Festivali u regiji: Kultura, zabava i razbijanje tabua

I ovo leto obilovaće mnoštvom festivala na kojima će učestvovati umetnici i izvođači iz celog regiona. Kulturni poslanici su prvi počeli da sarađuju i bili su preteče otopljavanja odnosa na prostoru bivše Jugoslavije, opterećenog ratovima tokom 90-ih.

Sada sarađuju i poslovni ljudi i političari, ali umetnici smatraju da su oni najdalje u tome otišli. Osim predrasuda koje još uvek postoje u odnosima novih država, ekonomska kriza otežava organizovanje raznih kulturnih manifestacija. Stoga je sve više zabave, koja je profitabilnija, a sve manje istinske kulture.

Susret umetnika na festivalima je prilika za razmenu kreativnih ideja, koje međunarodnoj javnosti odašilju imidž Balkana, drugačiji od onog kakav se pamti iz perioda 90-ih godina. To potvrđuje i međunarodni filmski festival u Sarajevu, koji je upravo počeo, piše Zvjezdan Živković u tekstu Festivalska kultura u funkciji komunikacije.

U Srbiji se i ovog leta, jedan za drugim smenjuju veliki muzički festivali, poput već tradicionalnih EXIT-a ili BeerFest-a i novih, kao što je nedavno završeni Belgrade Calling.

Muzika je tako, uz nekoliko filmskih i književnih dešavanja, način da se „zaviri“ u komšiluk i svet i zasnuje čvršća i iskrenija saradnja, od one koju grade političari. Jedina prepreka je nedostatak novca, navodi Ognjen Zorić u tekstu Spajanje pokidanih veza kroz festivalska dešavanja.

Hrvatska je i ovog leta preplavljena festivalima i različitim kulturnim manifestacija, i to ne samo uz jadransku obalu. Većina ih ima zabavni karakter, ali deo i zavidnu umetničku težinu.

Zbog krize i recesije mnogi su smanjili dane trajanja i honorare izvođačima, samo da opstanu, a neki su spas potražili i u regionalnim koprodukcijama, konstatuje u tekstu Financijska kriza drma sve festivale Ankica Barbir Mladinović.

Budva je rekorder po broju festivala, ali i po milionima koji se troše na letnje manifestacije koje su uglavnom zabavnog, a ređe kulturnog karaktera.

Zbog količine novca koja se okreće u toj oblasti i netransparentnosti transakcija, lokalna opozicija godinama žestoko kritikuje vlast i poziva tužilaštvo da istraži transakcije kojima se za razne manifestacije poslednjih godina iz gradske kase odlivaju milioni u privatne firme, piše Jasna Vukićević u tekstu Kvalitet festivala ustupak masovnom turizmu.

Glavni cilj festivala na Kosovu jeste da se zadovolji publika, ali i da umetnici sarađuju, kažu direktori poznatih festivala. Obzirom da su građani svakodnevno preopterećeni političkim dešavanjima, održavanja festivala je veoma važno. Međutim, ekonomska kriza pogađa i njih, navodi Amra Zejneli u tekstu Festivali u funkciji razbijanja tabua.

(FOTOGALERJA: Prva noć 18. Sarajevo Film Festivala)