Gasprom i Srbijagas potpisali ugovor o isporuci ruskog gasa

Ruski Gasprom i domaći Srbijagas potpisali su sporazum o isporukama gasa Srbiji koji će biti na snazi narednih 10 godina. Time bi Srbija trebalo da obezbedi pogodnosti i sigurnost u nabavci tog energenta po uslovima, koji kako tvrde potpisnici, ne zaostaju od svetskih trendova.

Veće godišnje isporuke gasa, niža cena, fleskibilnost u naplati eventualnih penala, nastavak ulaganja u energetski sektor uz izgradnju dela gasovoda Južni tok, neke su od najavljenih pogodnosti koje će Srbija dobiti desetogodišnjim obavezivanjem na nabavku gasa od ruskog Gasproma. Time bi prema tvrdnjama potpisnika i cena 1000 kubnih metara koju Srbija plaća trebalo da pojeftini sa sadašnjih 490 na 370 dolara.

Ipak i dalje će gas nabavljati preko posrednika pošto će taj energent Gasprom Srbija gasu isporučivati preko posrednika - kompanije Jugorosgas. Ruska strana uverena je da je Srbija dugoročno obezbedila svoje potrebe pošto je, kako objašnjava direktor Gasproma Aleksej Miler, na duge staze dobila povlašćenu cenu.

“Cena je prema ugovoru preferencijalna, 13 odsto je niža od cene koju je Srbija prethodno plaćala, što govori da je upravo Srbija naš strateški partner u energetici. Zato što imamo dosta uspešnih projekata u toj oblasti koji se realizuju i imamo veoma krupne planove za budućnost”, naglasio je Miler.

Tim činom dve države dodatno su ojačale svoju spoljnopolitičku i ekonomsku saradnju, koja prema tvrdnjama predstavnika vlasti u Srbiji pokazuje visok stepen razumevanja sa Rusijom. Ipak takvi odnosi, uprkos najavama koje traju već nekoliko godina, još nisu rezultirali sporazumom o strateškom partnerstvu Rusije i Srbije.

Korak dalje u tom smislu premijer Srbije Ivice Dačić očekuje u aprilu kada će posetiti Rusiju, zemlju sa kojom je, kako tvrdi, Srbija potpisala ugovor koji spada među najbolje u svetu.

“Naravno da je naš interes da gas bude što jeftiniji i da postoji stabilnost isporuka i dovoljna fleksibilnost u količinama koje će Srbija potrošiti, a da pritome ne mora da plaća ugovorene količine u celosti. U tom smislu su ugovori koji su potpisani vezano za uslove spadaju u najbolje moguće preferencijalne ugovore koji postoje u svetu”, rekao je premijer.

Jakšić: Brljivost spoljne politike

Međutim, uz sporazum o strateškom partnerstvu dve države, još jedno važno pitanje koje prate odlaganja je početak izgradnje kraka gasovoda Južni tok kroz Srbiju, investicije vredne 1,7 milijarde evra koju su Rusija i Srbija definisale Sporazumom o energetskoj saradnji. Poslednje informacije o tome obelodanio je sam premijer Dačić rekavši da će radovi početi početkom sledeće 2014., što u odnosu na prvobitne najave predstavlja kašnjenje duže od godinu dana.

Dugoročni gasni sporazum Rusija i Srbija potpisale su u trenutku kada gas postaje sve manje isplativ energent, a građani, zastrašeni stalnim najavama i poskupljenjima tog energenta, za ogrev tokom zimskih dana sve više koriste drva, ugalj ili struju.

Tome pribegavaju širom zemlje, a pogotovo u Vojvodini, području u kom je gasifikacija prilično odmakla, zbog čega građani Subotice tu nekadašnju energetsku prednost sada doživljavaju kao problem.


Ono čega međutim građani nisu svesni je činjenica da Srbija postaje energetski sve zavisnija od Rusije, što se tumači i kao njena težnja da ostvari i ciljeve iz svoje političke agende. Za njenu takvu poziciju odgovornost snosi i Srbija koja joj je, između ostalog, prodajom prepustila većinsko vlasništvo nad nacionalnom naftnom kompanijom NIS-om. Uprkos tome što ima legitimnih interesa za ruskim gasom, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenjuje da Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ne obraća dovoljno pažnje na težnje Evrope da umanji zavisnost od Rusije.

“Srbija će morati jednoga dana da poštuje pravila energetskih sporazuma koji se sklapaju i koji su skopljeni već unutar Evropske unije. Mislim da Srbija još o tome ne razmišlja, možda zato što je još objetivno daleko od članstva, a možda zato što nije ni svesna šta će sutra morati da učini. Ne mislim da su sve te odluke donete svesno da bi se Srbija odvojila od Evropske unije. To je jednostavno samo još jedan od dokaza možda brljivosti srpske spoljne i ekonomske politike i odnosa prema svetu”, ocenjuje Jakšić.

Poslednjih meseci, uz investicije koje neprekidno stižu od Evropske unije, Srbija je, osim Rusije i Kine, krug potencijalnih investitora proširila i na Bliski istok, što potvrđuje potpisivanje strateških dokumenata sa Ujedninjim Arapskim Emiratima. Time, uprkos legitimnim težnjama koje može imati svaka zemlja, Srbija povremeno stvara konfuziju o tome da li su evrointegracije njen ključni prioritet.