Nikola Simić, pozorišni i filmski glumac koji je imao dar da do suza nasmeje publiku, preminuo je 9. novembra nakon duge i teške bolesti. Njegov odlazak težak je gubitak za kulturu u Srbiji, ocenjuju njegove kolege.
Rođen je u Beogradu 18. maja 1934. godine, a glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Prvu ulogu dobio je još kao student 1957. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), čiji je stalni član postao 1959. i u kome je igrao do januara ove godine.
U najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima „Buba u uhu“, Žorža Fejdoa, tumačio je uloge Viktora Emanuela Šandebiza i Poša.
Odlazak Nikole Simića težak je gubitak za kulturu u Srbiji, ocenjuje za RSE njegova dugogodišnja koleginica Rada Đuričin, koja je sa Simićem igrala u “Bubi u uhu” od prvog izvođenja 1971.
“Naravno, Nikola je bio taj koji je bio stub predstave. On je uvek bio prvi, to se podrazumevalo. Sarađivao je sa nama, ostalim kolegama, uvek sjajno, ali podučavajući nas, ne dozvoljavajući nikad da se propusti nešto što je trebalo da se desi i način na koji je trebalo nešto da se odigra. O svemu je vodio računa jako mnogo. Sam je prilazio poslu sa mnogo odgovornosti i to je isto očekivao i od svojih kolega”, kaže Rada Đuričin, te dodaje:
“Ali je privatno znao, zahvaljujući svom daru, odnosno iskričavom duhu da nas beskrajno zabavlja i da nam donosi dobro raspoloženje, zbog čega smo naravno bili srećni da ga susrećemo što češće.”
Nikolu Simića pamtićemo po brojnim pozorišnim i filmskim ulogama. U filmskom serijalu “Tesna koža” proslavio se igrajući referenta Mitu Pantića, dok je svoj pečat ostavio i u kultnom filmu Slobodana Šijana “Davitelj protiv davitelja” u kojem je igrao inspektora Ognjena Strahinjića.
Oni koji su rođeni krajem osamdesetih godina još uvek se sećaju lucidnih i beskrajno duhovitih Simićevih interpretacija u sinhronizacijama crtanih filmova. Među mnogim crtanim junacima pozajmio je glas Dušku Dugoušku, te Mikelanđelu i Sekaču u “Nindža kornjačama”.
Nikola Simić dobitnik je Sterijine nagrade i tri godišnje nagrade JDP-a. Dobitnik je Srebrne arene u Puli i nagrade za životno delo na filmu, "Pavle Vuisić".
“Zbog te energije koju je imao verovali smo da ćemo još dugo, dugo zajedno igrati. Sigurno bi još mnogo uradio, imao je već raznih planova i poziva da radi. To je, naravno, sad presečeno, ali eto, ostalo je puno tragova za njim, mnogo filmova i serija u kojima je učestvovao, pozorišnih predstava… Tako da njegovi obožavaoci i oni koji će posle njih doći imaće prilike da uživaju u njegovim ostvarenjima”, zaključuje Rada Đuričin.
Komemoracija i sahrana Nikole Simića biće održani u petak.
