Javni funkcioneri ipak neće moći da sakriju svoju imovinu pod plaštom zaštite ličnih podataka.
Vrhovni sud Crne Gore zabranio je Agenciji za zaštitu ličnih podataka da takve naloge šalje državnim organima tako da će ubuduće sva imovina javnih funkcionera morati da bude javno objavljena.
Kako su tu odluku dočekali u vlasti i opoziciji ali i NVO sektoru koji se bori protiv konflikta interesa i korupcije?
Odlukom Vrhovnog suda okončan je dvogodišnji spor Agencije za zaštitu ličnih podataka i Komisije za sprečavanje sukoba interesa oko toga da li imovina funkcionera prije dolaska na funkciju, nasljedstvo i imetak njihovih supružnika i djece ukoliko žive u istom domaćinstvu treba da bude objavljena na sajtu Komisije.
Iako je Zakonom o konfliktu interesa predviđeno da je evidencija imovine funkcionera javno dostupna, Agencija je pokušala da to suspenduje pozivajući se na zaštitu privatnosti.
U vladajućoj DPS pozdravljaju odluku Vrhovnog suda kojom su budući slični zahtjevi Agencije onemogućeni i prema kojoj će podaci o imovini javnih funkcionera biti javno dostupni.
Funckioner DPS Zoran Jelić ukazuje na potrebu usklađivanja zakona iz oblasti zaštite ličnih podatak i sprječavanja sukoba interesa kako bi se u budućnosti izbjegle slične situacije:
“Svakako su određene institucije koje se bave zaštitom podataka imale primjedbe i razumijem i njih jer su takva zakonska rješenja ali svakako da su određeni zakoni u koliziji. To je i signal za nas poslanike da napravimo kvalitetne zakone i da eventualne odredbe određenih zakona koji su u koliziji ispravimo i na taj način dovedemo pravni sistem i zakone do onoga nivoa kako treba da izgledaju, da ne budu u koliziji i da ne prave probleme u implementaciji.“
U Demokratskom frontu pozdravljaju odluku Vrhovnog suda ali i upozoravaju da treba uspostaviti sistem kontrole ne samo objavljene imovine nego i imovine za koju se sumnja da je vlasništvo javnih funkcionera ali je zavedena na ime njima bliskih ili sa njima: povezanih osoba:
“Dakle rodbinski i poslovno povezanih lica i ja mislim da u tom pravcu treba da idu sve izmjene zakona iz oblasti antikorupcije i svih sa njima povezanih zakona. Mislim da je strašno bitno i da Agencija za zaštitu ličnih podataka konačno shvati da može da bude veoma moćno oružje države Crne Gore u ostvarivanju onih zahtjeva koje pred nas postavlja EU u procesu pridruživanja. Ona mora podržati borbu protiv korupcije i rasvjetljavanje enromnog bogaćenja pojedinih javnih funkcioneri i njima rodbinski i poslovno bliskih lica“, kaže Koča Pavlović.
I u MANS-u sumnaju da će odluka suda po kojoj se javni funkcioneri više neće moći da skrivaju svoju imovinu pod plaštom zaštite ličnih podataka i zaista imati velike domete:
“Iskustvo MANS-a u istraživanju konflikta interesa svih ovih godina i prilikom utvrđivanja svega što naši javni funkcioneri imaju pokazalo je da pojedinim javnim funkcionerima, pogotovo onim na najvišim položajima ne treba vjerovati kada su u pitanju njihovi prihodi i imovina. U tom smislu ono što i dalje ostaje kao problem jeste činjenica da su matični brojevi i dalje sakriveni od javnosti i da svako onaj ko želi da provjeri u državnom katastru ili registru kompanija da li je određeni javni funkcioner sve prijavio to neće moći već će morati da se i dalje oslanja na Komisiju za sprečavanje konflikta interesa koja je već puno puta pokazala ili da nema kapaciteta ili da nije zainteresovana da radi jedan takav posao“, poručuje aktivista MANS, Dejan Milovac.
Prema Nacrtu izmjena zakona o sprečavanju sukoba interesa, koji treba da bude usvojen do kraja jula, javnosti neće biti dostupan matični broj i adrese nepokretnosti funkcionera.
Takođe, intencija je da se ne iznose podaci koji se odnose na maloljetnu djecu, alimentaciju i druga socijalna primanja. Komisija za sprečavanje sukoba interesa, međutim, dobija ovlašćenje da prati bankovne račune funkcionera, što do sada nije mogla.
Vrhovni sud Crne Gore zabranio je Agenciji za zaštitu ličnih podataka da takve naloge šalje državnim organima tako da će ubuduće sva imovina javnih funkcionera morati da bude javno objavljena.
Kako su tu odluku dočekali u vlasti i opoziciji ali i NVO sektoru koji se bori protiv konflikta interesa i korupcije?
Odlukom Vrhovnog suda okončan je dvogodišnji spor Agencije za zaštitu ličnih podataka i Komisije za sprečavanje sukoba interesa oko toga da li imovina funkcionera prije dolaska na funkciju, nasljedstvo i imetak njihovih supružnika i djece ukoliko žive u istom domaćinstvu treba da bude objavljena na sajtu Komisije.
Iako je Zakonom o konfliktu interesa predviđeno da je evidencija imovine funkcionera javno dostupna, Agencija je pokušala da to suspenduje pozivajući se na zaštitu privatnosti.
U vladajućoj DPS pozdravljaju odluku Vrhovnog suda kojom su budući slični zahtjevi Agencije onemogućeni i prema kojoj će podaci o imovini javnih funkcionera biti javno dostupni.
Funckioner DPS Zoran Jelić ukazuje na potrebu usklađivanja zakona iz oblasti zaštite ličnih podatak i sprječavanja sukoba interesa kako bi se u budućnosti izbjegle slične situacije:
“Svakako su određene institucije koje se bave zaštitom podataka imale primjedbe i razumijem i njih jer su takva zakonska rješenja ali svakako da su određeni zakoni u koliziji. To je i signal za nas poslanike da napravimo kvalitetne zakone i da eventualne odredbe određenih zakona koji su u koliziji ispravimo i na taj način dovedemo pravni sistem i zakone do onoga nivoa kako treba da izgledaju, da ne budu u koliziji i da ne prave probleme u implementaciji.“
U Demokratskom frontu pozdravljaju odluku Vrhovnog suda ali i upozoravaju da treba uspostaviti sistem kontrole ne samo objavljene imovine nego i imovine za koju se sumnja da je vlasništvo javnih funkcionera ali je zavedena na ime njima bliskih ili sa njima: povezanih osoba:
“Dakle rodbinski i poslovno povezanih lica i ja mislim da u tom pravcu treba da idu sve izmjene zakona iz oblasti antikorupcije i svih sa njima povezanih zakona. Mislim da je strašno bitno i da Agencija za zaštitu ličnih podataka konačno shvati da može da bude veoma moćno oružje države Crne Gore u ostvarivanju onih zahtjeva koje pred nas postavlja EU u procesu pridruživanja. Ona mora podržati borbu protiv korupcije i rasvjetljavanje enromnog bogaćenja pojedinih javnih funkcioneri i njima rodbinski i poslovno bliskih lica“, kaže Koča Pavlović.
I u MANS-u sumnaju da će odluka suda po kojoj se javni funkcioneri više neće moći da skrivaju svoju imovinu pod plaštom zaštite ličnih podataka i zaista imati velike domete:
“Iskustvo MANS-a u istraživanju konflikta interesa svih ovih godina i prilikom utvrđivanja svega što naši javni funkcioneri imaju pokazalo je da pojedinim javnim funkcionerima, pogotovo onim na najvišim položajima ne treba vjerovati kada su u pitanju njihovi prihodi i imovina. U tom smislu ono što i dalje ostaje kao problem jeste činjenica da su matični brojevi i dalje sakriveni od javnosti i da svako onaj ko želi da provjeri u državnom katastru ili registru kompanija da li je određeni javni funkcioner sve prijavio to neće moći već će morati da se i dalje oslanja na Komisiju za sprečavanje konflikta interesa koja je već puno puta pokazala ili da nema kapaciteta ili da nije zainteresovana da radi jedan takav posao“, poručuje aktivista MANS, Dejan Milovac.
Prema Nacrtu izmjena zakona o sprečavanju sukoba interesa, koji treba da bude usvojen do kraja jula, javnosti neće biti dostupan matični broj i adrese nepokretnosti funkcionera.
Takođe, intencija je da se ne iznose podaci koji se odnose na maloljetnu djecu, alimentaciju i druga socijalna primanja. Komisija za sprečavanje sukoba interesa, međutim, dobija ovlašćenje da prati bankovne račune funkcionera, što do sada nije mogla.
