Zašto Indonezija zabranjuje vanbračni seks?

Indonezija je usvojila novi zakonik koji zabranjuje seksualne odnose van braka ili zajednički život nevenčanih parova.

Time je ova južnoazijska pretežno muslimanska zemlja hvaljena zbog verske tolerancije napravila, kako navode kritičari, korak ka verskom fundamentalizmu. Zašto?

Uprkos protestima indonežanski parlament je 6. decembra odobrio novi zakonik koji predviđa zakonske kazne za vanbračni seks, kao i za zajednički život nevenčanih parova.

Za seksualne odnose van braka novi zakonik predviđa kaznu do jedne godine zatvora, a za zajednički život bez braka do šest meseci.

Prema usvojenoj verziji zakona, koja je ublažena posle razmatranja, te prekršaje policiji mogu da prijave samo određene osobe, kao što su supružnici, roditelji ili deca prekršioca zakona.

Među ranijim predlozima odbačene su odredbe koje kriminalizuju gej seksualne odnose. Međutim, budući da Indonezija ne priznaje istopolne brakove, LGTB parovi bi mogli da budu meta odredbi o bludu ili zajedničkom životu van braka.

Zakonik se neće odmah primenjivati, pošto će biti potrebne tri godine za prelazak sa starih propisa na nove.

Zašto novi zakonik?

Dosadašnji krivični zakonik, velikim delom je nasleđen od holandskog kolonijalnog režima i indonežanske vlasti tvrde da je vreme da se zemlja odmakne od zakona iz kolonijalne ere.

Indonezija o promeni krivičnog zakona raspravlja još od proglašenja nezavisnosti od Holandije 1945. godine.

Vlada Indonezije je 2019. pokušala da usvoji novi zakonik, ali je predsednik Džoko Vidodo to odložio pošto su desetine hiljada mladih ljudi protestovale na ulicama, tvrdeći da zakon ugrožava njihove građanske slobode.

Zamenik ministra pravde Edvard Omar Šarif Hiariej rekao je za Rojters (Reuters) uoči usvajanja novih zakona da je ponosan što će njegova zemlja imati krivični zakon "u skladu s vrednostima Indonezije".

Novi zakonik je donet uz podršku svih partija u parlamentu, kojim dominira velika vladina koalicija, ali i islamske stranke i grupe.

Braneći usvajanje zakona od kritika, indonežanski ministar pravde i ljudskih prava Jasona Laoli rekao je u parlamentu da nije lako u multikulturalnoj i multietničkoj zemlji napraviti krivični zakon koji može da zadovolji interese svih.

Pored stavljanja van zakona vanbračnog seksa i vanbračnih zajednica, odredbe novog zakonika zabranjuju vređanje predsednika i državnih institucija, bogohuljenje, proteste bez najave i širenje stavova suprotnih zvaničnoj državnoj ideologiji, što je izazvalo strahove o ugrožavanju slobode izražavanja ili udruživanja.

Porast verskog konzervativizma

Niz promena u zakonu dolazi posle porasta verskog konzervativizma u zemlji s većinskim muslimanskim stanovništvom, ističe BBC.

Indonezija je multireligijska država sa zvaničnom ideologijom pankasilom koja ne daje prednost nijednoj veri, ali je ateizam neprihvatljiv – mora se slediti jedna od šest propisanih religija.

To je, kako objašnjava britanski javni servis, bila ideja indonežanskog lidera Sukarna posle sticanja nezavisnosti, kako bi od otcepljenja odvratio delove arhipelaga gde muslimani nisu većina.

Međutim, od 1998. kada je pao s vlasti njegov naslednik Suharto – koji je nemilosrdno suzbijao političke islamske grupe – islamske vrednosti su sve više bile u fokusu uz osećaj da je islam ugrožen spoljnim uticajima, dok se povećao i konzervativizam u mnogim oblastima ostrva Java, gde živi više od polovine Indonežana.

Političke stranke su, ističe BBC, reagovale na to i tražile pooštravanje zakona za sprovođenje morala.

Od demokratske tranzicije Indonezije 1998. godine, u nekim delovima zemlje od 267 miliona ljudi uvedeni su strogi, na veri zasnovani zakoni o seksu i odnosima.

Prihvatanje i šerijatskih zakona?

Nekoliko činilaca je dovelo do oživljavanja rada na novom krivičnom zakoniku, pre svega, kako piše Njujork tajms (The New York Times), usaglašeni napori islamskih zvaničnika koji su se zalagali za promene u javnoj politici uoči sledećih predsedničkih izbora 2024. godine.

Aktuelni predsednik Džoko Vidodo, koji se smatra sekularnim liderom, ne može da se kandiduje na tim izborima.

S druge strane, kako piše list, tenzija između religioznih i sekularnih birača je trajno sporno pitanje indonežanske politike i ambiciozni političari paze da ne kritikuju verske grupe kako ne bi ugrozili svoje šanse na izborima.

Pozive za promenu je podržao potpredsednik Maruf Amin, islamski sveštenik i bivši predsednik Indonežanskog saveta ulema, najvišeg tela islamskih učenjaka, rekla su za Njujork tajms dva izvora.

Maruf je već ranije tražio "strogu regulaciju" seksualnih aktivnosti homoseksualaca.

Postojeći zakon o bogohuljenju se novim propisima proširuje s jedne na šest odredbi. Prvi put se u Indoneziji krivičnim delom proglašava apostasija, odnosno svako ko "ubeđuje nekoga da bude nevernik" može biti optužen za krivično delo.

Zakonik takođe navodi da će vlasti priznati "svaki postojeći zakon" u Indoneziji, što bi se moglo protumačiti da će uključiti šerijatske propise nametnute na lokalnom nivou u pretežno ruralnim područjima.

Na primer, u pokrajini Aćeh na zapadu Indonezije već se primenjuju strogi islamski zakoni na osnovu kojeg se ljudi kažnjavaju zbog kockanja, pijenja alkohola i susreta s pripadnicima suprotnog pola.

Šta kažu kritičari?

Novi zakoni, prema ocenama kritičara, ugroziće globalnu reputaciju koju je Indonezija, zemlja s najvećom muslimanskom populacijom na svetu, izgradila kao tolerantna, uglavnom sekularna država.

Grupe za ljudska prava kažu da novi krivični zakonik naglašava pomak ka verskom fundamentalizmu u zemlji koja je dugo hvaljena zbog verske tolerancije, piše Gardijan (The Guardian).

Dok kritičari ocenjuju da će doći do nazadovanja sloboda u trećoj po veličini demokratiji na svetu, poslovne grupe upozoravaju da bi novi propisi mogli naštetiti imidžu Indonezije kao turističke i investicione destinacije.

Prema rečima poslanika, ako turista na Baliju ima sporazumni seks s državljaninom Indonezije i to policiji prijavi njegovi roditelji ili deca, turista bi mogao biti uhapšen.

Grupe za ljudska prava navode i da nove odredbe nesrazmerno pogađaju žene, LGBT osobe i pripadnike etničkih manjina.

Predstavnici udruženja novinara takođe kritikuju novi zakonik navodeći da bi im mogao otežati izveštavanje, ukazujući na 17 "problematičnih članaka" koji, između ostalog, kriminalizuju "širenje komunizma", klevetanje mrtvih i kritikovanje lidera.

Iako su neke od predloženih promena ublažene posle dužeg razmatranja i protesta, pojedini kritičari tvrde da će mnogi od novih zakona i dalje biti otvoreni za široko tumačenje i da bi se mogli zloupotrebiti za ograničavanje građanskih sloboda i proganjanje političkih protivnika.

Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) saopštio je da su zakoni koji kažnjavaju kritike javnih lidera protivne međunarodnom pravu, kao i da činjenica da se neki oblici izražavanja smatraju uvredljivim nije dovoljna da se opravdaju ograničenja ili kazne, prenosi Asošiejtid pres (Associated Press).

"Opasnost od opresivnih zakona nije da će se široko primenjivati, već da će omogućiti put za selektivno sprovođenje", rekao je Andreas Harsono, istraživač Hjuman rajts voča za Indoneziju.

On je rekao da će mnogi hoteli, uključujući u turističkim oblastima poput Balija i Džakarte, biti u opasnosti da izgube goste.

"Ovi zakoni će omogućiti policiji da iznuđuje mito, omogućiti zvaničnicima da zatvaraju političke protivnike, na primer, na osnovu zakona o bogohuljenju", rekao je Harsono.