U Sarajevu je održana dvodnevna Međunarodna konferencija za investicije i ekonomski razvoj u BiH. Skup je organiziran u namjeri da se poboljša komunikacija između domaće vlasti, Europske unije i potencijalnih investitora sa privrednicima koji su predstavili svoje projekte.
Dragi Žujo, direktor firme Agroneretva iz Mostara, predstavio je svoju ideju za povećanje proizvodnje u pčelarstvu. Projekt podrazumijeva i zapošljavanje mladih osoba, osobito žena, kao i stručne edukacije za ljude koji se već bave pčelarstvom:
„Želim da udesetorostručim proizvodnju sa skromnih sedam kilograma po košnici na 30 kilograma. Uz to idu nove plantaže ljekobilja, lipe i bagrema, da ne bi pčelarimorali preseljavati pčele iz Hercegovine u Posavinu radi cvijeta. Znači jedno stacionirano pčelarstvo koje bi dovelo do unapređenja i sigurnosti pčelarenja u budućnosti", predložio je Žujo.
Predstavljeni su i projekti koji su zaživjeli u regiji, a mogu se implementirati u Bosni i Hercegovini. Jedan od takvih je koncept energetski efikasnih malih gradova koji je predstavila Mirjana Prljević, predsjednica Energetskog inovacionog centra Teslianum iz Srbije:
„Taj projekat je zasnovan na jednoj od najboljih metodologija Evropske unije - radi se o energetskoj efikasnosti i na koji način gradovi, odnosno preduzeća mogu biti energetski efikasni. To je važno zato što danas ekonomski razvoj zavisi manje-više od energetske efikasnosti. I zapravo svi gradovi koji žele da budu održivi, oni na tom svom putu imaju jednu gradaciju koja se zove energetski održiv grad, pa zatim održivi grad, pa zatim pametan grad. Ovo je jedna metodologija našeg nemačkog partnera, kompanije koja se zove LEEN ili Learning Energy Efficiency Networks. Metodologija je Fraunhofer instituta, najjačeg instituta u EU na bazi energetike, odnosno energetske efikasnosti", istakla je Mirjana Prljević.
U Njemačkoj postoje 64 LEEN mreže, više od deset njih u Austriji, Norveškoj, Švedskoj i drugim europskim zemljama. Gradovi u BiH također su pokazali interes za ovaj projekt:
„Ovde smo izazvali lepu reakciju. Načelnici Goražda, Bosanske Krupe, Tešnja, oni su svi izrazili želju da njihovi gradovi budu oni sa kojima ćemo pokrenuti tu priču u Bosni i Hercegovini. Ja ostavljam lokalnom partneru da odluči kako ćemo pokrenuti projekat ovde. To umrežavanje, kada su gradovi u pitanju znači otprilike 8 do 10 gradova i projekat traje tri godine, kada su velika preduzeća projekat traje četiri godine i umrežavanje je do 12 preduzeća. Dakle, radi se o tome da se postigne jedna sinergija znanja, zasnovana na softveru te nemačke kompanije, tako da se energetskoj efikasnosti ne prilazi samo s aspekta zgradarstva, koje je ovde dosta izraženo – izolacija, menjamo prozore, radimo LED rasvetu itd. Naprotiv, ide se na još jednu celinu, to je proizvodni proces, znači čitava analiza procesa s aspekta energetskih tokova. I treća celina – transport.“
Mirjana Prljević, projekt mudrog upravljanja energijom predstavila je i u Predsjedništvu BiH:
„Izrazili su želju da prvo čuju da li ima mesta za mlade. Rekli su da je najveći izazov danas po njima nezaposlenost mladih koja je dosta visoka. Mi radimo obuku domaćih moderatora i inženjera. I to je krucijalna stvar. Pojačavanjem i dizanjem nivoa energetske efikasnosti gradova, samim tim se pruža priliku tim mladima mnogo više motiva da ostanu, da se nekim drugim odglednim sistemima bave. Naime, budžet lokalne samouprave kad se štedi kroz energetsku efikasnost ostavlja dovoljno novca za neke druge aktivnosti. E, to je naša poenta", rekla je ona.
Iako investitori već godinama pokazuju veliki interes za Bosnu i Hercegovinu, u tome ih sprječava kompliciran politički i administrativni sustav.
Dejan Radmilović, tajnik Saveza za podršku ekonomskog i socijalnog razvoja „Horizont 2024“ kaže da je upravo ovaj skup bio prilika da se olakša komunikacija između privrednika i njihovih ideja i investitora:
„Bosna i Hercegovina ima jako puno potencijala, međutim taj potencijal zasad je neiskorišten, ali je neiskorišten zbog nekih razloga koji se, srećom, mogu otkloniti. Potrebno je raditi na inicijativama da se te neke stvari promijene i iskreno se nadam da će to biti implementirano u nekoj bližoj budućnosti, u saradnji i nevladinih organizacija i vladinih institucija i građana i privrednih subjekata. Da se svi uvežemo, kako bismo zajedno mogli te inicijative pokrenemo", zaključio je Radmilović.
U okviru konferencije prezentiran je i registar socijalnih i ekonomskih podataka u BiH, bitnih za potencijalne investitore, ali i domaće privrednike.
