Kipar je postao peta zemlja evrozone koja je zatražila finansijsku pomoć EU, nakon Grčke, Irske, Španije i Portugala.
Vlada u Nikoziji saopštila je u ponedeljak da će tražiti pomoć za pokrivanje budžetskog deficita, kao i za spašavanje svog bankarskog sektora koji je teško pogođen grčkom krizom.
Kipru je potrebno najmanje 1,8 milijardi evra, oko 10 odsto domaćeg bruto proizvoda, do 30. juna kako bi uspeo da zadovolji evropska finansijska pravila u vezi sa dokapitalizacijom Kiparske Narodne banke.
Ministar finansija Vasos Šarlaj rekao je Rojtersu da će "pun iznos finansijske pomoći biti utvrđen tokom nedelje, ali da će Kipar sigurno tražiti onoliko novca koliko je potrebno da se pokriju fiskalni zahtevi i dokapitalizacija".
Kipar se tako pridružio Grčkoj, Irskoj, Španiji i Portugaliji, koje su već tražile i delimično dobile primile pomoć evropskih partnera kako bi se spasile od bankrota.
Vlada u Nikoziji navodi i da će osim od Brisela, pomoć tražiti i od Rusije i Kine sa kojima će nastaviti pregovore o mogućoj novoj pozajmici, Kipar je već od Rusije pozajmio 2,5 milijarde evra.
Kiparske banke izgubile su ogromne količine novca prilikom otpisa grčkog duga, jer su posedovale velike količine nenaplativih grčkih obveznica.
Pritom su ogromne gubitke banke pretrpele i u nenaplativim kreditima svom poslovnom sektoru, koji je zavisio od Grčke kao glavnom trgovačkom partneru.
Kipar 1. jula preuzima polugodišnje predsedavanje EU. Istog dana kad je ta zemlja objavila da će tražiti pomoć, bonitetna agencija Fič je snizila rejting Kipra na džank i procenila je kako će mu trebati četiri milijarde evra da sanira svoje banke, a to je ekvivalent četvrtini kiparskog BDP-a.
U međuvremenu, i Španija je tražila pozajmicu od eurozone kako bi sačuvala bankarski sektor.
Zvanični Madrid nije izašao javno sa brojkama, ali vlade evrozone su se već dogovorile da će Španiji pomoći u vrednosti od 100 milijardi evra.
Kiparska objava 25. juna podigla je sumnje da će Samit Evropske unije koji se održava 28. juna, uspeti da dovede do dogovora o stabilizaciji evra.
Vlada u Nikoziji saopštila je u ponedeljak da će tražiti pomoć za pokrivanje budžetskog deficita, kao i za spašavanje svog bankarskog sektora koji je teško pogođen grčkom krizom.
Kipru je potrebno najmanje 1,8 milijardi evra, oko 10 odsto domaćeg bruto proizvoda, do 30. juna kako bi uspeo da zadovolji evropska finansijska pravila u vezi sa dokapitalizacijom Kiparske Narodne banke.
Ministar finansija Vasos Šarlaj rekao je Rojtersu da će "pun iznos finansijske pomoći biti utvrđen tokom nedelje, ali da će Kipar sigurno tražiti onoliko novca koliko je potrebno da se pokriju fiskalni zahtevi i dokapitalizacija".
Kipar se tako pridružio Grčkoj, Irskoj, Španiji i Portugaliji, koje su već tražile i delimično dobile primile pomoć evropskih partnera kako bi se spasile od bankrota.
Vlada u Nikoziji navodi i da će osim od Brisela, pomoć tražiti i od Rusije i Kine sa kojima će nastaviti pregovore o mogućoj novoj pozajmici, Kipar je već od Rusije pozajmio 2,5 milijarde evra.
Kiparske banke izgubile su ogromne količine novca prilikom otpisa grčkog duga, jer su posedovale velike količine nenaplativih grčkih obveznica.
Pritom su ogromne gubitke banke pretrpele i u nenaplativim kreditima svom poslovnom sektoru, koji je zavisio od Grčke kao glavnom trgovačkom partneru.
Kipar 1. jula preuzima polugodišnje predsedavanje EU. Istog dana kad je ta zemlja objavila da će tražiti pomoć, bonitetna agencija Fič je snizila rejting Kipra na džank i procenila je kako će mu trebati četiri milijarde evra da sanira svoje banke, a to je ekvivalent četvrtini kiparskog BDP-a.
U međuvremenu, i Španija je tražila pozajmicu od eurozone kako bi sačuvala bankarski sektor.
Zvanični Madrid nije izašao javno sa brojkama, ali vlade evrozone su se već dogovorile da će Španiji pomoći u vrednosti od 100 milijardi evra.
Kiparska objava 25. juna podigla je sumnje da će Samit Evropske unije koji se održava 28. juna, uspeti da dovede do dogovora o stabilizaciji evra.
