Razgovor vodila Arbana Vidishiqi (Priredila Amra Zejneli)
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Thomas Countryman, u intervjuu za RSE govori o dijalogu Prištine i Beograda, izveštaju Dika Martija i krizi vlasti u BiH.
Countryman: Da. Dijalog nije imao za cilj, i to se nije očekivalo, da reši sve teške probleme na samo jednom sastanku. Mislim da smo svi mi, Priština, Beograd i Brisel na čelu, očekivali da će to biti spor proces, koji će kao rezultat imati manje sporazume, uz nadu da će se tako doći do većih i važnijih dogovora. Dijalog je od izuzetnog interesa za narod Kosova, bilo da govorimo o kratkoročnom, srednjeročnom ili dugoročnom efektu. U neposrednom smislu, ukoliko bude praktičnih sporazuma između Prištine i Beograda, koji će omogućiti građanima da slobodno putuju i trguju, da se uspostavi vladavina zakona na Kosovu, da se pruže najbolje moguće usluge svim građanima Kosova, sve to će imati neposredan uticaj na život, a to će građani Kosova primetiti i osetiti. Sve ovo neće važiti samo za kosovske Albance, već i za kosovske Srbe.
U srednjeročnom periodu, ovo može imati značajan uticaj na ekonomiju Kosova. Rešavanje pitanja, na primer iz oblasti električne energije ili telekomunikacija, pružiće bolje usluge građanima. Takođe, sa više prihoda stvara se mogućnost novih investicija. A sve ovo doprinosi ekonomskom rastu Kosova.
Na kraju, u dugoročnom periodu, konstruktivno i fleksibilno učešće Vlade Kosova u dijalogu stvoriće povoljnu atmosferu u pogledu dodatnih priznanja; drugo, pomoći će jačanju odnosa sa Evropskom unijom, i treće, pomoći će Kosovu na putu dobijanja članstva u UN-u i ostalim međunarodnim organizacijama.
To su ciljevi koje mi podržavamo. Moram da kažem da ljudi u Prištini, koji kritikuju učešće Vlade u dijalogu, nemaju realan alternativan plan kako ispuniti ove ciljeve.
Bilo bi dobro kada bi Kosovo moglo da ostvari svoj suverenitet i članstvo u međunarodnim organizacijama, bez pomoći SAD-a, EU i uopšte međunarodne zajednice, ali to nije realnost. Put do ciljeva koje sam spomenuo: pun suverenitet, priznanja, učlanjenje u međunarodne organizacije i ekonomski napredak, može se postići uz saradnju sa Evropskom unijom, a to uključuje fleksibilno učešće u dijalogu.
Countryman: Sjedinjene Države su gost u ovom dijalogu, pozvane od strane Evropske unije. Mi vršimo konsultacije sa obe strane, između zasedanja. Na samim sastancima, govorimo vrlo malo. Ali, tamo gde možemo ponuditi ideje koje mogu pomoći obema stranama da postignu praktičan kompromis, onda govorimo.
Ali, imamo apsolutno poverenje u vodeću ulogu Roberta Kupera u predvođenju Evropske unije u ovom dijalogu. Dopustite mi da dodam nešto u vezi sa Evropskom unijom.
EU je budućnost Kosova. Mi želimo da vidimo pozitivne odnose između EU i Kosova. SAD se neće udaljiti, mi ćemo zadržati našu snažnu podršku Kosovu kao modernoj evropskoj zemlji 21. veka., ali činjenica je da je EU Kosovu ponudila mnogo više pomoći nego SAD, a to će biti tako i u budućnosti.
Brine me što se ove činjenice zanemaruju, kako od strane kosovskih političara, tako i u kosovskoj javnosti. Evropska unija je kompleksna organizacija, i za nju je teško da govori ‘jednim glasom’, da ima samo jedno mišljenje, jedan stav. Ali, Kosovo ima mnogo više prijatelja u Briselu i u zemljama članicama EU, nego što ljudi zaista misle.
Jedan pozitivan odnos, sa puno međusobnog poštovanja između Brisela i Prištine, nagradiće Kosovo u budućnosti.
Sever: Nema podele
Countryman: Pitanje podele ili razmene teritorija nije i neće biti na stolu u dijalogu. Ovo je bilo jasno obema stranama pre početka dijaloga. Postoji jedan broj praktičnih pitanja na severu Kosova, oko kojih se treba razgovarati i oko kojih može biti napretka.
Most u Mitrovici koji deli grad na severni u južni deo
Zabrinut sam što stanovnici severnog Kosova, a posebno kosovski Srbi, nisu uvek bili tretirani kako treba, ni od strane Beograda, ni od Prištine, ali čak ni od Brisela ili Washingtona.
Oni imaju legitimnu zabrinutost za njihovu budućnosti u Republici Kosova, i važno je da sada postoji mogućnost da se razgovara o tim brigama i da se smire stanovnici severa Kosova, tako što će im se pružiti jedna jasna slika koliko građanskih sloboda i zaštite prava mogu imati u Republici Kosovo.
Ovo se ne može postići tako što će se dati neka izjava u Prištini ili Washingtonu. Putem dijaloga, rešavanjem praktičnih pitanja, jedno po jedno, mislim da se može da se poboljša situacija i može doći do ostvarivanje suvereniteta Vlade Kosova, na celoj teritoriji.
Jedno od pitanja koje je na stolu, je pitanje koje pominjem gde god da odem na Balkanu, po meni najvažnije pitanje, a to je vladavina zakona; potreba za policijom i sudskim sistemom koji će služiti i štititi građane Republike Kosova.
Ovo je obaveza koju međunarodna zajednica deli sa Vladom Kosova, uspostavljanje vladavine zakona na celoj teritoriji, gde je ta vladavina trenutno veoma krhka. I, ovo je obaveza o kojoj se može razgovarati tokom dijaloga, ali odgovornost za njeno sprovođenje ostaje na međunarodnoj zajednici i Vladi Kosova, i koraci napred će biti vidljevi u predstojećoj godini.
Countryman: Slažem se da je vladavina zakona krhka na severu Kosova. Taj deo možda nije najrizičnije mesto u Evropi, ali je bez sumnje mesto sa najmanje zakonitosti, u kojem nema adekvatnih policijskih i sudskih struktura koje bi služile sigurnosti građana.
Takođe se slažem da su takozvane paralelne strukture ilegalne, ne samo na osnovu Ustava Kosova, već i na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, koju Beograd tvrdi da poštuje.
Bosna i Hercegovina: Provokativna retorika
Countryman: Nažalost, kada je reč o Bosni i Hercegovini, za bilo koji pozitivan znak, postoji i onaj negativan. Veoma ste u pravu da je retorika lidera u Bosni bila provokativna, neprijateljska i nije odgovarala interesima građana BiH, kako bi došlo do ekonomskih i socijalnih reformi i kako bi se ova zemlja izvela na putu EU.
Poslednji koraci Narodne skupštine Republike Srpske o održavanju referenduma, koji predstavlja izazov osnovnom konceptu Ustava proizašlom iz Dejtona, je najozbiljniji primer ovog oblika negativnog ponašanja.
Ali, nisu samo lideri Republike Srpske oni koji ne izražavaju interese svojih građana, već ovo važi za celu zemlju. Sada želimo da vidimo jedan korak napred, ka formiranju vlasti na državnom nivou. Ovo je ozbiljno pitanje za sve političke lidere, i skrenuti pažnju od ove obaveze, za račun etničkih podela je neodgovorno ponašanje.
Countryman: Imidž Kosova i Martijev izveštaj su dva pitanja. U vezi sa izveštajem mogu reći da su u pitanju optužbe koje Vlada SAD-a uzima ozbiljno. Postoji potreba za istragom koju bi predvodio EULEX, kako bi se istražili događaji koji su se desili pre više godina.
Sjedinjene Države su spremne da ponude direktnu podršku ovoj istrazi. Kosovo, Albanija, kao i Srbija, dužne su da sarađuju u potpunosi u jednoj takvoj istrazi, koju predvodi EU. Svi su rekli da će sarađivati i to od njih očekujemo.
Ne bih rekao da nije bilo dešavanja u tom pravcu. Priroda istrage u slučaju takve optužbe je da se stvari ne odvijaju veoma brzo. Ali, EU, uz podršku SAD, priprema opsežnu istragu koja će rešiti ovu zabrinutost.
Što se tiče imidža Kosova; slika jedne zemlje, bilo da je pozitivna ili negativna, ne može se promeniti preko noći, već se gradi godinama, ali ona se može narušiti u veoma kratkom periodu.
Smatram da će istrage, koje će predvoditi EU, biti važan faktor za uklanjanje i razjašnjavanje negativne slike Kosova. Ono čemu se ja nadam da će Vlada Kosova i njen narod poduzeti sve da se fokusiraju na izgradnju pozitivne slike.
Novoizabrana predsednica Kosova Atifete Hajhaga u obraćanju kosovskim parlamentarcima, april 2011.
Kosovo je nova, dinamična zemlja, sa realnim ekonomskim potencijalom; ministri ekonomije u Vladi Kosova su izradili plan za reforme i sveobuhvatnu ekonomiju, koji će, ukoliko se sprovede, doneti drastične promene u oblasti ekonomije.
Na političkom polju, činjenica je da je Kosovo izabralo novu predsednicu, koja već sada uživa visoko mišljenje međunarodne zajednice i mislim da će biti dobar portparol za Kosovo.
Imate i politički sistem koji funkcioniše. Jeste da je glasan i haotičan, ali je politički sistem koji funkcioniše na efektivan način, u poređenju sa ostalim zemljama koje su bile pod dužim periodom nezavinosti.
Mislim da sve ove krize, kroz koje je Kosovo prošlo tokom poslednjih šest meseci, a koje su rešene putem političkih sredstava, predstavlja ohrabrujuću činjenicu.
Kosovo se sada treba usmeriti na ono što može samo da uradi, kada je u pitanju izgradnja pozitivne slike, kako bi dobilo više priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama. Ovo podrazumeva, kao što sam rekao, ekonomske reforme i vladavinu zakona.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Thomas Countryman, u intervjuu za RSE govori o dijalogu Prištine i Beograda, izveštaju Dika Martija i krizi vlasti u BiH.
RSE: Kosovo i Srbija su ušli u dijalog pod okriljem EU, ali do sada nije puno toga postignuto; stavovi obe strane ostaju različiti u odnosu na gotovo svako pokrenuto pitanje. Može li se stvarno očekivati neki rezultat, sudeći po dosadašnjem iskustvu?
Countryman: Da. Dijalog nije imao za cilj, i to se nije očekivalo, da reši sve teške probleme na samo jednom sastanku. Mislim da smo svi mi, Priština, Beograd i Brisel na čelu, očekivali da će to biti spor proces, koji će kao rezultat imati manje sporazume, uz nadu da će se tako doći do većih i važnijih dogovora. Dijalog je od izuzetnog interesa za narod Kosova, bilo da govorimo o kratkoročnom, srednjeročnom ili dugoročnom efektu. U neposrednom smislu, ukoliko bude praktičnih sporazuma između Prištine i Beograda, koji će omogućiti građanima da slobodno putuju i trguju, da se uspostavi vladavina zakona na Kosovu, da se pruže najbolje moguće usluge svim građanima Kosova, sve to će imati neposredan uticaj na život, a to će građani Kosova primetiti i osetiti. Sve ovo neće važiti samo za kosovske Albance, već i za kosovske Srbe.
Konstruktivno i fleksibilno učešće Vlade Kosova u dijalogu stvoriće povoljnu atmosferu u pogledu dodatnih priznanja, pomoći će jačanju odnosa sa EU i pomoći će Kosovu na putu dobijanja članstva u međunarodnim organizacijama.
U srednjeročnom periodu, ovo može imati značajan uticaj na ekonomiju Kosova. Rešavanje pitanja, na primer iz oblasti električne energije ili telekomunikacija, pružiće bolje usluge građanima. Takođe, sa više prihoda stvara se mogućnost novih investicija. A sve ovo doprinosi ekonomskom rastu Kosova.
Na kraju, u dugoročnom periodu, konstruktivno i fleksibilno učešće Vlade Kosova u dijalogu stvoriće povoljnu atmosferu u pogledu dodatnih priznanja; drugo, pomoći će jačanju odnosa sa Evropskom unijom, i treće, pomoći će Kosovu na putu dobijanja članstva u UN-u i ostalim međunarodnim organizacijama.
To su ciljevi koje mi podržavamo. Moram da kažem da ljudi u Prištini, koji kritikuju učešće Vlade u dijalogu, nemaju realan alternativan plan kako ispuniti ove ciljeve.
Bilo bi dobro kada bi Kosovo moglo da ostvari svoj suverenitet i članstvo u međunarodnim organizacijama, bez pomoći SAD-a, EU i uopšte međunarodne zajednice, ali to nije realnost. Put do ciljeva koje sam spomenuo: pun suverenitet, priznanja, učlanjenje u međunarodne organizacije i ekonomski napredak, može se postići uz saradnju sa Evropskom unijom, a to uključuje fleksibilno učešće u dijalogu.
RSE: Koju ulogu imaju Sjedinjene Države u ovom dijalogu? Ovaj dijalog je prvi proces, u kojem su angažovani Kosovo i Srbija, a koji u celosti predvodi Evropska unija.
Countryman: Sjedinjene Države su gost u ovom dijalogu, pozvane od strane Evropske unije. Mi vršimo konsultacije sa obe strane, između zasedanja. Na samim sastancima, govorimo vrlo malo. Ali, tamo gde možemo ponuditi ideje koje mogu pomoći obema stranama da postignu praktičan kompromis, onda govorimo.
Ali, imamo apsolutno poverenje u vodeću ulogu Roberta Kupera u predvođenju Evropske unije u ovom dijalogu. Dopustite mi da dodam nešto u vezi sa Evropskom unijom.
EU je budućnost Kosova. Mi želimo da vidimo pozitivne odnose između EU i Kosova. SAD se neće udaljiti, mi ćemo zadržati našu snažnu podršku Kosovu kao modernoj evropskoj zemlji 21. veka., ali činjenica je da je EU Kosovu ponudila mnogo više pomoći nego SAD, a to će biti tako i u budućnosti.
Brine me što se ove činjenice zanemaruju, kako od strane kosovskih političara, tako i u kosovskoj javnosti. Evropska unija je kompleksna organizacija, i za nju je teško da govori ‘jednim glasom’, da ima samo jedno mišljenje, jedan stav. Ali, Kosovo ima mnogo više prijatelja u Briselu i u zemljama članicama EU, nego što ljudi zaista misle.
Jedan pozitivan odnos, sa puno međusobnog poštovanja između Brisela i Prištine, nagradiće Kosovo u budućnosti.
Sever: Nema podele
RSE: Jedan od izazova svih strana jeste sever Kosova, epicentar neslaganja oko državnosti Kosova. Još uvek je prisutna zabrinutost oko podele. Kako odgovoriti na te strahove?
Countryman: Pitanje podele ili razmene teritorija nije i neće biti na stolu u dijalogu. Ovo je bilo jasno obema stranama pre početka dijaloga. Postoji jedan broj praktičnih pitanja na severu Kosova, oko kojih se treba razgovarati i oko kojih može biti napretka.
Zabrinut sam što stanovnici severnog Kosova, a posebno kosovski Srbi, nisu uvek bili tretirani kako treba, ni od strane Beograda, ni od Prištine, ali čak ni od Brisela ili Washingtona.
Oni imaju legitimnu zabrinutost za njihovu budućnosti u Republici Kosova, i važno je da sada postoji mogućnost da se razgovara o tim brigama i da se smire stanovnici severa Kosova, tako što će im se pružiti jedna jasna slika koliko građanskih sloboda i zaštite prava mogu imati u Republici Kosovo.
Ovo se ne može postići tako što će se dati neka izjava u Prištini ili Washingtonu. Putem dijaloga, rešavanjem praktičnih pitanja, jedno po jedno, mislim da se može da se poboljša situacija i može doći do ostvarivanje suvereniteta Vlade Kosova, na celoj teritoriji.
Jedno od pitanja koje je na stolu, je pitanje koje pominjem gde god da odem na Balkanu, po meni najvažnije pitanje, a to je vladavina zakona; potreba za policijom i sudskim sistemom koji će služiti i štititi građane Republike Kosova.
Ovo je obaveza koju međunarodna zajednica deli sa Vladom Kosova, uspostavljanje vladavine zakona na celoj teritoriji, gde je ta vladavina trenutno veoma krhka. I, ovo je obaveza o kojoj se može razgovarati tokom dijaloga, ali odgovornost za njeno sprovođenje ostaje na međunarodnoj zajednici i Vladi Kosova, i koraci napred će biti vidljevi u predstojećoj godini.
RSE: Međutim, vlasti u Prištini potvrđuju da je vladavina zakona na severu krhka, uglavnom zbog čienjenice što Srbija neguje ideju podele, tako što finansijski podržava paralelne strukture na severu. Da li se slažete sa ovim?
Countryman: Slažem se da je vladavina zakona krhka na severu Kosova. Taj deo možda nije najrizičnije mesto u Evropi, ali je bez sumnje mesto sa najmanje zakonitosti, u kojem nema adekvatnih policijskih i sudskih struktura koje bi služile sigurnosti građana.
Takođe se slažem da su takozvane paralelne strukture ilegalne, ne samo na osnovu Ustava Kosova, već i na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, koju Beograd tvrdi da poštuje.
Bosna i Hercegovina: Provokativna retorika
RSE:. Da li imate neki znak koji navodi da Bosna može skrenuti s puta kojim je do sad išla?
Countryman: Nažalost, kada je reč o Bosni i Hercegovini, za bilo koji pozitivan znak, postoji i onaj negativan. Veoma ste u pravu da je retorika lidera u Bosni bila provokativna, neprijateljska i nije odgovarala interesima građana BiH, kako bi došlo do ekonomskih i socijalnih reformi i kako bi se ova zemlja izvela na putu EU.
Poslednji koraci Narodne skupštine Republike Srpske o održavanju referenduma, koji predstavlja izazov osnovnom konceptu Ustava proizašlom iz Dejtona, je najozbiljniji primer ovog oblika negativnog ponašanja.
Ali, nisu samo lideri Republike Srpske oni koji ne izražavaju interese svojih građana, već ovo važi za celu zemlju. Sada želimo da vidimo jedan korak napred, ka formiranju vlasti na državnom nivou. Ovo je ozbiljno pitanje za sve političke lidere, i skrenuti pažnju od ove obaveze, za račun etničkih podela je neodgovorno ponašanje.
RSE: Na Kosovu je zabeleženo nekoliko stvari koje se vezuju za njegovu sliku vani; jedna od njih je izveštaj Dika Martija iz Saveta Evrope, sa navodima o trgovini ljudskim organima i ostalim ozbiljnim zločinima. Na pozive za detaljnu istragu, Kosovo i Albanija su izrazile spremnost za saradnju, ali od tada još uvek nije bilo nikakvih dešavanja.
Countryman: Imidž Kosova i Martijev izveštaj su dva pitanja. U vezi sa izveštajem mogu reći da su u pitanju optužbe koje Vlada SAD-a uzima ozbiljno. Postoji potreba za istragom koju bi predvodio EULEX, kako bi se istražili događaji koji su se desili pre više godina.
Sjedinjene Države su spremne da ponude direktnu podršku ovoj istrazi. Kosovo, Albanija, kao i Srbija, dužne su da sarađuju u potpunosi u jednoj takvoj istrazi, koju predvodi EU. Svi su rekli da će sarađivati i to od njih očekujemo.
Ne bih rekao da nije bilo dešavanja u tom pravcu. Priroda istrage u slučaju takve optužbe je da se stvari ne odvijaju veoma brzo. Ali, EU, uz podršku SAD, priprema opsežnu istragu koja će rešiti ovu zabrinutost.
Što se tiče imidža Kosova; slika jedne zemlje, bilo da je pozitivna ili negativna, ne može se promeniti preko noći, već se gradi godinama, ali ona se može narušiti u veoma kratkom periodu.
Smatram da će istrage, koje će predvoditi EU, biti važan faktor za uklanjanje i razjašnjavanje negativne slike Kosova. Ono čemu se ja nadam da će Vlada Kosova i njen narod poduzeti sve da se fokusiraju na izgradnju pozitivne slike.
Kosovo je nova, dinamična zemlja, sa realnim ekonomskim potencijalom; ministri ekonomije u Vladi Kosova su izradili plan za reforme i sveobuhvatnu ekonomiju, koji će, ukoliko se sprovede, doneti drastične promene u oblasti ekonomije.
Na političkom polju, činjenica je da je Kosovo izabralo novu predsednicu, koja već sada uživa visoko mišljenje međunarodne zajednice i mislim da će biti dobar portparol za Kosovo.
Imate i politički sistem koji funkcioniše. Jeste da je glasan i haotičan, ali je politički sistem koji funkcioniše na efektivan način, u poređenju sa ostalim zemljama koje su bile pod dužim periodom nezavinosti.
Mislim da sve ove krize, kroz koje je Kosovo prošlo tokom poslednjih šest meseci, a koje su rešene putem političkih sredstava, predstavlja ohrabrujuću činjenicu.
Kosovo se sada treba usmeriti na ono što može samo da uradi, kada je u pitanju izgradnja pozitivne slike, kako bi dobilo više priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama. Ovo podrazumeva, kao što sam rekao, ekonomske reforme i vladavinu zakona.
