U Iranu se u petak održavaju izbori za parlament, Medžlis, zajedno s glasanjem za popunjavanje moćne Skupštine eksperata u jeku ravnodušnosti birača i obračuna vlasti protiv onih koji su pozvali na bojkot.
To su prvi izbori od protesta širom zemlje 2022. zbog strogih islamskih pravila oblačenja za žene izazvanih smrću Marse Amini dok je bila u pritvoru moralne policije.
Izbori se održavaju i u vreme pogoršanja ekonomskih uslova i talasa represije vlasti protiv neistomišljenika, prenela je Radio Farda Radija Slobodna Evropa.
Mnogi Iranci su rekli da neće glasati na, kako oni smatraju, "besmislenim" izborima koji će verovatno konsolidovati moć tvrde linije.
Mogućnosti za nezavisne ankete o učešću na izborima u Iranu su ograničena, a ankete koje sprovodi vlada retko se objavljuju u javnosti.
Procurila anketa jednog državnog centra sugeriše da bi na izbore moglo izaći samo 30 odsto birača: Taj podatak je brzo povučen.
Na prethodnim parlamentarnim izborima 2020. godine, izlaznost je bila na istorijski niskom nivou od približno 42,6 odsto.
Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, bio je među prvima koji su glasali na biračkom mestu Imam Homeini Husainia u centru Teherana, pozivajući Irance da glasaju što je pre moguće i u velikom broju uz upozorenje da su izbori pod pažnjom i iranskih prijatelja i neprijatelja.
"Usrećite prijatelje i učinite neprijatelje beznadežnim", rekao je 84-godišnji Hamnei nakon što je glasao, u izjavi koju je prenela državna televizija.
Više od 61 miliona ljudi u Iranu ima pravo da glasa za oko 15.000 kandidata za parlament sa 290 mesta i Skupštinu eksperata, uticajno veće sveštenika koji biraju iranskog vrhovnog vođu.
Smatra se da će predstojeća Skupština eksperata, koja se bira na osmogodišnji mandat, imati ključnu ulogu s obzirom na Hamneije godine.
Ugledne ličnosti, uključujući dobitnicu Nobelove nagrade za mir Nargesu Mohamadi, otvoreno su rekli da će bojkotovati izbore, navodeći da su unapred određeni. Mostafa Tajzadeh, bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova, rekao je da neće glasati i kritikovao ravnodušnost vrhovnog lidera prema krizi u zemlji.
Uoči dana glasanja, vlasti su pritvorile nekoliko ljudi zbog navodnog pozivanja na bojkot izbora.
Mlada žena je uhapšena 28. februara zbog "protivljenja izbornom učešću" na trgu Valiasr u Teheranu tokom događaja pod nazivom "Slobodna tribina", rekli su svedoci za Radio Farda.
U provinciji Zapadni Azerbejdžan, policija je saopštila da je uhapšeno 50 ljudi odgovornih za stranice na društvenim mrežama za koje vlasti kažu da su izazvale nemire u javnosti i obeshrabrile učešće na izborima.
Pozivi na bojkot izbora smatraju se egzistencijalnom pretnjom za iransku vladajuću teokratiju, koja je svoj legitimitet delimično crpila iz visoke izlaznosti na izborima od Islamske revolucije 1979.
Uz izveštaje AP-a i AFP-a
