Evropski zastupnici koji se direkto bave pitanjim Srbije su nakon usvajanja rezolucije o ruskoj agresiji u Ukrajini izdale zajedničko saopštenje kojim traže od zvaničnog Beograda da uskladi politiku sa politikama Evropske unije (EU), uključujući i sankcije protiv zvanične Moskve.
“Ovo vidimo kao važan i hitan signal da Srbija podržava principe i vrednosti Evropske unije i da je posvećena zajedničkom radu sa evropskim partnerima u pravcu mira. Međunarodna situacija se dramatično promenila od prošle nedelje i nema mesta za umirenje agresora“, poručuje se u saopštenju koje su potpisali,Vladimir Bilčik izveštac za Srbiju u Evropskom parlamentu i Tanja Fajon šefica delegacije parlamentarnog komiteta za odnose sa Srbijom.
U Briselu je 1. marta ubedljivom većinom usvojena rezolucija kojom se traži od Evropske Unije da odobri status kandidata za Ukrajinu.
I u ovoj rezoluciji je posvećen prostor prilikama na Zapadnom Balkanu a posebno Srbiji.
Između ostalog se poručuje da će neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, uticati na pristupni proces Srbije.
U tekstu rezolucije se takođe naglašava da evropski zastupnici sa velikom zabrinutošću primećuju uporne napore Ruske Federacije “da destabilizuje zemlje Zapadnog Balkana i da se meša u njihove demokratske procese”.
Takođe se osuđuju oni koji su izrazili podršku Ruskoj Federaciji nakon njene agresije na Ukrajinu. Pohvaljujuju podršku koju su pokazale zemlje Zapadnog Balkana kao evroatlantski saveznici.
Zvaničan stav Srbije, donet 25. februara na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, je da Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i da smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, da poštuje norme međunarodnog prava, ali da za sada neće uvoditi sankcije Rusiji, jer se "rukovodi svojim vitalnim ekonomskim i političkim interesima".
Predsednik Srbije je nakon toga više puta u medijima isticao da trpi "veliki pritisak" da promeni odluku.
