U poslednjem izveštaju o napretku Srbije u polju vladavine prava, koji je izradila Evropska komisija, ocenjuje se da je u zemlji potrebno dodatno angažovanje kao i politička posvećenost na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, sprečavanju i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija, kao i procesuiranju ratnih zločina.
Radi se o godišnjem izveštaju u napretku Srbije, u ključnim poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima, u kojima su rezultati neophodni kako bi zemlja napredovala u procesu pregovora o članstvu.
Od početka ovog procesa, Srbija ima dva ključna preduslova za napredak u pregovorima koji bi eventualno vodili ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: dijalog sa Kosovom i napredak u poglavljima 23 i 24.
Napredak u ova dva poglavlja je ključan za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU.
"Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre nego što Srbija postigne ovaj cilj", navodi se u dokumentu Evropske komisije, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila ni jedno poglavlje u procesu pregovora o članstvu.
Neformalni zamrznuti pristupni pregovori sa Beogradom su posledica neuvođenja sankcija Rusiji, zbog rata u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine, dva meseca nakon poslednje međuvladine konferencije sa Srbijom.
Korupcija i organizovani kriminal
Evropska komisija u dokumentu smatra da Srbija treba da poboljša rezultate istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, uključujući zaplenu i oduzimanje imovine stečene kriminalom.
Spominje se da je tokom prošle godine, broj pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, porastao na 30 sa 21 koliko ih je bilo u prethodnoj godini.
"Proaktivne krivične istrage još uvek nisu uobičajena praksa. Postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage i krivično gonjenje korupcije na visokom nivou, iako su uvedene nove zaštitne mere", napominje se u izveštaju o napretku u poglavljima 23 i 24.
Organizovani kriminal
"Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nije uobičajena praksa", ocenjuju stručnjaci Evropske komisije.
Stoga se u dokumentu ističe da Evropska komisija preporučuje Srbiji da sistematskim praćenjem tokova novca poveća efikasnost procesuiranja predmeta teških i organizovanih kriminala, uključujući i slučajeve pranja novca, oduzimanja i oduzimanja imovinske koristi od kriminala.
Takođe, Srbija se kritikuje što se nije dovoljno angažovala u procesu istrage i krivičnog gonjenja oko napada na severu Kosova.
Nezavisnost pravosuđa
U dokumentu o vladavini prava u Srbiji, Evropska komisija poziva zemlju da obezbedi da Visoki savet sudstva i tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno brane nezavisnost pravosuđa i tužilačku autonomiju u slučajevima spoljnog neprikladnog uticaja, uključujući i slučajeve neprimerenih javnih komentara članova Vlade ili parlamenta o tekućim istragama ili sudskim postupcima koji su, kako se navodi, u suprotnosti sa njihovim kodeksom ponašanja.
U principu, navodi se u ovom dokumentu, sadašnji poslovnici postavljaju osnovu za efikasnije reagovanje i mehanizme zaštite sudija i tužilaca u slučajevima nedozvoljenog uticaja.
"Međutim, još nije moguće u praksi uočiti značajno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce", ocenjuje se u ovom izveštaju.
Ističe se da ni Skupština ni Vlada do sada nisu postupali u slučajevima nedozvoljenog uticaja, uz opasku da ostaje da se pokaže aktivnija i proaktivnija uloga srpskih institucija.
Veličanje ratnih zločinaca
Evropska komisija daje lošu ocenu Srbiji po pitanju procesuiranja ratnih zločina.
U dokumentu se ocenjuje da nije došlo do poboljšanja rezultata te da se nastavlja javno veličanje zločinca.
"Bilo je brojnih slučajeva veličanja ratnih zločinaca, davanja medijske platforme ratnim zločincima i negiranja ratnih zločina i genocida", navodi se u izveštaju.
Vizna politika
Evropska komisija potvrđuje da je Srbija vratila vizni režim za šest zemalja, ali da se u planu viznog usklađivanja obavezala na dalje usklađivanje vizne politike samo godinu ili šest meseci pre članstva u EU.
"Ovo nije ispunilo očekivanja EU", ocenjuje se u dokumentu.
Sloboda izražavanja
Od Srbije se traži da ojača sigurnost i bezbednost novinara i posebno da obezbedi da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare; da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate te po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.
"S tim u vezi, nastavljeni su slučajevi verbalnih napada, kampanja klevetanja, pretnji i nasilja nad novinarima kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, uključujući verbalno i fizičko nasilje nad novinarkama. Ponavljane izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara ugrožavaju slobodu medija", ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.
Primećuje se takođe da nakon mnogo odlaganog objavljivanja u februaru 2024. oslobađajuće presude na drugostepenom sudu, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno posle 25 godina.
Evropska komisija poziva Srbiju da ojača medijski pluralizam, uključujući sprovođenje mera u skladu sa medijskom strategijom koje se odnose na funkcionisanje, mandat i nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i javnih emitera.
U izveštaju se spominje da je novi Zakon o elektronskim medijima pojačao mandat i regulatorne nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali se ponavljaju navodi misije OEBS/ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava) da je REM "zadržao pasivan pristup".
"REM se nije pridržavao kraćih rokova i nije blagovremeno objavio sveobuhvatan izveštaj o izbornoj kampanji. OEBS/ODIHR je takođe otkrio 'pristrasnost u medijima' tokom kampanje, posebno u pogledu javnih emitera", kaže se u dokumentu.
Evropska komisija preporučuje Srbiji da obezbedi transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, kao i punu transparentnost u vlasništvu i reklama u medijima.
Drugi izvori javnog finansiranja, kaže se u ovom dokumentu, uključujući reklame, tek treba da budu predstavljeni u registru medija na transparentan, sveobuhvatan i jednostavan način.
LGBTQ zajednica i nasilje nad ženama
Evropska komisija traži od Srbije da primeni i blagovremeno izveštava o strategijama za borbu protiv diskriminacije koje obuhvataju prava LGBTQ osoba, rodnu ravnopravnost, nasilje nad ženama i deinstitucionalizaciju, kao i da se aktivno suprotstavlja zločinima motivisanim mržnjom te u tom sklopu, i uspostavi rezultate istrage i osuda.
Ocenjuje se da ima "ozbiljnog odlaganja" u usvajanju akcionog plana i povezanog finansiranja za strategiju za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i strategiji deinstitucionalizacije.
- Tužilaštvo odbacilo prijavu za zlostavljanje LGBT+ osobe u Beogradu
- Za vređanje i uznemiravanje žena u Srbiji se ne plaća politička cena
- 'Normalizovali smo nasilje nad ženama'
Novi akcioni planovi 2024. - 2025. o borbi protiv diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti tek treba da budu usvojeni, a krivični zakon koji se odnosi na zabranu i kažnjavanje krivičnih rasnih dela tek treba da bude usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Primećuje se da je, od kada je zločin iz mržnje uveden kao otežavajuća okolnost u Krivični zakonik (2012. godine), izrečeno 14 pravosnažnih presuda.
Facebook Forum