Humanost na izmaku: U Crnoj Gori nedovoljno davalaca krvi

Crna Gora se ne može pohvaliti brojem dobrovoljnih davalaca i 2,5 procenta od ukupne populacije nije dovoljno da obezbijedi sigurne količine krvi za svakodnevno liječenje ljudi i hitne slučajeve. Crna Gora nije blizu poželjnog svjetskog prosjeka od 4 procenta davalaca u nekoj zemlji.

Posljednji podaci ukazuju i na nepovoljnu strukturu među davaocima, jer je većina iz kategorije takozvanih porodičnih. Ključni problem je odsustvo motiva, kažu naši sagovornici, ljekari i rekorderi među dobrovoljnim davaocima. Humanost i altruizam to više nijesu, pa se bilježe i slučajevi i neformalnog plaćanja pri davanju.

Biserka Keilj, jedna je od rekorderki u dobrovoljnom davanju krvi. Iako na pragu osme decenije života ova vitalna žena je ubijeđena da je darivanje krvi podmladilo njen organizam i značajno doprinijelo njenom zdravlju.

"Organizam se reorganizuje, da ne kažem oplemeni davanjem. Normalno je da daje tu neku vitalnost. Kada se da krv, ode tih 300 mililitara, ali organizam se bori da to nadomesti i tako stalno", kaže ona.

Pored zdravlja na ovu vrstu aktivizma Biserku je motivsala i humanost i želja da pomogne ljudima.

"Da li moram nekoga da poznajem da bih mu želela dobro?"

Sudeći po poslednjim podacima, odgovor na Biserkinu dilemu je, na žalost, potvrdan, jer većina davalaca u Crnoj Gori, skoro 70 odsto, pripada grupi namjenskih davalaca koji krv daju isključivo članu porodice.

Na ovu nepovoljnu strukturu ukazuje u izjavi za RSE i direktorica Zavoda za transfuziju krvi, doktorica Gordana Rašović, koja ipak ocjenjuje da je poslednjih godina situacija nešto bolja, ali da i dalje ima puno posla na motivisanju ljudi da daruju dragocjenu tečnost.

"Tu moramo mnogo da radimo. Međutim, moram da istaknem da ne možemo da budemo nezadovoljni, jer smo u odnosu na prethodne 4 do 5 godina postigli značajan pomak. Imali smo strukturu davalaca vrlo nepovoljnu. Nekada je bilo ispod 20 posto dobrovoljnih davalaca krvi, a sada je to 33 posto", navodi Rašović.

Motivisati mlade

U bivšem sistemu od koga nas mjereno brojem godina odvajaju dvije decenije tranzicije, dobrovoljnih davalaca krvi je bilo više. Prvi svakoj većoj fabrici, postojao je klub davalaca krvi. Gašenjem fabrika smanjuje se i ovaj vid humanosti.

Nezadovoljstvo, socijalna nesigurnost, narasli tranzicijom, na ispit su stavili humanost i altruizam. Na problem odsustva motiva, naša sagovornica Biserka, ovako gleda:

"Ja mislim da se inače u svemu, čak i u normalnim druženjima stvara sve veća distanca. Ljudi su preokupirani svojim problemima, nemaju vremena za druženje, a kamoli za humanost".

U strukturi davalaca dominiraju muškarci, srednjih godina. Nadležni raznim edukacijama rade na povećanju broja i podmlađivanju dobrovoljnih davalaca.

"Moramo mnogo da radimo na tome da motivišemo i regrutujemo populaciju davalaca iz redova omladine, srednjoškolaca, studenata. Mislim da je u prošloj godini u toj strukturi napravljen pomak u smislu mlađih davalaca krvi", ocjenjuje doktorica Rašović.

I ne rade to samo nadležni, već i rijetki klubovi dobrovoljnh davalaca. Takav je klub iz Kotora koji je formirao Danilo Đurović. Ovaj profesor Pomorskog fakulteta preko 100 puta je darivao krvu. Na fakultetu on često animira studente i organizuje akcije dobrovoljnog darivanja dragocjene tečnosti.

"Mislim da mlade treba motivisati da shvate da smo svi mi potencijalni primaoci krvi i zato treba razvijati svijest o humanosti. Što kaže Sveto pismo, što ti da desnica ne mora da zna ljevica", kaže Đurović.

U Crnoj Gori je poslednjih godina prisutna, ne i rasprostranjena, pojava neformalnog plaćanja krvi. Davaoci u takvim slučajevima su uglavnom ljudi sa socijalne margine koje nužda natjera na tako nešto. Direktorica Zavoda za transfuziju je oštro protiv plaćanja krvi, koja, ističe Rašović, često nije bezbjedna, jer regrutuje davaoce načetog zdravlja.

"Svuda u svetu se radi na tome da se plaćeno davalaštvo eliminiše i da se ide u ovom pravcu jer sigurna krv počinje od sigurnog davaoca".