I ovaj Međunarodni dan pozorišta glavni grad Crne Gore dočekuje sa jednom zgradom pozorišta jer je Gradsko pozorište i posle 60 godina podstanar -bez davno obećane matične zgrade. Pored ovog problema nameću se i brojna druga pitanja: kako je pozorišna struka u Crnoj Gori zadovoljna stanjem i ulogom Crnogorskog narodnog pozorišta i koliko je zapravo, kultura bitna crnogorskom društvu.
Pozorište u Crnoj Gori dijeli sve moguće finansijske probleme koje ima i sama država, a to je „stanje je iz godine u godinu sve gore“, smatra Vuk Perović, poznavalac pozorišnih prilika i urednik filmskog i serijskog programa TVCG.
„Sama činjenica da je Crna Gora bila devet mjeseci bez ministra kulture govori, na neki način, koliko je uopšte ta sfera i oblast ovom društvu važna i bitna, a da ta sama činjenica nije pokrenula apsolutno bilo kakvu polemiku u javnosti. Prosto se čekalo da se taj ministar dogodi. Samim tim ni pozorištu nije svejedno, prije svega, što su sve te institucije naslonjene na neke budžete, bilo državne ili gradske.“
Ali bez obzira na tu „nezainteresovanost države i društva za kulturu“, pa i za pozorište, kako kaže Perović, ljudi koji rade u pozorištima pokazuju da i „u ovim uslovima“ mogu da naprave mnogo. A kao eklatantan primjer ističe rad Gradskog pozorišta Podgorice koje uprkos „decenijskim obećanjima i dalje nema matičnu zgradu“.
„I koje dočekuje opet, i ko zna koji po redu Svjetski dan pozorišta bez svoje zgrade ali je pokazalo takođe, u saradnji sa rediteljem Jagošem Markovićem u predstavi 'Čarobnjak iz Oza' da mogu da se prave vrlo zabavne i kvalitetne predstave bez obzira na sve te finansijske probleme“, kaže Perović.
Ukupni pozorišni sistem u Crnoj Gori je mali, pa Crnogorsko narodno pozorište vodi računa o tome da realizuje projekte koji pripadaju „prostoru savremene pozorišne umjetnosti“, a manje su okrenuti suštinskoj ulozi nacionalnih teatara koji su, prvenstveno, okrenuti velikoj produkcijim kaže direktor Crnogorskog narodnog pozorišta (CNP) Janko Ljumović.
„Zapravo možemo govoriti o dva teatra u Podgorici, a zapravo jedino pozorište koje ima stabilan repertoar i sve uslove za repertoar ipak je onda samo jedno, odnosno CNP. Tako da je i naš program negdje opredijeljen odsustvom te neke mreže različitih teatara gdje bi onda zapravo možda bili i fokusiraniji na ideji tog nekog suštinskog modela nacionalnog teatra koji je okrenut više velikim produkcijama. Tako da sad već ulazimo i u prostor uslova u kojima radimo, konteksta koji pravimo, ali sudeći po analizi naslova, repertoara samog i projekata koji nijesu ziheraj, nego zapravo ulaze u taj prostor potrebe da sami umjetnici i autori razvijaju pozorišnu umjetnost. Dakle, naš repertoar nije komercijalan, nije repertoar koji podilazi publici nego je repertoar koji promišljaju različiti autori“, ocjenjuje Ljumović.
I dok analizira stanje u pozorišnoj umjetnosti danas, Vuk Perović kaže da je dobro i to što pozorišni projekti koji dolaze od nekih nevladinih organizacija i od „drugih ljudi koj nijesu dio institucija“ pokazuju da pozorišni ljudi „žele više i bolje da rade“ i u uslovima kada novca za nove projekte nema.
„A onda ostaje žal što pozorišnih predstava nema više i u tom smislu pozorišni život bi bio sadržajniji. Nekako mislim da pozoriste u ovim godinama apsolutno, ili je samo izabralo ili tako mora, da dijeli tu finansijsku muku koju ima i sama zemlja“, zaključuje Vuk Perović.
Ocjeni Perovića da pozorišnoj publici nedostaje veći broj pozorišnih projekata u prilog ide i to što se u javnosti prilikom davanja značajnih gostujućih predstava ili muzičkih dešavanja vodi polemika o tome kako je nemoguće doći do ulaznica. Međutim, prvi čovjek Nacionalnog teatra Janko Ljumović kaže da su to „stereotipi“ i da sve ono što godinama radi CNP je „permanenta komunikacija i otvorenost ka publici, naročito mladima i da je to ono što najbolje ruši“, kako kaže, „ove stereotipe u javnosti“ .
„Ali je tu veći problem što postoji određeni dio javnosti ili građani koji očekuju da su na listi i da očekuju da ih čekaju te karte po različitim osnovama. Evo ja vam odgovorno tvrdim da nikakve liste ne posjedujem i prilično se zapravo, ne uznemiravam kada nema ulaznica. Zapravo sam srećan kada ih nema. A ti komentari kako, šta i ostalo -to ipak ostavljam nekim privatnim mogućnostima odnosno, nemogućnostima“, kazao je Janko Ljumović.
