Briselski susret moguća istorijska prekretnica u odnosima Beograda sa Prištinom

Nakon briselskog susreta sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem krajem prošle nedelje, premijer Vlade Srbije Ivica Dačić je izjavio da je cilj razgovora bio da se vidi da li postoji želja za dijalogom i nagovestio da je vreme za istorijski dogovor.

Po principu toplo-hladno, javio se i predsednik države Tomislav Nikolić koji tvrdi da se stvara velika albanska država na Balkanu i da će se on pre skloniti, nego da Srbija uđe u EU bez Kosova.

Šta je zapravo pozicija Beograda još se ne zna, a očekuje se najavljena platforma o Kosovu. Tek onda će se znati.

Deo javnosti je briselski susret nazvao istorijskim. Da li je, pitali smo naše sagovornike. Najpre dva političara iz manjih opozicionih stranaka koji su na suprotnim pozicijama kada je u pitanju kosovski problem.

Vuk Drašković čelnik SPO-a, jedan od retkih političara na srpskoj sceni koji priznaje da Kosovo odavno nije deo Srbije, kaže za RSE:

“Istorijski je krupna reč. A od toga u ovom slučaju nema ništa. Kako može biti istorijski susret koji nije rezultat volje te dvojice koji su se sreli, niti, pak, njihovih vlada. Oni se ne bi sreli da nisu prisiljeni od strane EU”, kaže Drašković i zatim se osvrće na Dačićeve različite izjave o rukovanju sa Tačijem.

“Prva izjava je bila da se nisu rukovali. Da bi nakon dva dana priznao da se jesu rukovali, ali pri kraj, a nakon još dva dana, da su se rukovali i na početku. A što je najvažnije, niko nije izneo bar platformu oko čega bi se morao postići dogovor i šta bi moralo da se primeni.”

Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS, čiji je lider Vojislav Koštunica svojevremeno sedeo sa predstavnicima Albanaca nekoliko puta za pregovaračkim stolom pre proglašenja nezavisnosti Kosova, a jednom i sa samim Hašimom Tačijem, na naše pitanje da li je Dačić-Tači istorijski susret koji nagoveštava i istorijski dogovor, imao je nesvakidašnju asocijaciju.

“Da li se sećate aforističara Vladimira Bulatovića Viba? On ima jedan aforizam koji glasi: kod nas su godine sušne ili kišne, ali sve su istorijske. Eto, to mi je palo napamet kad ste me ovo pitali”, kaže Samardžić i nastavlja nešto drugačijim tonom: “To je politika koja je od samog početka projektovana da na kraju svog puta ima priznanje Kosova. A ovaj razgovor je na tom putu. Ja na to ne pristajem i zato mislim da to nije nikakav važan događaj, već događaj u kontinuitetu politike koja se vodi već pet godina. I koja je za Srbiju potpuno poražavajuća.”

Pozitivan potez

Iako susret dvojice premijera ocenjuje kao izuzetno značajan, spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić je skeptičan - treba sačekati i videti šta će se dešavati u danima što slede.

“Nesumnjivo je reč o jednom pozitivnom potezu, ali bih ja sačekao pre svega platformu i osnovne pristupe pregovorima. Ako bi se ostalo na tvrdim stavovima koje je juče izneo predsednik Nikolić u intrevjuu makedonskim medijima, onda se bojim da ne bi bilo rezultata. Ukoliko bi se išlo na pragmatičnost, inovacije, uz korišćenje svih dosadašnjih ideja koje su se nalazile na stolu i koje su mnogi domaći i strani faktori predlagali, onda bi moglo da se očekuje nešto više”, kaže oprezno Vekarić.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da ovaj susret sigurno nije istorijski, ali najavljuje mogući relativno brzi važan susret Dačića i Tačija sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, pod okriljem evropske komesarke Ketrin Ešton.

Podsetimo se - manje ili više “istorijskih “ beogradsko-prištinskih susreta bilo je i ranije. Mogli bi se podeliti u dve faze, pre i posle bombardovanja. Oni pre '99. godine, kada je Slobodan Milošević pokušao u svom stilu, šaljući vojsku i paravojsku na Kosovo da jednom za svagda reši “albansko pitanje” u Srbiji, bili su potpuni promašaj i to je pokazala ta sudbinska '99. U tim pregovorima učestvovali su socijalisti, pa i današnji premijer Ivica Dačić.

Posle bombardovanja, odnosno smene Miloševića brzo su usledili prvi susreti na najvišem nivou. 2003. godine u Beču – pokušaj otvaranja dijaloga pod čuvenim sloganom “standardi pre statusa”. U Beču su bili tadašnji premijer Srbije Zoran Živković i predsednik Kosova Ibrahim Rugova.

Zatim sledi 2006. godina, pokušaj razgovora Borisa Tadića tadašnjeg predsednika države i Vojislava Koštunice premijera Srbije, a sa kosovske strane predsednika Fatmira Sejdiua i premijera Agima Čekua. Bez rezultata. Ista ekipa naredne godine nije se dogovorila o ponuđenom Ahtisarijevom planu. Sledi 2008. i proglašenje nezavisnosti, prekid svakog kontakta između Beograda i Prištine sve do 2011. godine kada tehničke pregovaračke timove vode Borislav Stefanović i Edita Tahiri.

Dakle, susret dva premijera, Srbije i Kosova, prvi je politički susret nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Da li će on označiti početak kraja četvorogodišnje političke apstinencije na relaciji Beograd-Priština, videće se.