Evropski parlament odbacio je u sredu velikom većinom Međunarodni trgovinski sporazum (ACTA), čime je taj sporazum postao mrtvo slovo na papiru za Evropsku uniju i njezine članice.
“Glasanjem protiv ACTA-e nije se glasalo protiv zaštite intelektualnog vlasništva. Naprotiv, Evropski parlament snažno podržava borbu protiv piratstva i krivotvorenja, koji nanose štetu evropskim kompanijama i predstavljaju pretnju zdravlju potrošača i radnim mestima u Evropi", rekao je predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz.
Schulz je istakao da je rasprava o ACTA-i pokazala postojanje evropskog javnog mnenja koje prelazi nacionalne granice.
Poslanik u Evropskom parlamentu David Martin je kazao da je „vreme da se ACTA održi poslednje’opelo’“.
Evropski parlament je tokom rasprave dobio hiljade poruka evropskih građana da odbaci ACTA-u te peticiju koju je potpisalo 2,8 miliona građana širom sveta sa istim zahtevom.
Kontroverzni Međunarodni trgovinski sporazum protiv piraterije ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) izazvao je velike proteste u svetu zbog straha da bi se pod krinkom zaštite autorskih prava mogla ugroziti sloboda i pravo na slobodni internet.
Ovo je prvi put da Evropski parlament koristi ovlašćenja koja je dobio Lisabonskim ugovorom da može odbaciti neki međunarodni trgovinski sporazum.
Veće EU-a u decembru prošle godine jednoglasno je prihvatilo ACTA-u i ovlastilo zemlje članice da ga potpišu.
Krajem januara u Tokiju potpis na ACTA-u stavile su 22 zemlje članice. Više zemalja Evropske unije zaustavilo je u međuvremenu proces ratifikacije tog sporazuma dok se ne razjasni koji je njegov stvarni domet, a neki od ministara koji su stavili svoj potpis na sporazum izvinili su se svojim građanima zbg tog čina.
Prethodni izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA Kader Arif iz protesta je podneo ostavku neposredno posle januarskog potpisivanja ACTA u Tokiju, ocenivši da taj sporazum "ide predaleko".
Nakon brojnih protesta i osporavanja tog sporazuma Evropska komisija odlučila je da od Evropskog suda pravde u Luxembourgu zatražiti mišljenje je li on u suprotnosti sa osnovnim pravima i slobodama.
Komiteti Evropskog parlamenta za pravne poslove, građanske slobode i industriju izjasnili su se protiv ACTA uz tvrdnje da bi usvajanje ovog sporazuma zadrlo u privatnost građana EU, na "mala vrata" uvelo cenzuru Interneta i loše se odrazilo na pružaoce Internet usluga i mobilne telefonije.
“Glasanjem protiv ACTA-e nije se glasalo protiv zaštite intelektualnog vlasništva. Naprotiv, Evropski parlament snažno podržava borbu protiv piratstva i krivotvorenja, koji nanose štetu evropskim kompanijama i predstavljaju pretnju zdravlju potrošača i radnim mestima u Evropi", rekao je predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz.
Schulz je istakao da je rasprava o ACTA-i pokazala postojanje evropskog javnog mnenja koje prelazi nacionalne granice.
Poslanik u Evropskom parlamentu David Martin je kazao da je „vreme da se ACTA održi poslednje’opelo’“.
Evropski parlament je tokom rasprave dobio hiljade poruka evropskih građana da odbaci ACTA-u te peticiju koju je potpisalo 2,8 miliona građana širom sveta sa istim zahtevom.
Kontroverzni Međunarodni trgovinski sporazum protiv piraterije ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) izazvao je velike proteste u svetu zbog straha da bi se pod krinkom zaštite autorskih prava mogla ugroziti sloboda i pravo na slobodni internet.
Ovo je prvi put da Evropski parlament koristi ovlašćenja koja je dobio Lisabonskim ugovorom da može odbaciti neki međunarodni trgovinski sporazum.
Veće EU-a u decembru prošle godine jednoglasno je prihvatilo ACTA-u i ovlastilo zemlje članice da ga potpišu.
Krajem januara u Tokiju potpis na ACTA-u stavile su 22 zemlje članice. Više zemalja Evropske unije zaustavilo je u međuvremenu proces ratifikacije tog sporazuma dok se ne razjasni koji je njegov stvarni domet, a neki od ministara koji su stavili svoj potpis na sporazum izvinili su se svojim građanima zbg tog čina.
Prethodni izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA Kader Arif iz protesta je podneo ostavku neposredno posle januarskog potpisivanja ACTA u Tokiju, ocenivši da taj sporazum "ide predaleko".
Nakon brojnih protesta i osporavanja tog sporazuma Evropska komisija odlučila je da od Evropskog suda pravde u Luxembourgu zatražiti mišljenje je li on u suprotnosti sa osnovnim pravima i slobodama.
Komiteti Evropskog parlamenta za pravne poslove, građanske slobode i industriju izjasnili su se protiv ACTA uz tvrdnje da bi usvajanje ovog sporazuma zadrlo u privatnost građana EU, na "mala vrata" uvelo cenzuru Interneta i loše se odrazilo na pružaoce Internet usluga i mobilne telefonije.
