadu migranata, koji zbog zatvaranja Balkanske rute ovde borave i po tri meseca.
„Čuo sam za to što se desilo u Berlinu. Zbog takvih terorističkih napada u strahu smo i napustili našu domovinu. To je ogroman problem za svaku zemlju. Nevini ljudi stradaju, ranjavani su i ubijani... Nadam se da će to prestati i da će svi ljudi moći da žive u miru", rekao je za RSE Nazif Ahmadi (23), iz Logara u Avganistanu.
On, zajedno sa brojnim saputnicima sa Istoka koji su se uputili ka zapadnoevropskim zemljama, u Adaševcima strpljivo čeka prolaz preko severne granice, ali svakog dana samo dvadeset njih, od pet i po hiljada iz svih kampova u Srbiji, imaju sreću da budu na spisku za ulazak u Mađarsku.
U nekadašnjem prometnom motelu na autoputu kod Šida ovih dana je praznična atmosfera. Zaposleni iz Komesarijata za izbeglice upravo su uneli jelku provlačeći se kroz gužvu radoznalih migranata bosih nogu u starim papučama i iscepanoj obući. Mnogi od njih obradovali su se najavi nečeg lepog na dugom putu, pa su se sa osmehom raspitivali kada će ukrasi i kakav je program za Novu godinu.
Novogodišnja želja Abdulaha Dželalija (40), iz Kabula, je da sa porodicom bude u Švajcarskoj.
„Nova godina je za deset dana. A mi nismo nigde, ni tamo ni ovamo, nemamo dom. Lepo bi bilo da smo negde kod kuće, ali granice su zatvorene, moramo još da ostanemo tu gde jesmo. Ovde sam sa porodicom, imam ženu i sina... Probaćemo malo da uživamo. Pa Nova godina je, to je srećan dan za svaku kuću.“
U Adaševcima imaju tri obroka dnevno, možda će 31. decembra biti i po kolač za svakog, dok volonteri polako pripremaju i nešto više za mališane iz zemalja zahvaćenih ratom kojih je pun ovaj centar. Šapuće se o novogodišnjim paketićima, ali to do daljeg ostaje iznenađenje.
Hladne dane uglavnom provode u hodnicima i sali za ručavanje, pojedini ogrnuti sivim ćebadima, oko produžnih kablova na kojima pune mobilne telefone i slušaju muziku. Čuju se sa rođacima i svi čekaju samo jednu vest – kada će za njih biti otvorena granica.
Destinacija Mohameda Karamija (22), Iranca iz Teherana, je Nemačka.
„To je najbolja zemlja za život u Evropi. Hoću prvo da studiram pa da onda nađem neki cool posao. Ali mnogo se loše osećam zbog ovih terorističkih napada. Eto, sada i u Nemačkoj. Žao mi je ljudi koji su stradali i njihovih familija. Strah me je ali ja moram tamo, šta god da bude. Imam planove za bolji život.“
Do boljeg života sada ovi ljudi u Srbiji, koja im je usputna stanica, čekaju u proseku tri meseca. Ali strahuju da bi, s obzirom da svakoga dana u zemlju ulazi pedesetak migranata i izbeglica – a da izlazi duplo manje, njihov prinudni boravak ovde mogao da potraje i mnogo duže.
Facebook Forum