"U poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) postepeno je urušavala politička prava i građanske slobode, stavljajući pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva."
Ovom ocenom nevladina međunarodna organizacija Fridom Haus (Freedom House) počinje svoj izveštaj o stanju političkih sloboda i građanskih prava u Srbiji u 2023. godini.
Srbija je zemlja u kojoj je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda od svih država Evrope.
"Ne samo na Zapadnom Balkanu i ne samo globalno gledano, već́ u Evropi, (Srbija) je bila lider, nažalost, u smanjenju prava i građanskih sloboda građana", rekla je za Glas Amerike (VOA) ekspertkinja Fridom hausa za Balkan, Aleksandra Karpi.
Srbija je pala za tri poena, te je ove godine na 114. mestu na listi Fridom hausa, organizacije koja dokumentuje stanje ljudskih prava i sloboda u svetu.
Srbija je tako zadržala status jedne od zemalja sa najznačajnijim padom u poslednjoj deceniji.
Vlada i predsednik Srbije nisu odgovorili na upit RSE-a u vezi sa izveštajem Fridom Hausa.
Predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubovićje za Radio Slobodna Evropa (RSE)je kazala da loša ocena Fridom Hausa govori o stepenu demokratije u Srbiji, te da je po pitanju političkih sloboda izuzetno slabo ocenjena.
"Na međunarodnom planu će to svakako biti primećeno, posebno kade se bude procenjivao napredak Srbije u procesu evrointegracija", ocenila je ona.
Izborne manipulacije, napadi na kritičare režima, korupcija, propaganda i pritisci na medije, urušavanje nezavisnog pravosuđa i netransparentnost rada vlasti, neki su od ključnih razloga koji su, prema Fridom Hausu, doprineli takvoj reputaciji Srbije.
Izbori i zamagljivanje granica između države i SNS-a
U decembru 2023, Srbija je održala parlamentarne, pokrajinske, kao i izbore u 65 opština i gradova, uključujući Beograd. Koalicija predvođena SNS-om osvojila je većinu glasova na svim nivoima.
Fridom Haus ističe da je nekoliko faktora uticalo na nejednake izborne uslove i "pružilo nepoštene prednosti SNS-u".
Preciziraju da to uključuje neravnopravnu zastupljenost političkih kandidata u medijima, pritiske na zaposlene u javnom sektoru i socijalno ugrožene da podrže vlast, te zloupotrebu javnih resursa.
"Kao i centralnu ulogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u izborima, što je doprinelo zamagljivanju granica između države i Srpske napredne stranke", dodaje se u izveštaju.
Iako kao predsednik Srbije nije učestvovao u decembarskoj izbornoj trci, sve izborne liste SNS-a nosile su ime Aleksandar Vučić.
Domaći i međunarodni posmatrači prijavili su brojne nepravilnosti tokom kampanje i na dan izbora.
Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović ukazuje na to da izveštaj Fridom Haus ne treba posmatrati izdvojeno od ostalih izveštaja koji se bave decembarskim izborima u Srbiji, nego kao "sve veći pritisak na vlast u Srbiji da prizna svoje greške i omogući ostvarivanje političkih i građanskih prava u Srbiji".
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je 28. februara objavila konačan izveštaj u kojem se navodi da je na izborima u Srbiji "dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike".
Iz Evropske unije (EU) su potom poručili da taj izveštaj "potvrđuje zabrinutost Brisela da izborni proces zahteva vidljivo poboljšanje i dalje reforme".
Evropski parlament je prethodno, 8. februara, izglasao rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga navoda o izbornim nepravilnostima.
Uloga institucija u kršenju izbornog procesa
Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović ocenjuje da je pasivna uloga nezavisnih institucija koje bi trebalo da obezbede zakonitost izbornog procesa bila ključna u tome što je Srbija dobila lošu ocenu Fridom Hausa.
"Pre svega se konstatuje pasivna uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM), zatim Agencije za sprečavanje korupcije, a beleži se i ODIHR-ova konstatacija da nije došlo do revizije biračkog spiska", ukazuje ona.
U izveštaju se napominje da ranija preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije o reviziji biračkog spiska nije bila sprovedena, te da je to "potencijalno omogućilo organizovanu migraciju glasača iz susednih zemalja".
Domaća nevladina organizacija CRTA, koja je posmatrala izborni proces je u svom izveštaju, između ostalog, ukazala na to da je organizovana migracija birača iz susednih zemalja i drugih gradova Srbije uticala na ishod rezultata u Beogradu.
Ugrožena nezavisnost pravosuđa
Iako je broj hapšenja i optužbi za korupciju porastao poslednjih godina, izostaje procesuiranje visokih državnih zvaničnika koji se dovode u vezu sa korupcijom, primećuje Fridom Haus.
Ova organizacija navodi konkretne primere i pojedince, među kojima su koalicioni partner vladajuće SNS Nenad Popović i ministar finansija Siniša Mali.
Fridom Haus ukazuje na to da su se "oni koji su otkrili potencijalno koruptivne prakse vladinih zvaničnika suočili sa pritiscima državnih institucija, poput sklanjanja sa radnih mesta i hapšenja".
Kao primer, navode slučaj tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović koje su radile u odeljenju za suzbijanje korupcije u beogradskom Višem javnom tužilaštvu.
One su razmeštene u drugo odeljenje, nakon što su istraživale malverzacije u najvećem državnom preduzeću Elektroprivredi Srbije (EPS) za koje se sumnja da iznose oko 7,5 miliona dolara. Njihov rad na predmetu doveo je do hapšenja šestorice osumnjičenih za zloupotrebe u EPS-u.
Fridom Haus je u svom izveštaju podsetio da je nakon premeštanja, tužiteljki Savović javno pretio funkcioner i poslanik SNS-a Svetozar Vujačić.
Fridom Haus je naveo i da je nezavisnost pravosuđa generalno ugrožena, naročito političkim uticajem na imenovanja sudija.
"Mnoge sudije su prijavile da se suočavaju sa spoljnim pritiskom u vezi sa svojim odlukama", dodaju.
Osim toga, ističu da političari u medijima redovno komentarišu pravosudna pitanja, uključujući i slučajeve koji su u toku ili istrage.
Mediji, propaganda i napadi na kritičare režima
"Medijsko okruženje obiluje ekstremnom propagandom i manipulacijom činjenicama u vezi sa određenim temama, koje se pre svega tiču odnosa između vladajućih stranaka i Srbije prema NATO-u, EU i Rusiji", ocena je Fridom Hausa.
Iako pravni okvir garantuje medijske slobode, ističu da su one narušene različitim pritiscima od strane vlasti.
Kao neke od primera navode nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija, političke i finansijske pritiske, pretnje novinarima, te visoku stopu autocenzure.
"Iako su novinari često mete zastrašivanja i nasilja, krivci retko bivaju izvedeni pred lice pravde. Vlada je više puta podbacila u zaštiti novinara", podvlači Fridom Haus.
Izdvajaju takođe i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "redovno i javno omalovažava nezavisne medije".
Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je 181 napad na novinare tokom 2023. godine, uključujući fizičke napade, materijalnu štetu, pretnje i pritiske.
Kada je reč o slobodi izražavanja, ističu da je debata u Srbiji generalno otvorena , ali da je obrazac odmazde protiv kritičara vlasti doprineo neprijateljskim okruženju.
"Oni koji se smatraju protivnicima vlasti - uključujući novinare, univerzitetske profesore, lidere civilnog društva, poznate ličnosti i obične građane - suočeni su sa klevetama putem provladinih medija, krivičnim istragama i drugim merama odmazde poslednjih godina", navodi se u izveštaju.
Fridom Haus dodaje i da najviši zvaničnici Srbije redovno učestvuju u diskreditovanju nepolitičkih ličnosti zbog njihove javne kritike vladine politike.
Različit tretman i diskriminacija dela stanovništva
Pravne garancije za socijalno ugrožene grupe se slabo sprovode, ocenjuje Fridom Haus.
Kao primer navode to da žene u Srbiji imaju zakonsko pravo na jednaku platu za jednak rad, ali da se to pravilo se, kako ističu, ne poštuje svuda.
Napominju da je romska manjina posebno ugrožena diskriminacijom pri zapošljavanju, stanovanju i obrazovanju.
Dalje navode da se LGBT+ osobe i dalje suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama i fizičkim nasiljem.
"Počinioci se retko kažnjavaju uprkos zakonima koji se bave zločinima iz mržnje i diskriminacijom", podvlači Fridom Haus.
U izveštaju se bave i bave i pitanjem nasilja prema ženama.
"Iako je novi zakon koji ima za cilj sprečavanje nasilja u porodici stupio je na snagu 2017. godine.Takvo nasilje ostaje problem."
Tokom 2023. u Srbiji je ubijeno najmanje 28 žena a od početka 2024, tri su žrtve femicida.
Netransparentnost rada Vlade Srbije
Fridom Haus u svom izveštaju ukazuje na česte kritike na račun Vlade Srbije zbog nedostatka transparentnosti trošenja javnih sredstava, posebno kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima.
"Zakon o javnim nabavkama nije primenjen na državno finansirani projekat Beograd na vodi, izgradnju auto-puta Moravski koridor od strane kineskih kompanija, gasovod Južni tok ili izložbeni prostor za EXPO 2027", piše u izveštaju.
Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović ocenila je da će to "svakako uticati na međunarodnu reputaciju Srbije kada su u pitanju investicioni projekti".
Šta će učiniti vlast?
Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović kaže da dosadašnja praksa pokazuje da će se prema ovom, kao i prema prethodnim izveštajima Fridom Hausa, vlasti u Srbiji odnositi sa nipodaštavanjem.
"Očekujem negaciju ovog izveštaja, njegove objektivnosti i, naravno, napad na sve one koji su pomenuti kao izvor informacija, pre svega na nevladine organizacije", dodala je ona.
Smatra da će vlasti u Srbiji morati da prestanu da ignorišu izveštaje o stanjima političkih sloboda i prava građana onda kada izgube potpunu podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
"Vlasti u Srbiji će morati da odreaguju. Pre svega, očekujem promenu onda kada počne pravilna primena politike uslovljavanja finansijskih sredstava ka Srbiji", zaključila je Katarina Golubović.
Fridom Haus je međunarodna organizacija, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, koja dokumentuje stanje ljudskih prava i sloboda u svetu.
U svojim izveštajima svake godine procenjuje stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija, te ih na osnovu različitih indikatora rangira.
Na osnovu rezultata, države ili teritorije svrstavaju se u tri kategorije - slobodna, delimično slobodna ili neslobodna.
Srbije ima status delimično slobodne države.
Facebook Forum