"Živimo dan po dan. To je noćna mora, ali smo navikli", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Elena Koposova, državljanka Rusije kojoj je u Srbiji po drugi put odbijen zahtev za stalno nastanjenje.
Takvu odluku je prošle sedmice donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, pod šturim obrazloženjem da bezbednosna služba raspolaže podacima "koji predstavljaju smetnju za odobrenje njenog zahteva".
Ova književna prevoditeljka iz Sankt Peterburga se sa mužem i dvoje dece doselila u Srbiju krajem 2019. godine. Kupili su kuću na planini Kosmaj, pedesetak kilometara južno od Beograda.
Antiratno pismo
Život na selu porodice Koposov bio je idiličan sve do februara 2024. godine, kada su nadležni organi odbili da daju stalno nastanjenje Eleni koja je do tada imala dozvolu za privremeni boravak. Naloženo joj je da u roku od 30 dana napusti Srbiju, pod obrazloženjem da predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik".
Ipak, nakon medijske kampanje i peticije koju su pokrenuli građani, MUP je usvojio njenu žalbu i odobrio joj privremeni boravak.
Razlog za najnoviju odluku policije, kao i za onu iz februara, Elena Koposova vidi u tome što je 2022. godine potpisala javno pismo protiv ruske invazije na Ukrajinu.
To je bio jedini njen angažman otkako je Kremlj pokrenuo agresiju na susednu državu. Na antiratnim protestima, koje je ruska zajednica više puta organizovala u centru Beograda, nije učestvovala.
"Nikada nisam mogla da pomislim da to može biti problem. Tek kad mi je u februaru 2024. godine odbijeno stalno nastanjenje, pomislila sam da to pismo može biti razlog", kaže Koposova.
RSE je od Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio pojašnjenje odluke da se Koposovoj ne dozvoli stalno nastanjenje, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Prema njenom mišljenju, osuda rata u pismu koje je potpisala ne razlikuje se mnogo od načelnog stava države Srbije. Naime, predstavnici Srbije u Ujedinjenim nacijama su se u nekoliko navrata pridružili osudama ruske invazije i iskazali podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.
"Mislila sam da je ta osuda rata bila u skladu sa politikom Srbije", kaže Koposova.
EU: Srbija da poštuje ljudska prava onih koji su pobegli od rata
Iz Evropske unije (EU) su za Radio Slobodna Evropa ocenili da Srbija ima legitimno pravo da uzme u obzir zabrinutost za nacionalnu bezbednost prilikom izdavanja boravišne dozvole stranim državljanima, ali napominju da to ne bi trebalo da rezultira ograničavanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja stranih državljana.
"Srbija bi trebalo da potvrdi svoju posvećenost poštovanju evropskih i međunarodnih standarda ljudskih prava u odnosu na one koji su pobegli od rata. Podsećamo da bi se ruski građani mogli suočiti sa ozbiljnim rizicima kada se vrate u Rusiju zbog svog kritičkog stava prema Rusiji i njenom agresorskom ratu protiv Ukrajine", navodi se u odgovoru koji potpisuje portparol EU.
Srpsko-ruski odnosi
Međutim, zvanični Beograd već dve i po godine odbija da se priključi zapadnim sankcijama protiv Rusije, a srpski zvaničnici su među retkima u Evropi koji se susreću sa zvaničnicima Kremlja.
Ove sedmice su poseti Moskvi boravili Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade Srbije, kao i Nenad Popović, ministar bez portfelja.
Vulin, koji je do prošle godine bio prvi čovek Bezbednosno-informativne agencije (BIA), na sastanku sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim razgovarao je o unapređenju "strateškog partnerstva" Srbije i Rusije, te ponovio da Beograd neće uvesti sankcije Rusiji.
Nenad Popović je iz Moskve najavio "širenje saradnje sa Rusijom".
Vulin i Popović se od jula 2023. nalaze na listi sankcija Sjedinjenih Država, između ostalog, zbog veza sa ruskim zvaničnicima.
Nakon toga počelo je otkazivanje gostoprimstva pojedinim pripadnicima ruske dijaspore koji su učestvovali u antiratnim protestima.
Rampa za aktiviste
Najpre je u julu 2023. odbijen privremeni boravak antiratnom aktivisti Vladimiru Volohonskom, a potom mesec dana kasnije i Jevgeniju Iržanskom. Obojca su imali jasan antiratni stav prema ruskoj invaziji. U oba slučaja MUP je naveo da postoje "bezbednosne smetnje" za produženje boravka.
U martu 2024. godine, MUP je odbio da izda dozvolu za stalno nastanjenje tročlanoj ruskoj porodici Tereh. Irina, Sergej i njihov desetogodišnji sin Mark su se 2019. doselili iz Rusije u Banju Koviljaču na zapadu Srbije. Obrazloženje o odbijanju stalnog nastanjenja se, kao u slučaju Elene Koposove, svelo na formulaciju da postoji bezbednosna smetnja.
Prema poslednjim informacijama, porodica Tereh je, nakon što im je žalba odbijena u MUP-u, podnela žalbu Upravnom sudu.
Za razliku od Elene Koposove, niko od članova porodice Tereh nije javno izražavao stavove po pitanju ruske ratne politike.
"Otkako je počeo rat, veliki je uticaj Rusije u Srbiji", smatra Elena Koposova, tumačeći odluke nadležnih organa prema pojedinim ruskim državljanima.
Ona kaže da joj se javilo nekoliko ruskih državljana u Srbiji kojima su takođe odbijeni zahtevi za boravak, ali koji se boje da izađu u javnost.
"Oni su svi bili na antiratnim protestima. Policija je bila prisutna na tim događajima i fotografisala je njihove pasoše. Sada neki od njih imaju problem sa dozvolom za boravak", kaže Koposova.
Ona kaže da ne može da zamisli svoj i život svoje porodice u Rusiji.
"Ako je ova moja mala antiratna akcija bila razlog tako drastičnih događaja u mom životu, to znači da bih u Rusiji mogla odmah biti uhapšena, a moj suprug može biti mobilisan i poslat u vojsku da ubija Ukrajince", kategorična je Koposova.
Nejasni bezbednosni kriterijumi
Pravnik Nikola Kovačević kaže za RSE da država ima pravo da odbije boravak stranim državljanima, ali da to ne važi u slučajevima kada povratak u zemlju porekla nosi ozbiljan rizik po te ljude.
"Ovi ljudi sigurno ne smeju da se vrate nazad", kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, državni organi ne bi smeli da lepe etikete "neprihvatljivog bezbednosnog rizika" bez obrazloženja, kao u slučaju Elene Koposove.
"Prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, moraju da navedu minimalne razloge, kako bi ti ljudi imali pravo da se žale. U suprotnom, to je kršenje i Evropske konvencije i našeg Ustava, i Zakona o opštem upravnom postupku", objašnjava Kovačević.
Kovačević upozorava da bi, ukoliko se nastavi praksa davanja bezbednosnih procena bez jasnog obrazloženja, mogla da dovede do toga da Srbija odgovara pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Kovačević kaže da, iz bogatog pravničkog iskustva koje ima, može da zaključi da se ovakve odluke donose delom pod političkim uticajem, ali takođe i po automatizmu pravosudnih organa.
"Na primer, ako ste terorista u Turskoj, bićete terorista i u Srbiji, bez obzira da li su te optužbe za terorizam osnovane ili su sredstvo da vas turske vlasti ućutkaju. Očigledno se radi o niskom kvalitetu rada bezbednosnih službi, ali ima upliva i politike. Kombinacijom ta dva vidimo koliko su nam slabe institucije koje treba da primenjuju imigraciono pravo", kaže Kovačević.
Elena Koposova planira da ponovo podnese žalbu Ministarstvu unutrašnjih poslova na odluku o odbijanju stalnog nastanjenja. Za razliku od prošlog puta, kada ju je MUP usvojio, ovog puta očekuje da će biti odbijena.
Prema proceduri, tada će moći da se žali Upravnom sudu, a u slučaju da ta institucija ne presudi u njenu koristi, i Ustavnom sudu. Kao krajnja instanca, ostaje joj Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
"Najveća nada nam je da ćemo ostati da živimo u našoj kući u Srbiji", kaže Elena.
