Nakon što su stanovnici pet gradova na sjeveru Crne Gore cijelu sedmicu bili bez struje postavlja se pitanje da li će tim ljudima kao i brojnim kompanijama i organizacijama biti nadoknađena šteta zbog gubitaka koje su pretrpjeli. Da li građani imaju pravo na nadoknadu štete i ko je za to zadužen?
Situaciju u kojoj su stanovnici pet gradova na sjeveru Crne Gore bez struje bili cijelu sedmicu, izvršni direktor CGES-a Ljubo Knežević nazvao je najtežim slučajem prekida napajanja strujom u Crnoj Gori od početka elektrifikacije.
Gostujući u programu državne televizije, obećao je da će utvrditi da li je bilo konkretnih propusta unutar CGES-a, da li je bilo pogrešnog planiranja, kao i da li je infrastruktura održavana kako treba, da li je reakcija bila pravovremena i odgovarajuća.
Građani opštinama koje su cijelu sedmicu bile u mraku negoduju i naglašavaju da će biti primorani da za pričinjenu štetu tuže Elektroprivredu i Elektroprenos koji, prema njihovom mišljenju, nijesu spremno dočekali zimu i adekvatno odgovorili stanju na terenu.
No, pitanje je da li građani mogu da računaju na to da će ih neko obešteti?
Iz Elektroprivrede su ranije saopštili da kupac ima pravo na naknadu štete koja je prouzrokovana neosnovanom obustavom električne energije, a nema pravo naknade štete u slučaju prekida snabdijevanja električnom energijom izazvanog višom silom, nepredviđenim okolnostima, najavljenim isključenjima sa mreže, kvarom na mreži i ograničenjem u isporuci električne energije predviđenim zakonom.
U Elektroprenosu Crne Gore koji je zadužen za održavanje infrastrukture , stubova i dalekovoda nijesu bili raspoloženi za širu priču već su kratko odgovorili na naše pitanje da li je bilo zahtjeva građana za nadoknadu štete.
"Do ovog trenutka niti jedan zahtjev za nadoknadu štete nije upućen crnogorskom Elektroprenosu”, kaže za RSE portparolka CGES- a Nada Pavićević.
Za novinarku dnevnika „Dan” Jadranku Rabrenović, koja između ostalog prati oblast energetike, potpuno je jasno da će građani ostati kratkih rukava jer da bi uopšte mogli da računaju na odštetu u prvom redu nije ispunjen ključni zakonski uslov a to je da država proglasi vanredno stanje.
„Mislim da u ovom slučaju neće bit nadoknade štete jer u ovom slučaju Elektroprivreda i Elektroprenos kažu da se desio kvar na mreži. Resorno misnistarstvo nije proglasilo vanredno stanje koje bi onda, između ostalog ubrzalo radove na popravci na mreži, a sa druge strane bi stvoril obavezu države da da dijelom obešteti stanovništvo. Onda plus imamo i to da je prijavljena krađa L profila i to u nekoliko navrata i koji su oslabili te stubove i oni su se potom srušili a do danas nije bilo nikakvih rezultata istrage”.
Problem nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu
I u Centru za zaštitu potrošača naglašavaju da žitelji djelova Crne Gore gdje više dana nije bilo struje nemaju pravo na odštetu ukoliko je u pitanju viša sila.Kažu da se može debatovati o tome koliko je viša sila to što na Žabljaku ili Kolašinu u januaru padne pola metra ili više snijega.
Traže da u buduće svaki korisnik bude osiguran od štete koju bi izazvao prekid u snabdijevanju električnom energijom.
„Kada pogledate njihove troškove koje prijavljuju regulatoru tu nemate troškova po pitanju osiguranja od takvih situacija, od štete koju pretrpe ljudi koje oni snabdijevaju električnom energijom. Toga tamo nema. Mora da se razmišlja o tom obliku osiguranja i da se u narednom periodu obavezno uključi i taj vid osiguranja tako da bi neko mogao da namiri štetu građanima. Bojim se da će u voj situaciji sada svi ostati kratkih rukava jer trenutno u fondovima Elektroprivrede i Elektroprenosa nema novca za to”, ističe Predrag Boljević iz Centra za zaštitu potrošača.
Prema Boljeviću i u budućnosti građani Crne Gore mogu očekivati višednevne nestanke struje jer je po njemu problem u tome što se ne ulaže u infrastrukturu i njeno održavanje.
„U toj tržišnoj utakmici, borbi na tržištu, obaranju cijena, prva stvar koja trpi je investiciono održavanje. Investiciono održavanje nije stvaranje novih vrijednosti i novih roba već održavanje pogonske spremnosti sistema. Jednostavno ovaj scenario je naša budućnost. Tražili ste - gledajte. Naravno, u tom dijelu potrošač ostaje najnezaštićenija kategorija”.
I dok su građani opština na sjeveru tokom dana i noći u mraku pokušavali da spasu zimnicu, zimski turistički centri ostali su bez gostiju . Za samo dva dana, nekoliko hiljada turista napustili su hotele u Kolašinu i Žabljaku. Ljuti turistički poslenici u tim mjestima već su saopštili kako su pretrpjeli štetu koja se mjeri na destine hiljada eura. Ostaje samo pitanje koliku štetu je prtrpio imidž Crne Gore kao turističke destinacije jer kako su i sami vlasnici hotela u danima mraka govorili – teško je stranom turisti objasniti da u sred zime , na 20-ak cantimetara snijega, u zemlji koja pretenduje da bude čak i elitna turstisčka destinacija sve mora da stane jer danima nema struje.
Situaciju u kojoj su stanovnici pet gradova na sjeveru Crne Gore bez struje bili cijelu sedmicu, izvršni direktor CGES-a Ljubo Knežević nazvao je najtežim slučajem prekida napajanja strujom u Crnoj Gori od početka elektrifikacije.
Gostujući u programu državne televizije, obećao je da će utvrditi da li je bilo konkretnih propusta unutar CGES-a, da li je bilo pogrešnog planiranja, kao i da li je infrastruktura održavana kako treba, da li je reakcija bila pravovremena i odgovarajuća.
Građani opštinama koje su cijelu sedmicu bile u mraku negoduju i naglašavaju da će biti primorani da za pričinjenu štetu tuže Elektroprivredu i Elektroprenos koji, prema njihovom mišljenju, nijesu spremno dočekali zimu i adekvatno odgovorili stanju na terenu.
No, pitanje je da li građani mogu da računaju na to da će ih neko obešteti?
Iz Elektroprivrede su ranije saopštili da kupac ima pravo na naknadu štete koja je prouzrokovana neosnovanom obustavom električne energije, a nema pravo naknade štete u slučaju prekida snabdijevanja električnom energijom izazvanog višom silom, nepredviđenim okolnostima, najavljenim isključenjima sa mreže, kvarom na mreži i ograničenjem u isporuci električne energije predviđenim zakonom.
U Elektroprenosu Crne Gore koji je zadužen za održavanje infrastrukture , stubova i dalekovoda nijesu bili raspoloženi za širu priču već su kratko odgovorili na naše pitanje da li je bilo zahtjeva građana za nadoknadu štete.
"Do ovog trenutka niti jedan zahtjev za nadoknadu štete nije upućen crnogorskom Elektroprenosu”, kaže za RSE portparolka CGES- a Nada Pavićević.
Za novinarku dnevnika „Dan” Jadranku Rabrenović, koja između ostalog prati oblast energetike, potpuno je jasno da će građani ostati kratkih rukava jer da bi uopšte mogli da računaju na odštetu u prvom redu nije ispunjen ključni zakonski uslov a to je da država proglasi vanredno stanje.
„Mislim da u ovom slučaju neće bit nadoknade štete jer u ovom slučaju Elektroprivreda i Elektroprenos kažu da se desio kvar na mreži. Resorno misnistarstvo nije proglasilo vanredno stanje koje bi onda, između ostalog ubrzalo radove na popravci na mreži, a sa druge strane bi stvoril obavezu države da da dijelom obešteti stanovništvo. Onda plus imamo i to da je prijavljena krađa L profila i to u nekoliko navrata i koji su oslabili te stubove i oni su se potom srušili a do danas nije bilo nikakvih rezultata istrage”.
Problem nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu
I u Centru za zaštitu potrošača naglašavaju da žitelji djelova Crne Gore gdje više dana nije bilo struje nemaju pravo na odštetu ukoliko je u pitanju viša sila.Kažu da se može debatovati o tome koliko je viša sila to što na Žabljaku ili Kolašinu u januaru padne pola metra ili više snijega.
Traže da u buduće svaki korisnik bude osiguran od štete koju bi izazvao prekid u snabdijevanju električnom energijom.
„Kada pogledate njihove troškove koje prijavljuju regulatoru tu nemate troškova po pitanju osiguranja od takvih situacija, od štete koju pretrpe ljudi koje oni snabdijevaju električnom energijom. Toga tamo nema. Mora da se razmišlja o tom obliku osiguranja i da se u narednom periodu obavezno uključi i taj vid osiguranja tako da bi neko mogao da namiri štetu građanima. Bojim se da će u voj situaciji sada svi ostati kratkih rukava jer trenutno u fondovima Elektroprivrede i Elektroprenosa nema novca za to”, ističe Predrag Boljević iz Centra za zaštitu potrošača.
Prema Boljeviću i u budućnosti građani Crne Gore mogu očekivati višednevne nestanke struje jer je po njemu problem u tome što se ne ulaže u infrastrukturu i njeno održavanje.
„U toj tržišnoj utakmici, borbi na tržištu, obaranju cijena, prva stvar koja trpi je investiciono održavanje. Investiciono održavanje nije stvaranje novih vrijednosti i novih roba već održavanje pogonske spremnosti sistema. Jednostavno ovaj scenario je naša budućnost. Tražili ste - gledajte. Naravno, u tom dijelu potrošač ostaje najnezaštićenija kategorija”.
I dok su građani opština na sjeveru tokom dana i noći u mraku pokušavali da spasu zimnicu, zimski turistički centri ostali su bez gostiju . Za samo dva dana, nekoliko hiljada turista napustili su hotele u Kolašinu i Žabljaku. Ljuti turistički poslenici u tim mjestima već su saopštili kako su pretrpjeli štetu koja se mjeri na destine hiljada eura. Ostaje samo pitanje koliku štetu je prtrpio imidž Crne Gore kao turističke destinacije jer kako su i sami vlasnici hotela u danima mraka govorili – teško je stranom turisti objasniti da u sred zime , na 20-ak cantimetara snijega, u zemlji koja pretenduje da bude čak i elitna turstisčka destinacija sve mora da stane jer danima nema struje.
