Tek što su otvorena prva pregovaračka poglavlja sa EU, predsednik Srbije Tomislav Nikolić upozorio je da su uslovi za pregovaračko poglavlje 35, koje se tiče Kosova, izuzetno oštri, nepovoljni po Srbiju i po njemu prepuni zamki, krivina ili zahteva koji nisu ogoljeno iskazani, ali koji bi mogli da budu veoma opasni. Nije ovo prvi put da iz Predsedništva Srbije stižu ovakvi tonovi kada je u pitanju približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Još se u Nemanjinoj 11, sedištu Vlade, nije stišala euforija zbog otvaranja prva dva poglavlja u pregovorima o pridruživanju sa EU kada je od predsednika Srbije stigao, možda bi se moglo reći, hladan tuš. Smatrajući da Srbiji “ne treba predsednik koji bi ćutao dok se nešto ne reši i da onda kaže: e pa nije moglo bolje” Tomislav Nikolić je progovorio. I uz upozorenje na “zamke, krivine ili zahteve koji nisu ogoljeno iskazani” u uslovima za tek otvoreno poglavlje 35 rekao da smatra da ako je osnov tog pregovaračkog poglavlja pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine o dobrosusedskim odnosima, da bi onda delegacija Beograda trebalo odmah da krene u izradu tog sporazuma. Predsednik Srbije je još rekao da očekuje da se posle otvaranja poglavlja 35 o Kosovu oglase i Srpska pravoslavna crkva i Srpska akademija nauka i umetnosti.
Direktor vladine kancelarije za Kosovo Marko Đurić diplomatski je izbegao da odgovori na novinarsko pitanje kako shvata ovu poruku predsednika države rekavši da je, s obzirom da je prisustvovao Poslovnom forumu Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova, dan za ekonomske teme.
“Napredak Srbije u evropskim integracijama jako mnogo znači i za ekonomiju Srbije. I napredak Srbije u evropskim integracijama znači i više investicija za našu zemlju, znači neuporedivo lakšu cirkulaciju robe iz naše zemlje prema evropskom i drugim tržištima i znači mogućnost da u našu zemlju privučemo neke investitore koji iz naše zemlje mogu da nastupaju prema trećim tržištima. Srbija će tu šansu da iskoristi”, to je sve što je Đurić rekao na ovu temu.
Ne valja ako se ne zna sadržina pravno obavezujećeg sporazuma ili ako neko krije tu sadržinu od nas, rekao je, između ostalog, predsednik Nikolić u intervjuu Politici.
“Ako je tačno da se ne zna kako će da izgleda, onda ne bi trebalo toliko ni da insistiraju na njemu. Međutim, na njemu se insistira. Ne insistira se ni na miru, bezbednosti, većem zapošljavanju, očuvanju kulturnoistorijskih spomenika, već samo na pravno obavezujućem sporazumu. Na osnovu čega mi sada da regulišemo odnos sa Prištinom ako ne znamo krajnji cilj sporazuma. Jer, ako nam neko kao krajnji cilj postavi nezavisnost Kosova i Metohije, što bismo sad dogovarali energetiku, saobraćaj, šta to onda dogovaramo?”, pita se Nikolić.
Ništa novo od predsednika
Nije ovo prvi put da iz Predsedništva Srbije stižu slični tonovi kada je u pitanju približavanje Srbije Evropskoj uniji. Da li se u porukama predsednika Nikolića može čitati evroskepticizam pitamo eksperta za evropske integracije Mihajla Crnobrnju.
“Da je evroskepticizam u pitanju mislim da je to savšeno jasno, ne samo iz te izjave, nego iz generalnog stava predsednika prema tom pitanju”, kaže on.
Nikolić: Rusija ne opstruiše evrointegracije
Nikolić: Rusija ne opstruiše evrointegracije
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odbacio je spekulacije da Rusija preko njega opstruiše evrointegracije Srbije.
„Ne Rusija, nego niko na svetu ne može da me instruiše. Niti me instruiše, niti o tome šta Srbija treba da čini, razgovaram sa bilo kojim predstavnikom bilo koje države ili organizacije u svetu“, rekao je Nikolić u intervjuu Sputnjiku.
"Uvek se dešavalo da ja zovem Rusiju da molim, a nikad nije Rusija zvala da zapoveda, ne daj bože da moli. Šta ima Rusija da moli Srbiju. Možda je neko nekada imao manir dazove nekoga u Srbiji da naređuje. Vladimir Putin nema taj manir“, objasnio je Nikolić.
Nikolić je rekao i da je sa šefom ruske države razgovarao o evropskom putu Srbije, ali da nikada ni od kog predstavnika Rusije nije čuo da Srbija ne treba da bude u EU.
Za predsednikov poziv da se u izjašnjavanje oko Kosova uključe i SPC i SANU Crnobrnja misli da je malo ishitren.
“Jer je ovo pitanje sekularno. Nije to pitanje za Crkvu, nije to versko pitanje. Ja mislim da bi Crkvu apsolutno trebalo iz toga izostaviti. Što se SANU tiče, mislim da je ovo predsednikova blaga provakacija s obzirom na izjavu koju je predsednik SANU dao o pitanju Kosova i koju u celosti delim. I mislim da predsednik ovim proziva predsednika SANU Vladimira Kostića da još jednom učini ono što je već učinio, a to je da se deklariše kao neko ko može da bude interpretiran kao loš zastupnik srpskih interesa”, navodi Crnobrnja.
Ništa novo nismo čuli od predsednika Srbije, smatra Srđan Perišić, profesor na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost, podsećajući na dve Nikolićeve platforme za Kosovo. “Ja to pre svega vidim kao sličnost sa dosadašnjim predsednikovim stavovima pogotovo kada je iznosio prvu i drugu platformu za Kosovo”, kaže Perišić.
“I prva i druga platforma praktično su bile nerealizovane tako da ne očekujem da će Vlada Srbije dati svoj glas za ovoj inicijativi predsednika Nikolića. Dakle, ne vidim ništa novo već viđeno njegovo shvatanje, njegov odnos, pre svega, prema vladi i pozicioniranje njegove opcije u Srpskoj naprednoj stranci”, kaže Perišić.
Druga po redu platforma, koju je Nikolić proletos poslao Vladi, je po njegovom sopstvenom zaključku „najverovatnije bila neprihvatljiva za Vladu“ jer je taj dokument nekako prećutno zaobiđen.
Neretko se predsednik države u pojedinim krugovima, pa i posle ovih poslednjih navoda, označava kao neko preko koga Rusija pokušava da utiče na skretanje sa proevroskog puta Vlade.
“Ne, ne verujem da Rusija to radi. Onda bi po toj logici ona stajala iza druge platforme, pa čak možda i iza one prve, dakle Rusija najverovatnije nema nikakav tu uticaj. Radi se o nekakvim njegovim razmišljanjima svog položaja kao predsednika države i svog položaja u odnosu na vladu, predsednika vlade i u odnosu na stranku”, smatra Srđan Perišić, dok Mihajlo Crnobrnja kaže da ne želi da nagađa da li Rusija pokušava preko Nikolića da utiče na evropske integracije Srbije.
“Sigurno je da je cela ta priča oko odnosa između Srbije i EU sa jedne strane, i Srbije i Rusije sa druge strane, u srpskom kontestu vrlo živa i postoje nastojanja, i sa jedne i sa druge strane, da se zloupotrebe. Teren je klizav i meni se čini neophodnim da se po tom terenu obazrivo kreće”, navodi Crnobrnja.
