Posle saopštavanja mišljenja MSP aktivirali su se albanski hakeri, koji sve češće napadaju državne sajtove u Srbiji, prenose beogradski mediji.
Stručnjaci kažu da su napadi još uvek bezopasni, ali da to može da proizvede uzvratnu rekaciju hakera iz Srbije i neprestane napade sa obe strane koje nikome neće doneti ništa dobro.
Jedan od poslednjih napada desio se na sajtu Ministarstva rada i socijalne politike, gde su hakeri srušili jedan podsajt.
Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije za medije Vlade Srbije kaže za RSE da su napadi hakera na vladine sajtove sve učestaliji.
“Sajt Vlade Srbije i ministarstava su konstantno na udaru hakera, ali poslednjih nedelju dana ti napadi su naročito intezivirani. Na neki način, radi se o nekom ustaljenom sistemu da se sa više različitih adresa iz celog sveta pokušavaju upad na sajt valde i državne uprave. Prema dosadašnjim informacijama u većini slučajeva te upade pokušavali su da izvedu, pretpostavljamo, albanski hakeri, a povećanje broja upada na neki način koincidira sa aktuelizacijom kosovskog pitanja. Do sada nijedan napad nije kompromitovao sajtove državne uprave”, kaže Mihajlović.
Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta kaže za RSE da postoje najmanje dve dimenzije tih napada.
”Preva dimenzija je bezbednosna i tu ne bih mogao da kažem da se radi o nekim napadima koji mogu da naprave veće posledice. Dakle, iza tih sajtova ne nalaze se neki osetljivi podaci koji bi sada mogli da ugroze funkcionisanje bilo koje institucije tako da sa te teačke gledišta nema neke naročite štete. Takođe, postoji i druga dimenzija, a to je ono što se tim napadima želi postići, a to je skretanje pažnje na njih. Tim, nazovi, srpskim i albanskim hakerima bih poručio da se bave nečim korisnijim kada već znaju da koriste kompjuter i internet”, kaže Marković.
Može se stvoriti negativna spirala
Na naše pitanje, da li vlada ima saznanja ko se krije iz hakerskih napada, Mihajlović kaže:
”To može da bude avanturizam, ali i način da se političke ideje i na taj način pokažu, ali ima dosta glavobolje kada vam obore sajt”, ističe Mihajlović.
Dušan Dingarac, urednik internet rubrike u časopisu “Svet kompjutera”, kaže za RSE da ovakvi napadi otvaraju jedno daleko složenije pitanje u vezi sa IT (AjTi) ulaganjima i sigurnošću interenet sadržaja.
”To je generalno neulaganje u celu priču sa IT. Sve dok te niko ne dira, dobro je, ali ako neko hoće da te napadne onda ste u problemu. Sve to treba mnogo ozbiljnije uraditi, a da bi se to uradilo to traži određeno znanje, traži određene ljude, vreme i investicije, a koliko se to u Srbiji dobro radi nisam baš nešto ubeđen u to. Mislim da se ne pridaje velika važnost kroz sve te investicije, kroz znanje i ostalo da bi svi ti sistemi koje želimo da zaštitimo zaista bili bezbedni”, kaže Dingarac.
Iako hakerski napadi žrtvama, za sada, ne ne nanose velike štete, ako izuzmemo napad na internet domen Ministratva poljoprivrede od pre dve godine kada im je oboren čitav sajt, njima se u javnosti daje preterani publicitet, ističe Marković. On naglašava da da takva medijska zainteresovanost:
”U suštini to onda pokreće jednu spiralu, znači, oni su sada napali nas, pa ćemo sada mi da napadnemo njih i tako se stvara jedna negativna spirala iz koje vrlo teško može da se izađe i koja u krajnjem ishodu ne može nikome da donese ništa dobro”, zaključuje Marković.
Stručnjaci kažu da su napadi još uvek bezopasni, ali da to može da proizvede uzvratnu rekaciju hakera iz Srbije i neprestane napade sa obe strane koje nikome neće doneti ništa dobro.
Jedan od poslednjih napada desio se na sajtu Ministarstva rada i socijalne politike, gde su hakeri srušili jedan podsajt.
Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije za medije Vlade Srbije kaže za RSE da su napadi hakera na vladine sajtove sve učestaliji.
“Sajt Vlade Srbije i ministarstava su konstantno na udaru hakera, ali poslednjih nedelju dana ti napadi su naročito intezivirani. Na neki način, radi se o nekom ustaljenom sistemu da se sa više različitih adresa iz celog sveta pokušavaju upad na sajt valde i državne uprave. Prema dosadašnjim informacijama u većini slučajeva te upade pokušavali su da izvedu, pretpostavljamo, albanski hakeri, a povećanje broja upada na neki način koincidira sa aktuelizacijom kosovskog pitanja. Do sada nijedan napad nije kompromitovao sajtove državne uprave”, kaže Mihajlović.
Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta kaže za RSE da postoje najmanje dve dimenzije tih napada.
”Preva dimenzija je bezbednosna i tu ne bih mogao da kažem da se radi o nekim napadima koji mogu da naprave veće posledice. Dakle, iza tih sajtova ne nalaze se neki osetljivi podaci koji bi sada mogli da ugroze funkcionisanje bilo koje institucije tako da sa te teačke gledišta nema neke naročite štete. Takođe, postoji i druga dimenzija, a to je ono što se tim napadima želi postići, a to je skretanje pažnje na njih. Tim, nazovi, srpskim i albanskim hakerima bih poručio da se bave nečim korisnijim kada već znaju da koriste kompjuter i internet”, kaže Marković.
Može se stvoriti negativna spirala
Na naše pitanje, da li vlada ima saznanja ko se krije iz hakerskih napada, Mihajlović kaže:
”To može da bude avanturizam, ali i način da se političke ideje i na taj način pokažu, ali ima dosta glavobolje kada vam obore sajt”, ističe Mihajlović.
Dušan Dingarac, urednik internet rubrike u časopisu “Svet kompjutera”, kaže za RSE da ovakvi napadi otvaraju jedno daleko složenije pitanje u vezi sa IT (AjTi) ulaganjima i sigurnošću interenet sadržaja.
”To je generalno neulaganje u celu priču sa IT. Sve dok te niko ne dira, dobro je, ali ako neko hoće da te napadne onda ste u problemu. Sve to treba mnogo ozbiljnije uraditi, a da bi se to uradilo to traži određeno znanje, traži određene ljude, vreme i investicije, a koliko se to u Srbiji dobro radi nisam baš nešto ubeđen u to. Mislim da se ne pridaje velika važnost kroz sve te investicije, kroz znanje i ostalo da bi svi ti sistemi koje želimo da zaštitimo zaista bili bezbedni”, kaže Dingarac.
Iako hakerski napadi žrtvama, za sada, ne ne nanose velike štete, ako izuzmemo napad na internet domen Ministratva poljoprivrede od pre dve godine kada im je oboren čitav sajt, njima se u javnosti daje preterani publicitet, ističe Marković. On naglašava da da takva medijska zainteresovanost:
”U suštini to onda pokreće jednu spiralu, znači, oni su sada napali nas, pa ćemo sada mi da napadnemo njih i tako se stvara jedna negativna spirala iz koje vrlo teško može da se izađe i koja u krajnjem ishodu ne može nikome da donese ništa dobro”, zaključuje Marković.
