Prošle sedmice, na uglednom filmskom festivalu u Parizu, sarajevski animator Ivan Ramadan, zapravo njegov film "Tolerancija", okićen je priznanjem za najbolji europski film te vrste. Tolerancija je prvi 3D animirani film snimljen u BiH, a ranije je dobio niz nagrada među kojima je Srce Sarajeva na Sarajevo film festivalu.
Ramadan: "Tolerancija" je film koji je inspirisan netrpeljivošću koja je prisutna na Balkanu i sredini gdje mi živimo. Mislim da je to bila nekako najlogičnija tema.
Ramadan: To je, ustvari, bio moj prvi film i 2008. je osvojio Srce Sarajeva. Također je nominovan za nagradu Europske filmske akademije za najbolji kratki film iste godine. Nakon toga je dobio još šest nagrada. Uglavnom, taj film je postigao nešto što uopšte nisam očekivao i ja sam ga više-manje napravio samo za sebe. Nisam imao neki plan da ga distribuiram po festivalima i da postigne toliki uspjeh, ali eto, jako mi je drago da se to stvarno dogodilo i mislim da je nagrada na SFF pomogla u tome i nakon toga je on prikazan na mnogo drugih festivala.
Ramadan: Za animaciju sam se počeo zanimati čim sam dobio svoj prvi kompjuter. Tad sam bio mali, imao sam možda 12 godina i to je bilo odmah poslije rata. Nekim sticajem okolnosti dobio sam Studio 3D max, program za 3D animaciju i jednostavno mi je to, kao djetetu, bilo zanimljivo. Krenulo je kao neka igra i pravljenje nekih jako jednostavnih animacija sa geometrijskim oblicima i nakon desetak godina igranja osjetio sam se spremnim da mogu napraviti film i da imam šta za reći. Jedna stvar je priča, a
drugo je tehnika. Tako je nastala "Tolerancija".
Ramadan: Da. Drugi film je bio "Čudotvorno mlijeko". To je, ustvari, napravljeno po priči moga oca Hajrudina Ramadana koji je inače bio pisac i to je, recimo, dječiji film, ali sa nekim elementima za odrasle tako da je ispalo nešto između. To je moj prvi 2D film koji je druga tehnika animacije. Prošle godine sam napravio film koji se zove Kijamet. Njega sam pravio skoro dvije godine a premijeru je doživio isto na Sarajevo film festivalu i sada ide po festivalima u svijetu. Do sada je prikazan na deset festivala i dobio je četri nagrade.
(VIDEO: Film "Tolerancija")
Ramadan: Mislim da je to potpuno pogrešno shvatanje i da je tako izgledalo u začecima animacije i inače začecima kompjuterske tehnologije. Danas je jako bitno, barem ja mislim, da animator mora da zna da crta rukom isto kao na papiru. Danas postoji tehnologija kojom se crta kao na papiru. Imamo olovku i ekran koji držimo u ruci i po njemu se crta. Na taj način možemo oblikovati 3D objekte. Objekti kao da su napravljeni od gline. Oni se gnječe isto kao da imamo komad gline ili plastelina pred sobom i pravimo neki oblik. Nakon toga se oni animiraju. Ne postoji neko dugme na koji mi kliknemo i kažemo napravi da on hoda. To je glavna greška jer ljudi misle da kompjuter sam radi sav taj posao. Ustvari, to uopšte nije tačno i jako je bitno da se koriste principi animacije i principi crtanja koji su ustanovljeni 2D animacijom, odnosno umjetnošću tokom istorije.
Pomoć vlasti
Ramadan: Svi moji filmovi koje sam napravio, napravio sam potpuno sam, osim muzike. U principu u to bi trebalo kao i u svakom filmu, jer je animacija jedna kolektivna umjetnost, da je uključen veliki tim ljudi, ali meni više odgovara da radim sam i to mi je jako puno pomoglo da mogu tako brzo da realizujem sve te filmove. Nisam baš mogao da nađem adekvatan tim ljudi koji bi to radili sa mnom i zato sam se odlučio na takav pristup. Ustvari bi animacija trebala da bude taj neki kolektivni rad i trebalo bi da budu ljudi koji prave koncepte i koji crtaju a iza toga stoji tim animatora koji bi to sproveo u djelo.
Ramadan: Animacija jeste jako skupa danas pogotovo kada se radi o komercijalnoj animaciji. Recimo neki visokobudžetni filmovi ili reklame koje su možda najskuplje i najisplatljivije za svakog animatora i tako ljudi koji se bave animacijom obično zarađuju za život. Ja vam ne mogu reći cijenu za jednu sekundu animacije jer to zavisi od jako puno faktora, zavisi i koja je vrsta animacije i koliko je ona komplikovana i za šta se tačno radi. Ovi filmovi koje ja pravim su ustvari kratki filmovi koji se mogu distribuirati samo na filmskim festivalima ili na internetu. Za njih ne postoji neka komercijalna distribucija u kinima kao dugometražnih filmova.
Ramadan: Kad sam napravio prvi film Teleranciju i niko još nije znao za mene uspio sam dobiti sredstava od Federalnog ministarstva za prebacivanje filma na filmsku traku a to je poprilčno skupo. Drago mi je što su mi oni ustvari izašli u susret jer sam ja došao sa gotovim filmom i rekao da želim da to bude na 35mm traci i da se može prikazivati u kinima po filmskim festivalima. Oni su mi to uradili tako da sam tim krenuo. Čudotvorno mlijeko je bilo urađeno sa BHT-om u koprodukciji a za Kijamet sam dobio donaciju za prebacivanje na filmsku traku. Novi film koji trenutno pripremam je ocjenjen na Fondaciji za kinematografiju ove godine kao najbolji projekat tako da sam tu dobio sredstva. U tom projektu je uključena produkcijska kuća Prime time tako da sada ne radim potpuno sam, mada ću većinu realizacije uraditi ja, ali ću bar tehničku potporu dobiti od nekoga.
Ramadan: U Sarajevu postoje ljudi koje rade animaciju ali je problem što je teško praviti kratki film, upravo zbog onog što sam rekao da tu nema nekih novaca i ljudi se obično bave tim komercijalnim stvarima kao što su reklame, špice za televiziju itd. Kada bi ljudi dobili mogućnost da mogu da utroše dovoljno vremena u pravljenje jednog kratkog filma to bi se moglo realizovati. Ja mislim da tu postoji i talenat i ljudi koji to znaju uraditi.
Ramadan: Festival u Neumu je kao i svaki drugi. Postoji kod nas jedan i u Banjoj Luci. To je, kao i svaki festival, jedna jako dobra platforma za prezentaciju svojih filmova. Pošto tu dolaze razni ljudi iz svijeta koji su profesionalci i koji se bave animacijom filmova lijepo je kada se tu vaš film prikaže i neko to vidi pa vas pozove na neki drugi festival. Tako to sve ide i to je ustvari neki krug ljudi koji nije baš tako veliki i koji su povezani, pogotovo u Europi.
RSE: O čemu zapravo Tolerancija govori?
Ramadan: "Tolerancija" je film koji je inspirisan netrpeljivošću koja je prisutna na Balkanu i sredini gdje mi živimo. Mislim da je to bila nekako najlogičnija tema.
RSE: Film je prije četiri godine dobio nagradu Srce Sarajeva na SFF-u, ali i niz drugih priznanja pa možda bi nam mogao navesti neke od njih obzirom da ti je ovaj film širom otvorio vrata.
Ramadan: To je, ustvari, bio moj prvi film i 2008. je osvojio Srce Sarajeva. Također je nominovan za nagradu Europske filmske akademije za najbolji kratki film iste godine. Nakon toga je dobio još šest nagrada. Uglavnom, taj film je postigao nešto što uopšte nisam očekivao i ja sam ga više-manje napravio samo za sebe. Nisam imao neki plan da ga distribuiram po festivalima i da postigne toliki uspjeh, ali eto, jako mi je drago da se to stvarno dogodilo i mislim da je nagrada na SFF pomogla u tome i nakon toga je on prikazan na mnogo drugih festivala.
RSE: Rekao si da je Toleranicija tvoj prvi ali je ujedno i prvi bh 3D film. Snimljen je dosta davno pa nam reci kad si i kako se počeo zanimati za ovu vrstu umjetnosti?
Ramadan: Za animaciju sam se počeo zanimati čim sam dobio svoj prvi kompjuter. Tad sam bio mali, imao sam možda 12 godina i to je bilo odmah poslije rata. Nekim sticajem okolnosti dobio sam Studio 3D max, program za 3D animaciju i jednostavno mi je to, kao djetetu, bilo zanimljivo. Krenulo je kao neka igra i pravljenje nekih jako jednostavnih animacija sa geometrijskim oblicima i nakon desetak godina igranja osjetio sam se spremnim da mogu napraviti film i da imam šta za reći. Jedna stvar je priča, a
drugo je tehnika. Tako je nastala "Tolerancija".
RSE: Poslije si snimio još dva filma?
Ramadan: Da. Drugi film je bio "Čudotvorno mlijeko". To je, ustvari, napravljeno po priči moga oca Hajrudina Ramadana koji je inače bio pisac i to je, recimo, dječiji film, ali sa nekim elementima za odrasle tako da je ispalo nešto između. To je moj prvi 2D film koji je druga tehnika animacije. Prošle godine sam napravio film koji se zove Kijamet. Njega sam pravio skoro dvije godine a premijeru je doživio isto na Sarajevo film festivalu i sada ide po festivalima u svijetu. Do sada je prikazan na deset festivala i dobio je četri nagrade.
(VIDEO: Film "Tolerancija")
RSE: Ja pripadam starijoj generaciji pa bih te zamolio da nam kažeš šta je to zapravo animirani film danas? Šta tu pored kompjutera radi olovka? Dosta ljudi misli kako stvaralac izda neke naloge, a onda to mašina sama rješava.
Ramadan: Mislim da je to potpuno pogrešno shvatanje i da je tako izgledalo u začecima animacije i inače začecima kompjuterske tehnologije. Danas je jako bitno, barem ja mislim, da animator mora da zna da crta rukom isto kao na papiru. Danas postoji tehnologija kojom se crta kao na papiru. Imamo olovku i ekran koji držimo u ruci i po njemu se crta. Na taj način možemo oblikovati 3D objekte. Objekti kao da su napravljeni od gline. Oni se gnječe isto kao da imamo komad gline ili plastelina pred sobom i pravimo neki oblik. Nakon toga se oni animiraju. Ne postoji neko dugme na koji mi kliknemo i kažemo napravi da on hoda. To je glavna greška jer ljudi misle da kompjuter sam radi sav taj posao. Ustvari, to uopšte nije tačno i jako je bitno da se koriste principi animacije i principi crtanja koji su ustanovljeni 2D animacijom, odnosno umjetnošću tokom istorije.
Pomoć vlasti
RSE: Da li autor danas sjedne pred kompjuter i radi sam ili je ipak u pitanju kolektivni čin kad se uzme muzika i još neki elementi?
Ramadan: Svi moji filmovi koje sam napravio, napravio sam potpuno sam, osim muzike. U principu u to bi trebalo kao i u svakom filmu, jer je animacija jedna kolektivna umjetnost, da je uključen veliki tim ljudi, ali meni više odgovara da radim sam i to mi je jako puno pomoglo da mogu tako brzo da realizujem sve te filmove. Nisam baš mogao da nađem adekvatan tim ljudi koji bi to radili sa mnom i zato sam se odlučio na takav pristup. Ustvari bi animacija trebala da bude taj neki kolektivni rad i trebalo bi da budu ljudi koji prave koncepte i koji crtaju a iza toga stoji tim animatora koji bi to sproveo u djelo.
RSE: Bilo bi nepristojno u ovom slučaju pitati za cijenu jer ona zavisi od mnogo ulaznih podataka, ali očigledno se ne radi o jeftinom proizvodu i jeftinoj proizvodnji uopšte.
Neki visokobudžetni filmovi ili reklame najisplatljivije za svakog animatora i tako ljudi koji se bave animacijom obično zarađuju za život.
RSE: Ovo sam pitanje potegao naprosto da čujem kako prolazi čovjek koji odluči učestvovati na ovakvim projektima kad u ovoj zemlji uopšte nema novca za stvaralaštvo i kulturu?
Ramadan: Kad sam napravio prvi film Teleranciju i niko još nije znao za mene uspio sam dobiti sredstava od Federalnog ministarstva za prebacivanje filma na filmsku traku a to je poprilčno skupo. Drago mi je što su mi oni ustvari izašli u susret jer sam ja došao sa gotovim filmom i rekao da želim da to bude na 35mm traci i da se može prikazivati u kinima po filmskim festivalima. Oni su mi to uradili tako da sam tim krenuo. Čudotvorno mlijeko je bilo urađeno sa BHT-om u koprodukciji a za Kijamet sam dobio donaciju za prebacivanje na filmsku traku. Novi film koji trenutno pripremam je ocjenjen na Fondaciji za kinematografiju ove godine kao najbolji projekat tako da sam tu dobio sredstva. U tom projektu je uključena produkcijska kuća Prime time tako da sada ne radim potpuno sam, mada ću većinu realizacije uraditi ja, ali ću bar tehničku potporu dobiti od nekoga.
RSE: Kako ti cijeniš budućnost animacije kod nas? Hoćeš li uskoro imati više kolega koje se bave ovom umjetnošću?
Ramadan: U Sarajevu postoje ljudi koje rade animaciju ali je problem što je teško praviti kratki film, upravo zbog onog što sam rekao da tu nema nekih novaca i ljudi se obično bave tim komercijalnim stvarima kao što su reklame, špice za televiziju itd. Kada bi ljudi dobili mogućnost da mogu da utroše dovoljno vremena u pravljenje jednog kratkog filma to bi se moglo realizovati. Ja mislim da tu postoji i talenat i ljudi koji to znaju uraditi.
RSE: Kakvo je mjesto specijaliziranog festivala animacije u Neumu, njihovih zimskih seansi, ljetne smotre?
Ramadan: Festival u Neumu je kao i svaki drugi. Postoji kod nas jedan i u Banjoj Luci. To je, kao i svaki festival, jedna jako dobra platforma za prezentaciju svojih filmova. Pošto tu dolaze razni ljudi iz svijeta koji su profesionalci i koji se bave animacijom filmova lijepo je kada se tu vaš film prikaže i neko to vidi pa vas pozove na neki drugi festival. Tako to sve ide i to je ustvari neki krug ljudi koji nije baš tako veliki i koji su povezani, pogotovo u Europi.
