Hrvatska će uputiti protestnu notu Srbiji zbog privođenja pet državljanki Hrvatske u Beogradu, najavio je ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman.
On je novinarima u Davosu 22. januara rekao i da će Zagreb revidirati preporuku o putovanjima hrvatskih državljana u susednu zemlju radi zaštite i sigurnosti.
Najavio je i da će Hrvatska prikupiti "sve slučajeve maltretiranja hrvatskih državljana" i sa time upoznati Evropsku komisiju i poljsko predsedanje Evropskom unijom.
Grlić Radman je potvrdio ranije navode medija da su hrvatske državljanke koje su u Beogradu učestvovale na radionicama nevladinih organizacija 21. januara privedene bez ikakvog objašnjenja i proterane iz Srbije, uz zabranu ulaska na godinu dana.
Portal Autonomija iz Novog Sada objavio je da je privedeno i deportovano ukupno 13 stranih državljana iz Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Severne Makedonije, Albanije, Moldavije, Rumunije, Austrije i Češke.
Oni su u Beogradu učestvovali na radionicama u organizaciji austrijske Erste fondacije koja se bavi razvojem civilnog društva u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Policija, Bezbednosno-informativna agencija i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije do objave vesti nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa o razlozima privođenja i deportacije stranih državljana.
Hrvatski portal Jutarnji objavio je 22. januara da se u rešenju koje su im nadležni su Srbiji izdali, kao razlog deportacije navodi "zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana".
Istoričarka umetnosti Ana Kovačić iz Zagreba, koja je na radionicama predstavljala kustoski kolektiv "Što, kako & za koga/WHW", rekla je za Jutarnji da su učesnike radionice 21. januara u hotelu u kojem su bili smešteni dočekali muškarci u civilu koji su se legitimisali kao "policajci za strance" i rekli im da moraju sa njima u policijsku stanicu.
"Doveli su nas u stanicu, tamo je već bila većina naših kolega s radionica. Odvodili su ih na ispitivanje koje je trajalo po sat vremena. Kasnije su mi ispričali da su ih ispitivali za koje organizacije rade, ko ih finansira, o čemu je bila radionica, šta su oni konkretno radili, jesu li se s kim nalazile u Beogradu i zašto", rekla je Kovačić.
Ona je navela da su nju i još dve kolegice iz Hrvatske pozvali na ispitivanje kada je bilo skoro četiri sata ujutro. Dodala je da ih nisu ništa pitali jer im se završavala smena.
"Gurnuli su nam neki dokument na ćirilici i tražili da potpišemo. Pročitali su nam par rečenica i rekli da u dokumentu piše da 'ugrožavamo bezbednost Republike Srbije', da u roku od 24 sata treba napustiti državu i da nam je izrečena zabrana ulaska u Srbiju na godinu dana", rekla je Kovačić.
Ona je dodala da je dokument potpisala jer je, kako je rekla, samo želela otići – i iz stanice i iz Srbije.
Kovačić je navela i da je autobusom 22. januara ujutru krenula kući.
Do deportacije je došlo u jeku masovnih antivladinih protesta u Srbiji, koje proteklih sedmica predvode studenti koji blokiraju više od 60 državnih fakulteta.
Najviši državni funkcioneri, ne pružajući dokaze, u svojim izjavama tvrde da su studentske blokade i protesti pod uticajem zapadnih obaveštajnih službi, sa ciljem da se ruši predsednik Aleksandar Vučić.
Studenti u blokadi su te navode odbacili, insistirajući u zvaničnim saopštenjima da se protesti organizuju sa ciljem ispunjenja studentskih zahteva.
Talas protesta pokrenula je nesreća u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulo 15, a teško povređeno dvoje građana.
Navode o umešanosti stranih službi u proteste iznosio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je krajem decembra 2024. za televiziju Pink govorio o navodnoj umešanosti hrvatske obaveštajne službe u studentske blokade.
Tom prilikom je grupu studenata iz Hrvatske, koja je bila u poseti Srbiji, optužio da hrvatska obaveštajna služba preko njih vrši "upliv" na fakultete u blokadi.
Vučićevi navodi su takođe odbačeni kao neistiniti od strane studenata u blokadi, ali i od strane hrvatskih zvaničnika, na čelu sa premijerom Andrejem Plenkovićem.
Nevladine organizacije iz Srbije osudile privođenje kolega
Grupa nevladinih organizacija iz Srbije zatražila je u zajedničkom saopštenju od države da se izvini svim privedenim predstavnicima civilnog društva i njihovim zemljama i da "pod hitno poništi sramna rešenja" Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Kukavički, protivzakoniti i podli tretman kolega iz civilnog sektora iz zemalja u našem susedstvu opasan je pokušaj jačanja narativa o stranim agentima, plaćenicima i tajnim službama čija je namera zastrašivanje građana Srbije", navodi se u saopštenju.
Nevladine organizacije su pozvale javnost da ovaj događaj "shvati kao znak da više ne sme biti tolerantna prema ovakvom delovanju vlastodržaca i da u ovom činu vidi dokaz njihove panike pod pritiskom opšte društvene pobune".
Poručili su svojim kolegama širom sveta, a posebno komšijama, da će dati sve od sebe da se ovo više nikada ne ponovi.
"Odbijamo da prihvatimo da najplemenitije vrednosti – saradnja, poštovanje, solidarnost i uvažavanje – koje promovišemo zajedno s ogromnim brojem kolega iz regiona, bivaju diskriminisane, kažnjavane, sankcionisane, a naši gosti, saradnici i prijatelji privođeni, maltretirani i izbacivani iz naše zemlje bez ikakvog razloga i objašnjenja", dodaje se u saopštenju.
Saopštenje su, pored ostalih, potpisali Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Građanske inicijative, Autonomni ženski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Slavko Ćuruvija fondacija, CRTA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar savremene politike, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava.
