Izazovi Bolonje: Bh. univerziteti još bez akreditacija
Nijedna od 39 visokoškolskih institucija u BiH trenutno nema akreditaciju za rad koje izdaje državna Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta, jer su im privremene istekle 15. avgusta ove godine. Tako je i validnost svih fakultetskih diploma izdatih u Bosni i Hercegovini nakon 15. augusta ove godine upitna, upozoravaju stručnjaci u ovoj oblasti.
Međutim, to nije jedini problem u provođenju Zakona o visokom obrazovanju u BiH koji predviđa punu primjenu Bolonjskog procesa. Posljedice bi na kraju mogle biti najveće za svršene bh. diplomce.
Na osnovu bolonjskih pravila do 15. avgusta ove godine trebalo je provjeriti koji univerziteti ispunjavaju postavljene uslove za rad, ali u Agenciji se trenutno nalazi
samo jedan takav zahtjev za akreditaciju - i to zeničkog Univerziteta, kaže Boris Ćurković, zamjenik direktora Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta u BiH.
„Mi smo do sada dobili jedan takav zahtjev i taj proces akreditacije, proces eksternog osiguranja kvalitete na tom jednom univerzitetu još nije počeo. Istekom 15. 8. 2011. godine su prestale važiti njihove privremene akreditacije. Jedna druga zakonska odredba kaže da se sa neakreditiranih visokoškolskih ustanova neće vršiti zapošljavanje u javne institucije i druge organizacije. Dakle, sinergija te dvije zakonske odredbe bi mogla biti vrlo ozbiljna i vrlo nepovoljna po diplomce sa svih visokoškolskih ustanova“, navodi Ćurković.
Na sarajevskom Univerzitetu tvrde da su u zakonskom roku predali zahtjev za akreditaciju nadležnom kantonalnom ministarstvu, koje će ga proslijediti Agenciji za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta, kaže prorektor za naučnoistraživački rad Univerziteta u Sarajevu Hazim Bašić.
„Diplome izdate na Univerzitetu u Sarajevu su validne i s obzirom da je akreditacijski proces u toku, i očekujemo pozitivan ishod, mislim da problematizacija validnosti diploma kada je u pitanju Univerzitet u Sarajevu nema mjesta“, istakao je Bašić.
Iako se sa procesom akreditacije kasni, Bašić vjeruje da će to ipak uvesti više reda u visokoškolsko obrazovanje u BiH.
„Kada su u pitanju javni univerziteti, cijenim da gotovo svi zadovoljavaju odgovarajuće standarde i normative za obavljanje visokog obrazovanja, što nisam siguran kada je u pitanju većina privatnih univerziteta“, kaže on.
Studijski programi bez kadrova i materijalnih uslova
Propisani standardi za akreditaciju univerziteta i visokih škola u BiH isti su kao i u 47 evropskih i azijskih država koje su pristupile Bolonjskom procesu. Za sada u BiH još uvijek nije jasno ko će platiti troškove akreditacije, koja za univerzitete iznosi oko 23.000 KM, a za visoke škole oko 16.000. U susjednoj Hrvatskoj taj trošak plaća se iz državnog budžeta, dok je evropska praksa da to plaćaju sami univerziteti.
Na Univerzitetu u Banjoj Luci, međutim, ističu da je u Zakonu o visokom obrazovanju, ali i u samoj Agenciji, bilo još nejasnoća pa, između ostalog, i zbog toga rokovi nisu ispoštovani. I na ovom univerzitetu, kaže rektor Stanko Stanić, vrše se posljednje pripreme za akreditaciju.
„Ne znači da ako neko ne bude akreditovan da gubi dozvolu za rad. Ali znači na određeni način pozitivnu konkurenciju između visokoškolskih ustanova. Sama činjenica da su sve visokoškolske ustanove na određeni način na tržištu, na tržištu obrazovanja, tjera, u onom pozitivnom smislu, te ustanove da poboljšavaju uslove rada i da dođu do onoga što se, između ostalog, zove potvrda ili certifikat da je neko dao pozitivnu ocjenu rada te visokoškolske ustanove, odnosno da je akreditovana. Univerzitet u Banjoj Luci vrši
Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu - ilustracija
posljednje pripreme za prijavu akreditacije. Siguran sam da će u neko dogledno, skoro vrijeme Univerzitet u Banjoj Luci biti akreditovan“, uvjeren je Stanić.
U Agenciji za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta ističu da se za rad moraju akreditovati svih 39 visokoškolskih institucija kao ustanove, ali i svi studijski programi, kojih je oko 1.500 na svim univerzitetima u zemlji. Za sada je prioritet akreditacija univerziteta u BiH, ali naročito komplikovano i teško biće kada na red dođu studijski programi, naglašava profesorica sarajevskog Univerziteta Lamija Tanović.
„Mi smo na silu pokušali i vjerovatno implementirali na svoj način tu bolonjsku reformu bez adekvatnih sredstava. Mi smo otvorili čitav niz studijskih programa za koje nemamo niti kadrove, niti odgovarajuće materijalne uslove - laboratorije, prostor itd. Bolonje nema bez adekvatnih sredstava. Bolje je zadržati se na dva studijska programa, pa ih pristojno odraditi, nego imati 15. A mnogi naši fakulteti su napravili mnoštvo studijskih programa za koje zaista nemaju uslove. Mi smo sada postavili neke rokove, ali čisto političke prirode, dokad se mora napraviti akreditacija institucija, dokad se moraju napraviti svi mogući akti koji će dovesti do priznavanja tog sistema obrazovanja, tih diploma koje proizvodimo. Međutim, niko nije u stanju da slijedi tu dinamiku“, ističe Tanovićeva.
Očigledno je, proces akreditovanja visokoškolskih ustanova u BiH neće biti završen još godinama. Sa akreditovanjem univerziteta kao ustanova tek se počinje, za studijske programe se priprema, a o licenciranju doktorskih studija u BiH, gdje je na hiljade doktora nauka, još niko i ne razmišlja.
