Evropska unija apelovala je na Srbiju da poštuje evropske i međunarodne standarde u odnosu na ljude koji su pobegli od rata.
To je odgovor portparola Unije na upit Radija Slobodna Evropa, povodom odluke Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da po drugi put odbije stalno nastanjenje ruskoj državljanki Eleni Koposovoj.
Koposova je odbijena pod kratkim obrazloženjem da bezbednosna služba raspolaže podacima "koji predstavljaju smetnju za odobrenje njenog zahteva".
Iz Evropske unije (EU) su za Radio Slobodna Evropa ocenili da Srbija ima legitimno pravo da uzme u obzir zabrinutost za nacionalnu bezbednost prilikom izdavanja boravišne dozvole stranim državljanima, ali napominju da to ne bi trebalo da rezultira ograničavanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja stranih državljana.
"Srbija bi trebalo da potvrdi svoju posvećenost poštovanju evropskih i međunarodnih standarda ljudskih prava u odnosu na one koji su pobegli od rata. Podsećamo da bi se ruski građani mogli suočiti sa ozbiljnim rizicima kada se vrate u Rusiju zbog svog kritičkog stava prema Rusiji i njenom agresorskom ratu protiv Ukrajine", navodi se u odgovoru EU.
Elena Koposova se sa mužem i dvoje dece doselila u Srbiju krajem 2019. godine.
U februaru 2024. godine su nadležni organi odbili da daju Koposovoj stalno nastanjenje, koja je do tada imala dozvolu za privremeni boravak. Naloženo joj je da u roku od 30 dana napusti Srbiju, pod obrazloženjem da predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik".
Ipak, nakon medijske kampanje i peticije koju su pokrenuli građani, MUP je usvojio njenu žalbu i odobrio joj privremeni boravak.
Koposova je rekla da ne zna koji bi tačno mogao biti razlog za ovakvu odluku, ali da pretpostavlja da ima veze sa javnim pismom koje je potpisala protiv ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Srbija je počela da ukida gostoprimstvo pojedinim ruskim državljanima i državljankama polovinom 2023. godine, nakon što je tadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin stavljen na "crnu listu" Sjedinjenih Država, između ostalog, zbog veza sa ruskim zvaničnicima.
Uglavnom je reč o ljudima koji su se javni kritičari režima ruskog predsednika Vladimira Putina.
Iako je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku invaziju, Srbija odbija da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Kremlja.
Zvanični Beograd to objašnjava "bliskim odnosima" sa Moskvom, energetskom zavisnošću od Rusije, kao i odlukom Kremlja da ne prizna nezavisnost bivše srpske pokrajine Kosova.
