Visok nivo korupcije nastavlja da pustoši društva i dve trećine zemalja na planeti i dalje ima ozbiljne probleme s tom pošasti, uprkos sve većim protestima protiv korumpiranih vlada, pokazao je danas objavljeni izveštaj o percepciji korupcije Transparensi internešenela (TI) za 2012. godinu.
Najmanja korupcija je u Danskoj, Finskoj i na Novom Zelandu zahvaljujući dobrom pristupu informacionim sistemima, kao i propisima koji regulišu ponašanje ljudi na državnim funkcijama.
Najkorumpiranije zemlje i dalje su Avganistan, Severna Koreja i Somalija, i to zbog nedostatka odgovornih lidera i efikasnih javnih institucija koje bi se ozbiljno uhvatile u koštac s korupcijom.
Među zemljama u regionu, najbolje je rangirana Slovenija koja je sa 61 poenom 37., sledi Hrvatska na 62. mestu (46 poena), Makedonija zauzima 69. poziciju (43), Bosna i Hercegovina je 72. (42), Crna Gora 75. (41), Srbija 80. (39), Kosovo je 105. (35), a najniže je rangirana Albanija koja je na 113. mestu (33).
Prema novom godišnjem izveštaju TI-ja, dve trećine od 176 rangiranih zemalja ima manje od 50 poena na skali od nula do 100, što znači da i dalje imaju ozbiljne probleme s korupcijom.
Maksimum od 100 poena dobijaju zemlje "veoma čiste" od korupcije a minimum one "veoma korumpirane".
U EU, četvrtina zemalja ima manje od 50 poena, a na vrhu su Danska i Finska sa po 90 poena, dok je na dnu Grčka koja je sa samo 36 poena na 94-om mestu. Ona je slabije rangirana od zemalja kao što su Kolumbija, Benin i Zambija, što, kako ističu u TI, ukazuje na ozbiljnost situacije u njoj.
Slovačka je 62-a, Rumunija 66-a, a Italija je sa 42 poena čak na 72-om mestu.
Slabije performanse u ovogodišnjem izveštaju pokazale su zemlje zone evra koje je najviše pogodila finansijska i ekonomska kriza. Zbog toga je TI ponovo upozorio Evropu da umanji rizike od korupcije u javnom sektoru kako bi se izborila s finansijskom krizom.
Procenat zemalja koje imaju ispod 50 poena u regionu Centralne Evrope i Centralne Azije dostiže 95, pri čemu je korupcija najniža u Gruziji, koja je sa 52 poena 51. a najviša u Turkmeniji i Uzbekistanu, koji su sa po 17 poena na samom dnu liste.
Loše je pozicionirana i Rusija – sa 28 poena nalazi se na 133. mestu.
Regionalni koordinator TI Svetlana Savitskaja je kazala za Radio Slobodna Evropa da su vlade u ovim zemljama – sa izuzetkom Gruzije – i dalje potpuno netransparentne i neodgovorne prema svojim građanima. “Iako su mnoge od njih usvojile veoma dobro antikorupcijsko zakonodavstvo, ono se ne primenjuje. Takođe, nedostaje uvid javnosti u rad vlasti”.
Od velikih zemalja, SAD su na 19. mestu, Kina je 80., a Indija 94.
Vlade u borbi protiv korupcije treba da ujedine antikorupcijske akcije, ocenila je predsedavajuća TI Iget Label (Huguette Labelle).
"Prioriteti uključuju bolje propise o lobiranju i političkom finansiranju, povećanje transparentnosti javne potrošnje i ugovaranja, kao i odgovornosti državnih organa", istakla je Labelova.
Ona je kazala i da TI očekuje da vlade zauzmu čvršći stav prema zloupotrebi vlasti, jer rezultati izveštaja o percepciji korupcije za ovu godinu pokazaju da društva i dalje plaćaju visoku cenu korupcije.
Savitskaja takođe ističe da vlade ne čine dovoljno u borbi protiv korupcije.
“Uprkos demonstracijama širom sveta, koje su u mnogim slučajevima izazvane nezadovoljstvom građana korpucijom, vlade su i dalje neaktivne i nastavljaju po starom, odnosno ne preduzimaju efikasne mere u sprečavanju korupcije. Svuda, čak i u članicama Evropske Unije”.
Izveštaj je ukazao i na stagnaciju ili pogoršanje indeksa percepcije korupcije u brojnim zemljama od Bliskog istoka do Azije i Evrope čiji su građani tražili od lidera da zaustave korupciju.
Direktor TI Kobus de Svart (Cobus de Swardt) istakao je da vodeće ekonomije sveta treba da budu primer i osiguraju da im institucije budu potpuno transparentne, a lideri odgovorni.
Najmanja korupcija je u Danskoj, Finskoj i na Novom Zelandu zahvaljujući dobrom pristupu informacionim sistemima, kao i propisima koji regulišu ponašanje ljudi na državnim funkcijama.
Najkorumpiranije zemlje i dalje su Avganistan, Severna Koreja i Somalija, i to zbog nedostatka odgovornih lidera i efikasnih javnih institucija koje bi se ozbiljno uhvatile u koštac s korupcijom.
Među zemljama u regionu, najbolje je rangirana Slovenija koja je sa 61 poenom 37., sledi Hrvatska na 62. mestu (46 poena), Makedonija zauzima 69. poziciju (43), Bosna i Hercegovina je 72. (42), Crna Gora 75. (41), Srbija 80. (39), Kosovo je 105. (35), a najniže je rangirana Albanija koja je na 113. mestu (33).
Prema novom godišnjem izveštaju TI-ja, dve trećine od 176 rangiranih zemalja ima manje od 50 poena na skali od nula do 100, što znači da i dalje imaju ozbiljne probleme s korupcijom.
Maksimum od 100 poena dobijaju zemlje "veoma čiste" od korupcije a minimum one "veoma korumpirane".
U EU, četvrtina zemalja ima manje od 50 poena, a na vrhu su Danska i Finska sa po 90 poena, dok je na dnu Grčka koja je sa samo 36 poena na 94-om mestu. Ona je slabije rangirana od zemalja kao što su Kolumbija, Benin i Zambija, što, kako ističu u TI, ukazuje na ozbiljnost situacije u njoj.
Slovačka je 62-a, Rumunija 66-a, a Italija je sa 42 poena čak na 72-om mestu.
Slabije performanse u ovogodišnjem izveštaju pokazale su zemlje zone evra koje je najviše pogodila finansijska i ekonomska kriza. Zbog toga je TI ponovo upozorio Evropu da umanji rizike od korupcije u javnom sektoru kako bi se izborila s finansijskom krizom.
Procenat zemalja koje imaju ispod 50 poena u regionu Centralne Evrope i Centralne Azije dostiže 95, pri čemu je korupcija najniža u Gruziji, koja je sa 52 poena 51. a najviša u Turkmeniji i Uzbekistanu, koji su sa po 17 poena na samom dnu liste.
Loše je pozicionirana i Rusija – sa 28 poena nalazi se na 133. mestu.
Regionalni koordinator TI Svetlana Savitskaja je kazala za Radio Slobodna Evropa da su vlade u ovim zemljama – sa izuzetkom Gruzije – i dalje potpuno netransparentne i neodgovorne prema svojim građanima. “Iako su mnoge od njih usvojile veoma dobro antikorupcijsko zakonodavstvo, ono se ne primenjuje. Takođe, nedostaje uvid javnosti u rad vlasti”.
Od velikih zemalja, SAD su na 19. mestu, Kina je 80., a Indija 94.
Vlade u borbi protiv korupcije treba da ujedine antikorupcijske akcije, ocenila je predsedavajuća TI Iget Label (Huguette Labelle).
"Prioriteti uključuju bolje propise o lobiranju i političkom finansiranju, povećanje transparentnosti javne potrošnje i ugovaranja, kao i odgovornosti državnih organa", istakla je Labelova.
Ona je kazala i da TI očekuje da vlade zauzmu čvršći stav prema zloupotrebi vlasti, jer rezultati izveštaja o percepciji korupcije za ovu godinu pokazaju da društva i dalje plaćaju visoku cenu korupcije.
Savitskaja takođe ističe da vlade ne čine dovoljno u borbi protiv korupcije.
“Uprkos demonstracijama širom sveta, koje su u mnogim slučajevima izazvane nezadovoljstvom građana korpucijom, vlade su i dalje neaktivne i nastavljaju po starom, odnosno ne preduzimaju efikasne mere u sprečavanju korupcije. Svuda, čak i u članicama Evropske Unije”.
Izveštaj je ukazao i na stagnaciju ili pogoršanje indeksa percepcije korupcije u brojnim zemljama od Bliskog istoka do Azije i Evrope čiji su građani tražili od lidera da zaustave korupciju.
Direktor TI Kobus de Svart (Cobus de Swardt) istakao je da vodeće ekonomije sveta treba da budu primer i osiguraju da im institucije budu potpuno transparentne, a lideri odgovorni.
