Ebrahim Raisi, ultrakonzervativni predsednik Irana koji je viđen kao naredni vrhovni vođa, preminuo je u 63. godini.
Helikopter koji je prevozio Raisija i ministra spoljnih poslova srušio se u planinskom predleu na severozapadu Irana 19. maja na povratku iz posete graničnoj oblasti sa Azerbejdžanom.
Raisi, dugogodišnji štićenik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, bio je bivši šef pravosuđa koji je navodno igrao ulogu u jednom od najmračnijih poglavlja islamske republike.
Tvrdolinijski sveštenik ostaće upamćen po tome što je nadgledao brutalno gušenje višemesečnih antivladinih protesta 2022. za koje je povod bilo pooštravanje zakona o morlu u toj zemlji.
Stotine su ubijene, a hiljade uhapšene dok su vladine snage gušile demonstracije, što je bio jedan od najvećih izazova klerikalnim vladarima u zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Raisi je branio krvavi obračun i optužio strane sile i opozicione grupe za podsticanje nemira.
Ali Vaez, direktor Iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da je Raisijevo predsedavanje obeležili rastući društveni i politički nemiri i pogoršanje odnosa sa Zapadom.
"Njegov mandat odražava širi trend sve izolovanijeg kreiranja politike na vrhu iranskog sistema jer konsoliduje ultrakonzervativnu kontrolu", rekao je on.
'Teheranski kasapin'
Raisi je pohađao bogosloviju u svetim šiitskim gradovima Komu i Mašhadu, gde je rođen 1960. Kasnije je studirao teologiju i islamsku filozofiju prava pod vođstvom Hamneija i drugih uticajnih sveštenika.
Kritičari Islamske republike su Raisija nazivali "teheranskim kasapinom" zbog njegove navodne uloge u masovnom pogubljenju političkih zatvorenika 1988. kada je bio zamenik tužioca u Teheranu.
Godine 1989, kada je Hamnei postao vrhovni vođa, Raisi je imenovan za glavnog tužioca iranske prestonice. Na toj funkciji je ostao do 1994. godine, kada je dobio zadatak da vodi Državnu inspekcijsku organizaciju, pravosudni organ. Na toj funkciji je ostao 10 godina.
Moćni šef iranskog pravosuđa Mahmud Hašemi Šahrudi (Hashemi Shahrudi) imenovao je Raisija za svog zamenika 2004. Posle decenije na toj funkciji, Raisi je imenovan za iranskog generalnog tužioca 2014. Dve godine kasnije, Hamnei je imenovao Raisija za čuvara svetilišta u Mašhadu i jednog od najimućnijih fondacija u Iranu.
Na predsedničkim izborima 2017, Raisi je pretrpeo poraz od umerenog Hasana (Hassan) Rohanija koji je postao predsednik. Raisi je na tim izborima osvojio 38 odsto glasova.
Dve godine kasnije, Hamnei je imenovao Raisija za šefa iranskog pravosuđa. Iste godine, Sjedinjene Američke Države (SAD) su sankcionisale Raisija i još osam osoba za koje se smatralo da su u Hamneijevom najužem krugu.
'Vrhovna vlast nekažnjivosti'
Raisi je uspeo u svojoj drugoj kandidaturi za predsednika 2021. godine na izborima koji su viđeni kao "trka jednog konja". Mnogim umerenim i proreformističkim kandidatima zabranjeno je da se kandiduju. Na tim izborima zabeležena je rekordno mala izlaznost od Islamske revolucije 1979. godine.
"To što je Ebrahim Raisi postao predsednik umesto da bude pod istragom za zločine protiv čovečnosti, ubistva, prisilne nestanke i mučenja, je mračni podsetnik da u Iranu vlada nekažnjivost", rekla je Agnes Kalamar (Callamard), generalna sekretarka međunarodne organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International), nakon Raisijeve izborne pobede.
Predsednički izbori na kojima je Raisi odneo pobedu učvrstili su autoritet tvrdolinijaša u zemlji, koji dominiraju nad sve tri grane vlasti u Iranu.
Pod Raisijevom administracijom, Iran je produbio odnose sa Kinom i Rusijom i pojačao svoju konfrontaciju sa Zapadom i Izraelom, glavnim neprijateljem zemlje.
Na izborima održanim u martu, Raisi je odbranio svoje mesto u Skupštini eksperata, telu koje bira vrhovnog lidera zemlje.
Smrt Raisija, za koga se dugo tvrdilo da će biti naredni vrhovni vođa, verovatno će zakomplikovati Hamneijev plan o nasledniku.
Iza Raisija je ostala supruga Džamila (Jamileh) Alamolhoda dve ćerke koje je dobio u braku sa njom.
Facebook Forum