Evropski sud za ljudska prava (ECHR) jednoglasno je 13. juna presudio da odluka vlade Azerbejdžana da blokira pristup azerbejdžanskom servisu Radija Slobodna Evropa (RFE/RL) predstavlja kršenje Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Azerbejdžanski servis RFE/RL, lokalno poznat kao Azadlik, blokiran je 2017. godine nakon presude suda u Bakuu u kojoj se navodi da je na sajtu postavljen sadržaj koji „promoviše nasilje i verski ekstremizam i poziva, između ostalog, na masovne nerede“.
Četiri druga medija, anakeber.az, 24saat.org, az24saat.org i kural.com, pridružila su se slučaju RFE/RL protiv Azerbejdžana.
Četiri medijske kuće optužene su za objavljivanje „lažnih, obmanjujućih i klevetničkih informacija“.
RFE i drugi tužioci su u svojoj tužbi insistirali da je odluka o masovnom blokiranju njihovih veb stranica bila „ekstremna”.
Oni su tvrdili da je glavni razlog zašto su zabranjeni zbog kritike vlade i izveštavanja o korupciji.
Potez da se blokira Azerbejdžanska služba RFE/RL usledila je nakon što je objavila istražne izveštaje o finansijskim aktivnostima povezanim sa članovima porodice predsednika Ilhama Alijeva i njegovim užim krugom.
Izveštaje je izradio Radio Slobodna Evropa u saradnji sa sarajevskim Projektom izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP).
RFE/RL je osudio presudu iz 2017, optužujući vladu za „još jedan očigledan pokušaj“ da „ućutka naše izveštavanje u Azerbejdžanu“.
U svojoj presudi, ECHR je rekao da vlada Azerbejdžana treba da isplati svakom podnosiocu predstavke ukupno 6.000 evra (6.500 dolara) za odštetu i druge troškove.
Alijev je vladao bivšom sovjetskom republikom koja je proizvodila naftu, neposredno pre smrti svog dugo vladajućeg oca, Hejdara Alijeva, 2003. godine.
On je odbacio česte kritike grupa za ljudska prava i zapadnih vlada koje kažu da je zatvarao kritičare pod lažnim izgovorom i zloupotrebio moć da bi uništio neslaganje.
