Najmanje 70 odsto populacije je potrebno vakcinisati kako bi pandemija bila usporena ili zaustavljena, ocjenjuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa doktorka nauka, istraživačica na Pasterovom institutu, Marija Backović, koja „normalizaciju“ života očekuje u drugoj polovini 2021. godine.
Backović je završila doktorske studije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Za drugi post-doktorski studij izabrala je Pasterov institut, vodeću instituciju za proučavanje medicine u Francuskoj, gdje se bavi proučavanjem virusa.
U svijetu danas postoji više od 70 vakcina koje su na testiranju, a 13 njih se nalazi u poslednjoj, trećoj, fazi. Kod vakcina farmaceutskih kuća Bioentek i Fajzer, kao i Moderna potvrđena je efikasnost iznad 90 procenata zaštite.
Backović kaže da su u opticaju i neke vakcine u Kini i Rusiji, ali da one još nisu prošle kroz treću fazu testiranja, (na 30 i više hiljada ljudi) iako se masovno daju ljudima.
Ukazuje na koje se stvari mora obratiti pažnja u odabiru vakcine.
„Prvo rezultati testiranja i transparentnost, a drugo da li su rezultati dati javnosti na uvid. Za testiranje vakcina postoje jasno definisani protokoli. Potom se šalju nezavisnim agencijama koje rade analizu podataka i navode kolika je efikasnost i kakva sigurnost“, navodi Backović.
S druge strane, kako dodaje, čini je sumnjičavom ako se rezultati kriju, kao što je u slučaju ruske i kineske vakcine.
„Ako su prošle kroz agencije koje su dale zeleno svjetlo onda nema razloga za brigu“, navodi Backović.
Zaustavlja li vakcina pandemiju?
Kaže da nije precizno poznato u kojoj mjeri vakcine mogu da zaustave ili uspore pandemiju COVID-a 19.
„Postoji razlika između vakcina koje zaustavljaju bolest i nekih koje zaustavljaju infekciju. Neke vakcine rade obje stvari. Konkretno, vakcine Fajzera i Bioenteka prate razvoj simptoma i bolesti kod ljudi koji su bili u placebo grupi ili koji su vakcinisani, i da li se neko od njih razbolio. Ne prate da li je neko bio inficiran, a da nije razvio bolest“, kaže Backović.
Opuštanje slijedi, kaže Backović, tek kada se bude znalo da ljudi koji su vakcinisani ne mogu da prenose virus.
„Onda ćemo moći da se opustimo. Mislim da će to biti u drugoj polovini sledeće godine. To je moja optimistična prognoza, ali to sve zavisi od ljudi i ponašanja“, navodi Backović.
„Klinička testiranja su počela ovog ljeta i u prosjeku imaju podatke tek posle dva mjeseca nakon što su ljudi primili drugu dozu vakcine. Malo je vremena prošlo, ali znaju da imunitet i prisustvo anti-tijela postoji. Od vakcine se očekuje da ublaži simptome i bolest. Za sada ovo pokazuje da imunitet traje tri ili četiri mjeseca“.
Posle toga je realno da se ljudi reinficiraju, a nije poznato da li bi tok bolesti u tom slučaju bio blaži, ukazuje Backović.
Prema njenim riječima, vakcine neće „izbrisati virus korona sa Zemlje“, ali će smanjiti broj bolesnih i pritisak na zdravstveni sistem. Kako kaže, moći ćemo da živimo normalnije nego sada.
Ko prvi treba da primi vakcinu?
Poručuje da je potrebno vakcinisati minimum 70 odsto populacije kako bismo pandemiju usporili ili zaustavili, „a ukoliko taj procenat bude manji, nećemo dostići imunitet krda“, kaže Bacović i dodaje da su rizične grupe koje bi trebale prve da prime vakcinu medicinsko osoblje, stariji oni sa hroničnim oboljenjima.
Na pitanje da li će poseban izazov biti borba kontra onih koji su protiv vakcine odgovara potvrdno.
„Pola bitke smo dobili jer ćemo imati vakcinu, ali i dalje polovina predstoji. Ako hoćemo da imunizujemo 70 odsto polulacije moramo obrazovati one koji su protiv vakcine. Potrebno je napraviti kampanju kojim će im objasniti kako vakcine rade, kako se testiraju, kako se provjereva njihova sigurnost. Ako se oni ne vakcinišu i ako se ne nose maske, kao što se redovno dešava, onda je virus korona pobijedio, a na nama je da ne bude tako“, zaključuje Backović.
Crna Gora je početkom oktobra potpisala Sporazum o nabavci vakcine protiv COVID-a 19, preko mehanizma COVAX. Državna apoteka Montefarm uplatila je avans od oko 770 hiljada dolara, ali je potrebna i državna garancija za ovaj posao.
Pripreme država Zapadnog Balkana za vakcinu protiv korona virusa
Kada Crna Gora u potpunosti pristupi COVAX mehanizmu koji je pokrenula Svjetska zdravstvena organizacija, moći će da bira koju će vakcinu od ponuđenih u okviru tog programa. Zatraženo je oko 250 hiljada doza, odnosno količina koja bi pokrila 20 odsto stanovništva.
U Crnoj Gori, koja ima najviše inficiranih na sto hiljada stanovnika u regionu, trenutno je zaraženo 10.635, a od početka godine preminulo je 490 osoba.
Na drugom mjestu u regionu po broju zaraženih je Sjeverna Makedonija, a na trećem Slovenija.
U svijetu je od početka pandemije potvrđeno više od 63 miliona slučajeva infekcije, pokazuju podaci Univerziteta Johns Hopkins.
Od posljedica korona virusa umrlo je preko 1.400.000 osoba.Trenutno inficirano više od 18 miliona ljudi.
Najviše potvrđenih slučajeva imaju Sjedinjene Američke Države, Indija, Brazil, Rusija i Francuska.