Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) dogovorili su se u ponedeljak veče (7. decembar) da se sastanu ove sedmice u Briselu u poslednjem pokušaju da usaglase trgovinski sporazum za period posle Bregzita, uprkos velikim razlikama oko ključnih pitanja.
U zajedničkoj izjavi posle telefonskog razgovora koji je trajao 90 minuta, Džonson i Fon der Lajen su naveli da i dalje postoje "značajne razlike" oko tri ključna pitanja i da "nema uslova za zaključivanje sporazuma".
"Tražili smo od naših glavnih pregovarača i njihovih timova da pripreme pregled preostalih razlika o kojima ćemo razgovarati uživo u Briselu narednih dana", naveli su Džonson i Fon der Lajen.
BBC navodi da će čelnici EU i Velike Britanije najverovatnije sresti u sredu ili u petak.
Oni su u ponedeljak veče razgovarali drugi put u poslednjih 48 sati, nakon što pregovarači dve strane u Briselu nisu uspeli da izađu iz pat pozicije.
Šef pregovaračkog tima EU Mišel Barnije (Michel Barnier) i njegov britanski kolega lord Dejvid (David) Frost intenzivno su razgovarali prošle sedmice. Ponovo se sastaju u utorak da bi napravili spisak ključnih razlika.
Lideri EU okupiće se u Briselu na dvodnevnom samitu u četvrtak i petak.
Opozicioni britanski laburisti pozdravljaju razgovore, ali ministarka u Vladi u senci Račel Rivis (Rachel Reeves) je kazala da je premijer trebalo da se "više angažuje u ovim pregovorima pre nekoliko meseci a ne da to ostavi za poslednji trenutak".
Sreda, ključni dan
Visoki britanski zvaničnik je izjavio, kako javlja BBC, da su iste pregovaračke pozicije kao i u petak. "Nismo ostvarili vidljiviji napredak. Jasno je da ovo mora da se nastavi na političkom nivou," kazao je ovaj zvaničnik.
Dodao je da britanska vlada ne "smatra ovaj proces završenim", ali "stvari izgledaju veoma škakljivo i sva je prilika da nećemo stići do cilja (postići sporazum)," dodaje izvor iz britanske vlade.
Ministar inostranih poslova Republike Irske Sajmon Kovenej (Simon Coveney) je izjavio da je potrebna velika promena u britanskom pristupu da bi se došlo do sporazuma.
“Naredna dva dana treba da budu prilično drugačija nego prethodna dva,” kazao je Kovenej, a prenosi Gardijan (Guardian).
“U Briselu se svakako menja raspoloženje ka planiranju za slučaj izostanka sporazuma, za razliku od kompromisa koji su nužni da bi smo postigli dogovor. To nije razvoj događaja koji želimo,” istakao je šef irske diplomatije.
Prethodno je Barnije kazao poslanicima Evropskog parlamenta razgovori “nisu daleko od okončanja”, upozoravajući da neće biti nastavljeni nakon srede.
Visoki zvaničnik EU je kazao, kako prenosi Gardijan, da je ishod i dalje neizvestan i da se moguće obe opcije.
“EU je spremna da napravi dodatni korak u cilju dogovora o fer, održivom i balansiranom sporazumu. Na Velikoj Britaniji je da odabere između takvog pozitivnog ishoda ili opcije bez dogovora,” kazao je taj zvaničnik.
Situaciju komplikuje i britanski Zakon o unutrašnjem tržištu, čije je sporne odredbe Gornji dom parlamenta nedavno uklonio, jer se njima krši međunarodno pravo. Međutim, poslanici Donjeg doma su u ponedeljak vratili ovaj akt u proceduru pa će se o njemu u sredu ponovo izjašnjavati, na šta u EU ne gledaju blagonaklono.
Naime, pomenute odredbe se odnose pre svega na privremeni režim uspostavljen za Severnu Irsku, odnosno na promet roba u tom području na granici sa Republikom Irskom, što je ujedno i granica sa Evropskom unijom.
Time bi bio podriven sporazum koji je Džonson potpisao u oktobru prošle godine da bi izbeglo vraćanje tvrde granice u toj oblasti.
Takozvani "bekstop" (backstop) na granici Severne Irske je bio ključna tačka sporenja u vreme pregovora u Bregzitu. I u Londonu i u Briselu žele da izbegnu vraćanje klasične granice između dve Irske, jer bi to ugrozilo mirovni sporazum iz 1998. (Good Friday Agreement), mukotrpno postignut nakon višedecenijskih sukoba irskih katoličkih secesionista - pristalica ujedinjenja sa Republikom Irskom - i protestantskih unionista.
Tri sporne tačke
Ključne prepreke postizanju sporazuma su prava na ribolov, ravnopravnih uslova na tržištu kada je reč o standardima za izvoz u EU koje Britanci treba da ispune i oko načina rešavanja budućih sporova dve strane.
Pitanje ribolova je od velikog ekonomskog značaja za pojedine evropske zemlje, a za Britaniju jedno od najočiglednijih primera za demonstraciju nacionalne suverenosti koju želi da povrati nakon Bregzita. London želi da u potpunosti kontroliše svoje vode predviđene za ribolov, što izaziva veliku zabrinutost kod pojedinih evropskih zemalja, zbog čega je francuski predsednik Emanuel Makron zapretio vetom na sporazum.
Naime, Francuska, Danska, Holandija i još nekoliko članica EU ostvaruju 40 odsto ulova ribe u britanskim vodama, pa se sada postavlja pitanje kvota.
Istovremeno, ulov ribe čini samo 0,03 odsto britanskog bruto društvenog proizvoda, a njena prerada 0,1 procenta.
Dosada su kvote za ribolov raspodeljivane među zemljama članicama. Pošto Britanija nije imala mogućnosti da iskoristi svoje kvote, polovinu je prodavala stranih kompanijama.
U slučaju izostanka dogovora, prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, Velika Britanija bi imala ekskluzivnu ekonomsku zonu do 200 kilometara od svoje obale, ili do polovine morskog puta prema drugoj zemlji.
Kada je reč o ravnopravnim uslovima, reč je o nizu zajedničkih mera i standarda koji treba da osiguraju da biznismeni u jednoj zemlji nemaju nelojalnu prednost u odnose na konkurente u drugoj.
Brisel želi da Velika Britanija poštuje pravila kao što su prava radnika i zaštita životne okoline, kao što je emisija gasova. Naime, London ne insistira striktno na tim pravilima kao u EU, pa se u Briselu pribojavaju da će britanska preduzeća zbog nižih troškova ima prednost u odnosu na konkurenciju na starom kontinentu.
Spor je i oko pravila po kojima će Britanija davati državnu pomoć svojim privrednicima što bi takođe moglo da vodi nelojalnoj konkurenciji.
Istovremeno, Velika Britanija i dalje insistira da Evropski sud pravde nema mesta u budućim odnosima dve strane, zbog čega je pronalaženje uzajamno prihvatljivog međunarodnog arbitražnog sistema u slučaju sporova – jedno od najtežih pitanja u ovim pregovorima.
Velike ekonomske štete ako ne bude dogovora
Pregovori su u kritičnoj fazi jer se 31. decembra završava takozvani tranzicioni period posle Bregzita. Velika Britanija je 31. januara izašla iz EU, a 31. decembra treba da napusti i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju.
Države članice EU moraju jednoglasno da podrže trgovinski sporazum sa Londonom, koji treba da bude usvojen i u Evropskom parlamentu.
Ako dve strane ne postignu sporazum, 1. januara će preko noći biti uvedene carine i druge prepreke, što bi dovelo do velikih poremećaja u trgovini.
Iako bi obe strane osetile posledice, većina ekonomista navodi da bi Velika Britanija bila teže pogođena, bar kratkoročno, pošto je EU je njen najveći trgovinski partner sa 49 odsto razmene.
Istovremeno, 12 odsto trgovinskog prometa evropskog bloka otpada na Veliku Britaniju kao treći po veličini partner posle SAD i Kine.
Ured britanske Vlade za budžet je saopštio da bi napuštanje carinske unije i jedinstvenog tržišta EU bez trgovinskog sporazuma doveo do pada nacionalnog proizvoda za dva odsto u narednoj godini.
Facebook Forum