Krijumčarenje izbeglica: Zarada na tuđoj nesreći

Piše: Jasmina Pašić, Insajder

Nekoliko hiljada izbeglica u Srbiji, posle zatvaranja zapadno balkanske rute kojom su prolazili, čeka da Evropa otvori granice, ili da sa krijumčarima, rizikujući sopstvene živote, pokušaju da se domognu željene zemlje. Izbeglice, kojih u Evropi od Drugog svetskog rata nije bilo u ovom broju, nalaze načine da izbegnu granične prelaze, jer legalno ne mogu da ih pređu. Krijumčari zgrću novac na tuđoj nesreći, organizovani kriminal cveta.

Interpol i Europol objavili su da organizovane kriminalne grupe godišnje zarađuju i nekoliko milijardi evra od krijumčarenja ljudi. Evropa uglavnom ćuti posle dugih rasparava o kvotama izbeglica koje bi zemlje EU trebalo da prime, i koje ostaju mrtvo slovo na papiru. Dobijanje azila, pored zakona i međunarodnih konvencija koje regulišu ovu materiju, rešava se na nivou politike, a ne prava.

Nemoguće je dati tačnu procenu koliko ljudi dnevno ulazi, a koliko izlazi iz Srbije, odnosno koliko se migranata trenutno nalazi na teritoriji te zemlje. Mnogi od njih su ušli krijumčarskim kanalima, tako da njihov ulazak nije nigde evidentiran, kao što možda neće biti ni izlazak.

Biznis krijumčara cveta

U septembru ove godine procene su bile da u Srbiji ima i do 6 000 migranata, odnosno da se njihov broj u septembru i oktobru povećao. To se može objasniti i strahom od zime koja dolazi, i potrebom da što pre pređu put do zemalja gde žele da započnu novi zivot, a to su obično države zapadne i severne Evrope.

Ministar u Vladi Srbije Aleksandar Vulin ponavlja da balkanska ruta nije zatvorena, iako je takva odluka doneta u martu ove godine, kada je EU uvela nov režim ulaska na njenu teritoriju.

“Ja to prenosim našim evropskim partnerima, govorio sam i na izvršnom komitetu UNHCR, gde sam jasno rekao da balkanska ruta nije zatvorena, da stara pravila ne važe i ne mogu više da važe. To je odgovor koji će morati dati ceo svet. Ovo su neke stvari, koje se, verovati je, dešavaju jednom u sto godina kada se pred našim očima menja čitav svet”, rekao je Vulin.

Sada se migranti duže zadržavaju na teritoriji Srbije jer teško nastavljaju dalje. Mađarska, na dva granična prelaza Horgošu i Kelbiji, prima po tridesetak ljudi dnevno, a Hrvatska traži vize koje migranti nemaju, te je njihov pu ka EU znatno otežan. Zato se mnogi okreću krijumčarima i taj biznis praktično cveta.

To se navodi i u najnovijem zajedničkom izveštaju Interpola i Europola o mreži krijumčarenja migranata iz maja 2016. godine. Procena njihovog ukupnog novčanog prometa na godišnjem nivou je oko pet do šest milijardi dolara. Glavni metod plaćanja je keš.

Milijarde evra ilegalne dobiti

U izveštaju je objašnjeno kako su došli do ove sume novca koja izgleda zaista neverovatno. Gruba procena godišnje zarade od krijumčarenja ljudi data je na bazi broja migranata koji su prošle godine ušli na teritoriju EU. Prema procenema Europola i Interpola bilo ih je oko million. Najveći broj njih je tražio usluge krijumčara i plaćali su, za ceo put, od tri do šest hiljada evra.

“Krijumčarenje migranata je multinacionalan biznis sa osumnjičenima koji potiču iz više od sto zemalja, kako EU, tako i van nje. Krijumčarenje ljudi je vrlo profitabilan biznis, jer podrazumeva niske ukupne troškove, za celu operaciju krijumčarenja, a postoji visoka tražnja za njihovim uslugama”, ističe se u izveštaju.

Ovu priču nam je potvrdila i jedna žena, izbeglica iz Sirije. Ona je u razgovoru za “Insajder bez ograničenja”, zajednički projekat produkcije Insajder i Radija Slobodna Evropa, istakla da je platila 1.300 evra da pređe iz Grčke u Makedoniju, a da bi prešla u Srbiju krijumčari su tražili još 500 evra.

Krijumčarenje prerasta u trgovinu ljudima

“Bilo je ljudi u grupi koji nisu platili jer nisu imali, i nisu nastavili sa nama”, istakla je dodavši da su joj sada tražili još oko 1.700 ili 1.800 evra da pređe granicu sa Mađarskom.

U nevladinim organizacijama ističu da je krijumčarenje ljudi tesno povezano sa nekim drugim, težim krivičnim delima, kao što je trgovina ljudima.

“Ljudi kažu OK, krijumčarenje je dobrovoljno. Jeste, mi možemo reći da je to jedna vrsta dogovora između te osobe i krijumčara, ali ako je ta osoba dala saglasnost da se prokrijumčari, ona nije dala saglasnost da bude u hladnjači sa još 70 drugih osoba, ili da je neko primorava na bilo koje stvari,”, ističe Jelena Hrnjak iz nevladine organizacije Atina.

Ona naglašava i da su kazne za krijumčarenje na neki način podsticajne zato što ako se radi o izricanju pojedinačne kazne, one obično iznose svega nekoliko meseci, i ne korespondiraju sa sumom novca koji ti ljudi mogu da uzmu od migranata.

Zato Jelena Hrnjak smatra krivično delo krijumčarenja ljudi svakako treba da bude vezano za organizovani kriminal.

U izveštaju koji su objavili Europol i Interpol navodi se i da više od 90 procenata migranata dolazi na teritoriju EU preko krijumčara, odnosno preko članova organizovanih kriminalnih grupa, kao i da su osumnjičeni za slučajeve krijumčarenja ljudi prethodno registrovani u vezi sa drugim ozbiljnim krivičnim delima.

Pre nešto više od godinu dana u hladnjači mađarskih registracija na autoputu nadomak Beča ugušilo se 70 migranata. U Mađarskoj je povodom ovog slučaja uhapšeno nekoliko osoba. Krajem avgusta prošle godine 50 migranata ugušilo se u potpalublju broda u blizini libijske obale, najverovatnije zbog dima iz brodskih mašina. Fotografija tela trogodišnjeg Ajlana Kurdija obišla je svet.

To su samo pojedinačne slike užasa koji prolaze migranti u pokušaju da krijumčarskim kanalima dođu do slobode i boljeg života. A uskoro će zima koju će hiljade migranata dočekati, u najboljem slučaju, po ugrejanim prihvatnim centrima, na putu na koji su krenuli bez karata i voznog reda.