Hrvatska je 23. januara uputila protestnu notu Srbiji zbog postupanja prema hrvatskim građanima u toj zemlji, prenela je Hrvatska radio-televizija.
Notom je traženo obrazloženje i iskazan je oštar protest zbog ponašanja prema pet hrvatskih državljanki u Srbiji.
Hrvatske državljanke predstavnice su nevladinih udruženja koje su u Beogradu učestvovale na radionicama Erste Stiftunga. Proterane su i Srbija im je zabranila ulazak u zemlju na godinu dana.
Zbog svega je oštro reagovao ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman, koji je naveo da su hrvatske državljanke bile na radionici Erste banke i da su "privedene bez ikakvog objašnjenja".
On je dodao da ima informaciju da se isto dogodilo i rumunskim i irskim državljanima.
Rekao je da je upitna bezbednost građana Hrvatske u Srbiji, te najavio revidiranje preporuke o putovanjima hrvatskih državljana u tu zemlju, što je i urađeno 23. januara.
Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske je, naime, "zbog odnosa i postupanja prema hrvatskim građanima u Srbiji", ažuriralo preporuke za putovanje u tu zemlju i pozvalo građane da odgode sva putovanja u Srbiju koja nisu neophodna.
Hrvatski šef diplomatije je novinarima u Davosu rekao da će o svemu obavestiti delegaciju Evropske unije u Beogradu, Evropsku komisiju i poljsko predsedništvo Unijom, kao i da će prikupiti "sve slučajeve maltretiranja hrvatskih državljana", prenela je Vlada.
Iz EU su u međuvremenu 23. januara objavili da su zabrinuti zbog privođenja i izbacivanja iz Srbije aktivista civilnog društva, koji su se nalazili u Beogradu.
Hrvatske državljanke su se u međuvremenu vratile u Hrvatsku uz podršku hrvatske ambasade u Beogradu.
Jedna od njih, istoričarka umetnosti Ana Kovačić , koja je na radionicama predstavljala kustoski kolektiv "Što, kako & za koga/WHW", rekla je da su učesnike radionice 21. januara u hotelu u kojem su bili smešteni u ranim jutarnjim satima dočekali muškarci u civilu koji su se legitimisali kao "policajci za strance" i rekli im da moraju sa njima u policijsku stanicu.
Dodala je da ih u stanici nisu ništa pitali jer im se završavala smena, te da su im samo "gurnuli neki dokument na ćirilici" i tražili da potpišu.
"Pročitali su nam par rečenica i rekli da u dokumentu piše da 'ugrožavamo bezbednost Republike Srbije', da u roku od 24 sata treba napustiti državu i da nam je izrečena zabrana ulaska u Srbiju na godinu dana", rekla je Kovačić.
Nevladine organizacije osudile potez Beograda
Nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava i Žene u crnom iz Beograda osudile su 23. januara proterivanje hrvatskih aktivistkinja iz Srbije, uz ocenu da to predstavlja "eskalaciju represije".
"To je odgovor državnog aparata sile koji paranoično prepoznaje neprijateljsko delovanje na sve strane", navodi se u zajedničkom saopštenju dve organizacije.
Ocenili su da se na taj način šalje poruka da strani državljani koji sarađuju sa nevladinim organizacijama nisu dobrodošli u Srbiju, posebno ne aktivisti iz Hrvatske.
Helsinški odbor za ljudska prava i Žene u crnom naveli su da više od dva meseca traju studentski protesti u Srbiji, a da vlast optužuje različite obaveštajne i druge službe iz inostranstva da žele da naruše društvene, političke i ekonomske dinamike.
"U Srbiji duže vreme nije bilo ovako drastičnih mera usmerenih prema stranim državljanima, ali trenutni studentski protesti su izazvali haotično stanje u strukturama bezbednosti, čini se da im je jako teško pronaći inostrani faktor umešan u trenutna dešavanja, pa se pribegava saslušanju stranih državljana, odnosno klasičnom zaplašivanju", navodi se u saopštenju.
Prema navodima ove dve nevladine organizacije, i tom "besomučnom kampanjom", vlast u Srbiji "potvrđuje da je osnovni remetilački faktor u regionu", odnosno da proizvodi nestabilnost, nesigurnost i strah.
Deportacija stranih državljana iz Srbije dogodila se u jeku masovnih antivladinih protesta u Srbiji, koje proteklih sedmica predvode studenti koji blokiraju više od 60 državnih fakulteta.
Najviši državni funkcioneri, ne pružajući dokaze, u svojim izjavama tvrde da su studentske blokade i protesti pod uticajem zapadnih obaveštajnih službi, sa ciljem da se ruši predsednik Aleksandar Vučić.
Studenti u blokadi su te navode odbacili, insistirajući u zvaničnim saopštenjima da se protesti organizuju sa ciljem ispunjenja studentskih zahteva.