Dostupni linkovi

Evropski parlament pozvao EU da Ukrajini odobri status kandidata


Transparent sa zastavom Ukrajine tokom posebne plenarne sednice Evropskog parlamenta posvećene ruskoj invaziji na Ukrajinu u sedištu EU u Briselu (1. mart 2022)
Transparent sa zastavom Ukrajine tokom posebne plenarne sednice Evropskog parlamenta posvećene ruskoj invaziji na Ukrajinu u sedištu EU u Briselu (1. mart 2022)

Evropski parliament je na sednici 1. marta izglasao rezoluciju kojom se pozivaju evropske institucije da odobre status kandidata za Ukrajinu.

Za rezoluciju je glasalo 637 poslanika, protiv ih je bilo 13, a 26 uzdražanih.

Uoči glasanja održana je emotivna debata, a više zastupnika bilo je odeveno bojama ukrajinske zaztave. Zastava ove države bila je prikazana i u sali gde se održavala rasprava kao i van zgrade Evropskog parlamenta.

Članovi Parlamenta u majicama sa ukrajinskim zastavama tokom posebne sjednice Parlamenta 1. marta.
Članovi Parlamenta u majicama sa ukrajinskim zastavama tokom posebne sjednice Parlamenta 1. marta.

Evropskim zastupnicima se putem video-linka obratio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

“Drago mi je da smo ujedinili sve države EU. Ali nisam znao da je ovo cena koju moramo da platimo: tragedijom, hiljadama ubijenih, dvema revolucijama, jednim ratom i pet danima pune invazije”, poručio je prisutnima Zelenski.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je prilikom govora potvrdila da naređuje zbaranu ulaska u prostorije parlamenta za bilo kojeg predstavnika Kremlja jer, kako je poručila, “agresorima i ratnim huškačima nije mesto u Domu demokratije”.

“Prepoznajemo evropsku perspektivu Ukrajine. Kao što naša rezolucija jasno kaže, pozdravljamo, gospodine predsedniče (Zelenski), zahtev Ukrajine za status kandidata i radićemo na tom cilju. Moramo zajedno da se suočimo sa budućnošću”, poručila je Roberta Metsola.

Predsednik Evrospkog Saveta, Charles Michel je ocenio da je Rusija napala međunarodni sistem vrednosti.

“Nije samo Ukrajina u napadu. Na udaru su i međunarodni red i međunarodni zakoni. Na udaru je demokratija i ljudsko dostojanstvo. Ovo je čisto i jednostavno: geopolotički terorizam”, proučio je Michel.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen (fan der Lajen) je poručila da se agresija odvija 30 godina nakon ratova na Balkanu i preko pola veka nakon što su sovjetske trupe ušle u Prag i Bukurešt. Stoga je naglasila da je od ključne važnosti kako reaguje međunarodna zajednica u ovim trenucima.

“Ovo je trenutak istine za Evropu. Kako ćemo danas reagovati na ono što Rusija radi, odrediće budućnost međunarodnog sistema. Moramo pokazati moć koja leži u našim demokratijama”, poručila je von der Leyen.

Aplauz za ukrajinskog predsjednika u Parlamentu
Aplauz za ukrajinskog predsjednika u Parlamentu

U rezoluciji se posbeban paragraf se posvećuje Zapadnom Balkanu, ali i Srbiji.

Evropski zastupnici putem ove rezolucije, “snažno žale” zbog nesvrstavanja Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije što, kako se navodi u tekstu “šteti njenom procesu pridruživanja u EU” i ponavljaju svoje očekivanje da se kandidati za pridruživanje EU usklade ne samo sa pravnim tekovinama EU, već i sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

U tekstu rezolucije se takođe naglašava da evropski zastupnici sa velikom zabrinutošću primećuju uporne napore Ruske Federacije “da destabilizuje zemlje Zapadnog Balkana i da se meša u njihove demokratske procese”.

Takođe se osuđuju oni koji su izrazili podršku Ruskoj Federaciji nakon njene agresije na Ukrajinu. Pohvaljujuju podršku koju su pokazale zemlje Zapadnog Balkana kao evroatlantski saveznici.

XS
SM
MD
LG