Haške presude i Kosovo među "krivcima" za pad evroentuzijazma

Podrška građana Srbije pristupanju Evropskoj uniji pala je na najniži nivo u poslednjoj deceniji. Sa nekadašnja 72 procenta sada iznosi samo 41 odsto, pokazuju poslednja istraživanja. Kosovo, haške presude, kriza u EU, ali i to što građani uspehe u reformama ne povezuju sa evropskom agendom neki su od ključnih razloga kojima se objašanjava pad evroentuzijazma.

Ni nova krilatica vlasti „Srbija neće moći da preživi bez Evrope“ nije pomogla. Podrška građana pristupanju Evropskoj uniji pala je na 41 odsto, što je najniži nivo u poslednjoj deceniji. U iščekivanju novog izveštaja Evropske komisije o Srbiji u aprilu i neizvesnosti da li će joj biti dodeljen datum za početak pregovora o članstvu, u zemlji se nastavlja trend opadanja evroentuzijazma.

Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević kaže da su glavni razlozi za pad podrške učlanjenju Srbije u EU - haške presude, Kosovo i kriza u EU.
Milica Delević, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije osim dužine procesa pridruživanja EU, i time što građani nedovoljno identifikuju proces evropskih integracija sa konkretnim životnim stvarima koje su im važne, pad evroentuzijazma objašnjava i neophodnošću rešavanja političkih pitanja koja su za građane polarizujuća, ali i aktulenom krizom u EU.

„Mislim da dominacija visokih političkih tema, u odnosu na one teme koje građane zanimaju, a to su životne teme, je možda karakterističnija za nas za razliku od drugih zemalja koje su prošle kroz proces proširenja. Građani reforme i uspehe u reformi ne povezuju sa evropskom agendom u okviru koje se te reforme dešavaju, ali ako se dogodi nešto negativno, kao što su razočaravajuće presude Haškog tribunala ili dimenzije političkog uslovljavanja, onda to identifikuju sa Evropskom unijom i onda dobijamo jednu ovakvu sliku“, ocenjuje Delević.

U drugoj polovini 2012. godine podrška pristupanju EU opala je za osam odsto. Istraživanje, koje je u decembru prošle godine urađeno za potrebe Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, pokazalo je da su građani osetljivi na sve što doživljavaju kao političke uslove za članstvo, ali da cene potrebu da se svakodnevni život reformiše u skladu sa evropskim propisima i praksom.

Evropskog komesara Štefana Filea opadanje evroentuzijazma u Srbiji, međutim, ne iznenađuje i on očekuje da će se to uskoro promeniti.

„Mislim da 41 odsto podrške Evropskoj uniji u vreme kada se državni vrh Srbije suočava sa osetljivim pitanjima, kao što je dijalog sa Prištinom, predstavlja veran odraz raspoloženja. Iskreno, nadam se da će se ankete promeniti i da će rezultati biti drugačiji kada na osnovu pozitivnih rezultata političkog dijaloga i nastavka ispunjavanja neophodnih kriterijuma, zemlje članice otvore pristupne pregovore sa Srbijom. Mislim da će to biti dokaz podrške Evrope Srbiji“, konstatuje File.

Umor od obećanja

Uprkos svakodnevnim porukama političara, koji kao osnovni cilj postavljaju proces evrointegracija, Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose razloge opadanja podrške građana pridruživanju EU vidi u nepoverenju u iskrenost političkih elita, ali i nerazumevanju toga šta EU zapravo traži od Srbije.

„Razloge treba tražiti u nepoverenju građana u nekonzistentnost interesa naših političkih elita, jer postoji mogućnost da oni zapravo samo kalkulišu. Čak i ako veruju da su u ovom trenutku čvrsto opredeljeni za evropsku budućnost Srbije, u nekom sledećem trenutku, sa nekom drugom ponudom na stolu, može doći do novih promena u politici. To što Evropska unija traži jeste da se na neki način društvo i država upristoje, uslovno rečeno. I zapravo je to neko razumevanje toga šta Evropska unija traži od nas i kakav je odnos naših političkih elita prema građanima verovatno i ključ razumevanja onoga šta bi političke elite trebalo da rade u narednom periodu da bi povećali raspoloženje građana“, ocenjuje Brkić.

Najveću podršku EU je u Srbiji imala u decembru 2003, kada se za pridruživanje izjasnilo 72 odsto građana, a samo osam odsto je bilo protiv. Od početka 2011. primetan je pad podrške i porast onih koji ne podržavaju integracije da bi sada ta podrška bila najniža od 2002. od kada se rade istraživanja. Sociolog Vladimir Vuletić osim krize u samoj EU kao razlog vidi to što su građani po malo umorni od stalnog „odlaganja“ konkretnih koraka na približavanju EU.

„Stalno im je obećavano, sećate se da je i Zoran Živković svojevremeno dok je bio premijer govorio 2007. godine, pa su neki drugi licitirali sa 2012-om, sada se govori 2019., 2020. godina. To stalno licitiranje i odlaganje je nešto što umara deo građana i oni jednostavno kažu – grožđe je kiselo, kada ne možemo to da dohvatimo, onda nas i ne interesuje. I na kraju krajeva, treba imati u vidu da kod jednog dela građana, pogotovo onih koji su nižeg obrazovanja i iz nižih društvenih slojeva, postoji jedan u osnovi iracionalan odnos prema kirzi i prema problemima, a to je da se, kada dođe do krize, zatvaraju i okreću ka sebi, svojim lokalnim i nacionalnim zajednicama, a ono što je stvarno rešenje problema, a to je otvaranje, za njih postaje problem i zbog toga su manje skloni da rešenje vide u proširenju i integraciji sa drugima“, objašnjava Vuletić.

Najbolja strategija u budućnosti je za Milicu Delević, predsednicu skupštinskog Odbora za evrointegracije, povezivanje unutrašnjih reformskih procesa sa evropskim integracijama.

„Verujem da kako se budu rešavala visoka politička pitanja da će biti i mnogo više prostora da se tako nešto čini. Jer, unutrašnji reformski proces i to kako se menja društvo kroz uvođenje zakona i njihovu primenu jeste suština procesa“, zaključuje Delević.