Hoće li se na poglavlju 35 lomiti članstvo Srbije u Evropskoj uniji? To pitanje je nakon otvaranja ovog poglavlja, koje se tiče odnosa sa Kosovom, na dnevni red vratio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Sagovornici RSE saglasni su u oceni da se na kraju puta od Beograda neće tražiti formalno priznanje. Ali, to ne menja činjenicu da Srbija i Kosovo ka članstvu idu odvojenim kolosecima.
Pod kojim uslovima će Beograd moći da zatvori poglavlje 35, i šta će pisati u pravno obavezujućem sporazumu sa Kosovom, koji će se na stolu naći posle ispunjavanja svih tačaka?
„Prvo ćemo da vidimo da li će, i u kojoj formi on biti konstituisan. Možemo očekivati neku vrstu onoga što bi se nazvalo drugi sporazum o normalizaciji, koji bi temeljno regulisao odnose između dveju strana i možda potegao i pitanja poput članstva u međunarodnim organizacijama i neka druga pitanja koja su približna statusnim, ali ne konačno ga određujući. Dakle, što se tiče samog formalnog priznanja, ne mislim da će Srbija biti pred tim izborom“, kaže potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.
Slično misli i Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose, ali podvlači da formalno priznanje “ne čini ništa”.
“Priznanje je deklarativni akt jedne zemlje prema drugoj i ne postoje neke posebne odredbe ni važnosti takvog akta. Dakle, zemlja može biti nezavisna i bez prizanja druge zemlje ukoliko ispunjava sve uslove, a ti uslovi su propisani Povljenom Ujedinjenih nacija”, navodi Brkić.
Suprotstavljene stavove o tome da li je rano za slavlje, odnosno šta Srbiju čeka na kraju puta ka članstvu u Evropskoj uniji izneli su predsednik i premijer. Navodeći da će poglavlje 35 biti odlučujuće u pregovorima, Tomislav Nikolić kaže da će “Brisel na tom poglavlju pokazati da li želi Srbiju u svom članstvu”.
“Nemački ambasador mi je rekao da naš pregovarački okvir predviđa da sklopimo pravno obavezujući sporazum sa Kosovom. Ja bih voleo da što pre dođemo do tog sporazuma i da shvatimo šta on podrazumeva u očima EU. Ja mislim da je poglavlje 35 ono na kome će se lomiti članstvo Srbije“, rekao je Nikolić za RTS.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić kaže da niko nije pomenuo i da ni u jednom dokumentu ne piše da bi Srbija trebalo da prizna Kosovo kao poslednji korak pristupanja Evropskoj uniji.
“Mi uvek sve vidimo najgore, i čega nema. Je l’ to piše negde? Ne piše. Pisalo je u nekim nacrtima, u ovom ga nema. A što to mi vidimo? Zato što smo takvi, zato što je naša priroda da volimo da kukamo, da se žalimo, da uvek sve vidimo crno, da nikada ništa ne vidimo dobro”, kaže Vučić.
Ovo nije prvi put da Nikolić istupa sa drugačijih pozicija i traži da se Beograd na početku jasno odredi prema eventualnom kraju.
Prema šefu diplomatije Ivici Dačiću, predsednik nema razloga za brigu. Kaže da “nije moguće da EU utvrdi jedinstvenu poziciju koja ne bi bila statusno neutralna”, jer pet njenih članica nisu priznale Kosovo. To je tačno, navodi Bojan Al Pinto Brkić, ali dodaje da bez obzira na to sve zemlje članice ulaze u neku vrstu odnosa sa Kosovom.
“Upravo se razgovaralo o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji za Kosovo, Sporazumu o viznoj liberalizaciji, itd. U svim tim sporazumima, kao članice Evropske unije učestvuju i zemlje koje nisu formalno priznale Kosovo”, kaže on.
Jasno je da Kosovo ka Evropskoj uniji ide svojim putem. Kada je o Srbiji reč, iako smatra da će se do kraja pregovora meriti napredak u normalizaciji odnosa, i sprovođenje do sada postignutih sporazuma, Dragan Đukanović ukazuje i na pravno obavezujući karakter.
“Na osnovu prvog sporazuma o normalizaciji odnosa, koji je potpisan u aprilu 2013. godine, navodi se da strane jedna drugu neće blokirati u kontekstu evropskih integracija”, navodi on.
Iako se iz ovoga čini da pitanje - u kojim granicama će Srbija ući u Evropsku uniju, dobija jednostavan odgovor, tek će se naći na dnevnom redu.
“U svakom slučaju, što se tiče evropske administracije, najpre će biti evaluirana ta puna relaksacija i normalizacija odnosa između dveju strana. A statusna pitanja i pitanja granica, mislim da neće biti dominantna u tom trenutku, dakle kada se napravi presek i kada se završe pregovori između Beograda i Brisela”, kaže Đukanović.
Podsećajući na iskustvo sa Kiprom, Bojan Al Pinto Brkić pak smatra da nerešena teritorijalna pitanja više nisu dobrodošla kod članica Evopske unije.
“U tom smislu, može se razgovarati o idejama koje bi Srbija mogla imati da se prevaziđe problem – koja je to teritorija sa kojom ulazi u Evropsku uniju, koje su to granice, koji broj stanovnika i sve ostalo. Do sada u pregovaračkom procesu i u svim dokumentima koji su potpisani sa Evropskom unijom stoji primedba da se svi sporazumi odnose na teritoriju Srbije bez Kosova. Ako je slediti te sporazume, teritorija Srbije koja će ući u Evropsku uniju je teritorija bez Kosova”, rekao je Brkić.
