Nakon što je grčki šef diplomatije Nikos Kocijas u Prištini saopštio da je Atina spremna da podrži članstvo Kosova u UNESCO i u Interpolu, politički vrh Srbije je toliko proključao od besa da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić zatražio od Grčke i zvanično objašnjenje. Iz ambasade te zemlje u Beogradu odgovorili su da bez obzira na te Kocijasove izjave Atina neće promeniti svoj stav u vezi sa priznanjem Kosova. Valja u ovom kontekstu podsetiti da je Srbija od 2008. godine izgubila gotovo sve bitke u blokiranju priznanja Kosova. Jedino nije jasno, primećuju sagovornici RSE, zašto se posle toliko poraza ne okane gubitničke diplomatije.
Posle Dačića oglasio se i Marko Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju. Reagujući na objavu Hašima Tačija, zamenika kosovskog premijera i šefa doplomatije, da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u UNESCO, Đurić je tu inicijativu nazvao vrhunskim cinizmom: "Oni koji to danas traže su glavni vinovnici razaranja stotina srpskih svetinja na Kosovu", izjavio je za Pink i istakao da će se Vlada Srbije i srpske diplomatija boriti da Kosovo ne postane član UNESCO.
Zašto Srbija ovako nervozno reaguje na saradnju Grčke sa Kosovom, odnosno, najavu da bi Atina mogla podržati zahtev Kosova za učlanjenje u UNESCO i INTERPOL, pitali smo Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose.
“Panika je zato što se naslućuje ili ima informacija da bi Grčka mogla biti jedna od prvih pet zemalja-članica EU koje ne priznaju Kosovo koja bi napravila i taj korak”, kaže Janjić.
On ističe da se u Dačićevoj reakciji prema podršci Grčke Kosovu može prepoznati i geslo “drž’te lopova”, ali i otkriva ono što će se u briselskom dijalogu uskoro dogoditi:
“Ovih dana će biti potpisana i tačka koja se tiče saradnje u međunarodnim organizacijama – naime, to da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Onda se, na primer, Dačić neće buniti već će imati izgovor u potpisanom sporazumu i u Vučićevom parafu. To je na stolu bilo i februara 2013. godine, samo je tada Dačić molio odlaganje i, evo, odlagalo se do 2015. Dakle, tu je verovatno taj psihološki momentat ‘drš’te lopova’: osećam da sam malo izdao ustavni okvir, da sam izdao Miloševića, sopstvena uverenja i sad ja idem malo da galamim povodom Grčke”, kaže Janjić.
Kako razumeti to da Srbija sama Briselskim sporazumom normalizuje odnose sa Kosovom, a da drugim državama zamera kad to isto čine, pitamo Bojana Al Pinta Brkića iz Foruma za međunarodne odnose.
“Prema Briselskom sporazumu na koji je Srbija pristala i koji je ratifikovan u njenoj skupštini, Srbija ne bi trebalo da sprečava učešće Kosova u regionalnim i drugim međunarodnim inicijativama. Potez Grčke se zapravo može tumačiti kao pokušaj da ne priznajući subjektivitet Kosova kao suverene države, ipak, definiše i štiti pravo Kosova da ima svoj glas u međunarodnim telima”, ocenjuje Brkić i dodaje da to nije nikakav nagoveštaj priznanja nezavisnosti Kosova.
Ono, međutim, što rezon srpske vlasti arogantno odbija jeste činjenica da Grčka, kao i svaka suverena zemlja, ima pravo da prizna ili ne prizna drugu zemlju. Još gore je, međutim, to što ne razume činjenicu na koju i Brkić podseća:
“Svaka država može biti suverena bez priznanja druge države, priznanje druge države je deklarativni čin – nije konstitutivni.”
Sedmogodišnju diplomatsku ofanzivu Srbije u sprečavanju prizanja Kosova i blokadi njegovog članstva u međunarodnim organizacijama Srbija nastavlja, uprkos tome što ta kampanja nije donela nikakve rezultate. Uzalud je onomad drčni Tadićev šef diplomatije Vuk Jeremić obišao pola Zemljine kugle u misiji sprečavanja priznanja Kosova – Prištinu je do sada priznalo više od polovine zemalja-članica Ujedinjenih nacija. Što, uz malu dozu preterivanja reče jedan komentator, Kosovo još jedino nije priznala vremenska prognoza RTS-a.
Svi ti uspesi Kosova zapravo su neuspesi srpske diplomatije, ali ona, uprkos tome, nastavlja da puca sebi u nogu.
“To jeste gubitnička politika. Pre svega zato što se ne želi priznati da je bitka na Kosovu izgubljena pre oružane intervencije NATO-a. Zapravo, sve vreme se vodi jedna politika koja se uopšte ne menja – od Miloševića do danas”, primećuje Dušan Janjić.
Ako se i dalje budu vodile već izgubljene bitke, rezultat ne može a da stalno ne bude gubitak, upozorava i Bojan Al Pinto Brkić:
“Srbija može imati isti stav i, recimo, po pitanju zaštite polarnih medveda i može trošiti ogroman novac po svetu, ali je, naravno, stvar diplomatske procene dokle se isplati lobirati. Pitanje je strategije koje bitke želite da bijete jer ako bijete unapred izgubljene bitke to nije mnogo pametno. S obzirom na način na koji je to do sada rađeno, čini se da su se bitke unapred izgubljene”, ocenjuje ovaj naš sagovornik.
Osvrćući se na politiku aktuelne vlasti prema Kosovu, Dušan Janjić naglašava da je ona neke korake učinila, ali da i dalje ide cik-cak linijom:
“Neke iskorake pokušava Vučić da napravi, ali i on krene, pa stane, pa ide korak nazad. To je jedna politika gde Srbija pusti da se kreira nova realnost, odnosno, nju navodno neko natera na tu realnost i onda ona pristaje. Ali, ako išta ljuti međunarodne posrednike kad je u pitanju dijalog sa Kosovom to je priča Srbije da se dotle ne bi ni stiglo da nije Evropske unije. Dakle, ne postoji još uvek priznavanje da se problem Kosova rešava radi Srbije, da Srbija ne može da upravlja Kosovom, da Srbija ne može da finansira paralelne srpske institucije na Kosovu, da Srbija ne može da zaustavi tok istorije, a onda, pošto želi u Evropsku uniju, sve se prebacuje na Uniju”, ističe Janjić.
Što se tiče osvajanja međunarodnih organizacija, Kosovo je do sada postalo član MMF-a i Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Venecijanske komisije Saveta Evrope, Saveta za regionalnu saradnju zemalja jugoistoče Evrope, Međunarodne unije drumskog saobraćaja, Međunarodnog olimpijskog komiteta, Međunarodne rukometne federacije. Nije član Saveta Evrope, UNESCO-a, OEBS-a i Ujedinjenih nacija.
