Autor: Jela Defrančeski (Glas Amerike)
U prvih osam meseci ove godine na tlo Evropske unije ušlo je oko pola miliona migranata i izbeglica. Taj broj bi do kraja godine mogao da poraste na više od milion ljudi, i to bez beleženja broja izbeglica koje su ušle bez znanja lokalnih vlasti. Među najtraženijim destinacijama je Nemačka koja obezbeđuje izdašnu pomoć i migrantima poručuje da su dobro došli.
Međutim, masovan prijem izbeglica iziskuje ne samo ogromna sredstava već i opsežnu pripremu stanovništva na transformaciju društva bez premca u posleratnoj Evropi, upozorava Anet Hojzer, izvršna direktorka Fondacije Bertlesman u Vašingtonu, prenosi Glas Amerike.
Evropska unija se nikada u svojoj posleratnoj istoriji nije borila sa većom krizom, nastavlja Hojzer:
“Reč je o testu koji bi mogao da prodrma temlje 28-člane Evropske unije. Svi aspekti su sada na probi, od granica i kvota za prijem izbeglica, do suštinskog značenja evropskog bloka. Ako je akcenat na jačanju političke unije, koja poštuje ljudska i građanska prava, onda nema izgovora - sve članice moraju da prime izbeglice.”
Hojzer se slaže sa ocenom da je Brisel predugo čekao dok se okrenuo rastućoj krizi na granici. Razlog tome je komplikovano rešavanje dve prethodne krize - finansijske i krize sa grčkim dugom. Ona dodaje:
"Evropa je stoga ostala potpuno nespremna da se bori sa ogromnim brojem izbeglica, koje ne samo što čekaju na evropskoj granici već se u velikim brojevima nalaze unutar Unije.“
Svi ponovo gledaju u najmnogoljudniju i najbogatiju evropsku državu, Nemačku, da nađe rešenje, kaže Hojzer:
“Ponovo nedostaje vođstvo na nivou Evropske unije i ponovo svi računaju na Berlin. Svi očekuju odgovore od kancelarke Angele Merkel, koja je veoma oprezna. Ona ne donosi nagle zaključke, već pošto dobro prouči problem. Tako je uradila sa finansijskom krizom, kao i sa pitanjem Grčke.”
Merkel se nedavno oglasila i o izbeglicama, pozivom za uspostavljanje zajedničkog evropskog sistema za njihovo prihvatanje – ističući da su Evropljani dužni da im pomognu, kaže Hojzer.
Svoj deo obaveza, Nemačka namerava da ispuni. Do kraja godine primiće 800.000 izbeglica, a u narednom petogodišnjem periodu primiće po pola miliona izbeglica godišnje.
Masovan humanitarini podvig iziskuje ne samo ogromna sredstva već i podjednako ospežnu akciju za pripremu građana na društvenu i političku tranformaciju bez presedana u skorijoj evropskoj istoriji, dodaje Hojzer.
Uspešan kraj doneo bi i ogromne prednosti, kaže ona:
“Evropska unija bi sa supešnim procesom integracije stanovništva, postepeno postajala istinska multikulturna i multiverska zajednica kontinentalnih razmera. Evropljani bi konačno mogli da ostvare viziju Sjedinjenih Država Evrope, bolje reći Sjedinjenih Država 21. veka.”
