Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) je upozorio da ambicije za članstvo ne mogu ići uporedo sa bliskim odnosima sa zvaničnom Moskvom.
"Usklađivanje zemalja Zapadnog Balkana sa našom zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom smatra se izrazom njihovog strateškog izbora i posvećenosti članstvu, a održavanje bliskih veza sa Putinovim režimom nije kompatibilno sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa i unutar Evropske unije", poručio je evropski šef diplomatije na kraju sastanka ministara inostranih poslova EU koji je održan u Luxembrugu.
U okviru ministarskog sastanka, šefovi diplomatija iz evropskih država su imali radni ručak sa njihovim kolegama iz regiona Zapadnog Balkana, a usklađivanje sa spoljnom politikom, što podrazumeva sankcije Rusiji, je bilo među ključnim temama diskusije.
Spremnost na proširenje, ali i 0čekivanja Brisela
Prema Borelju, Evropska unija je spremna da dalje produbljuje postepenu integraciju i širi podršku partnerima sa Zapadnog Balkana, ali Brisel očekuje da će ove zemlje stati zajedno sa Evropljanima u odbranu međunarodnog poretka, a posebno Ukrajine i mera preduzetih u kako bi se suprotstavili ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Sve zemlje Zapadnog Balkana izuzev Srbije su se uskladile sa odlukama Evropske unije kada su u pitanju sankcije protiv Rusije. EU je od početka rata uvela 14 paketa sankcija Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu.
Ministar inostranih poslova Srbije Marko Đurić koji je prisustvovao radnom ručku je nagovestio da će se Srbija uskladiti s spoljnom politikom, kad se učlani u EU.
"Razgovarali smo (o sankcijama). Srbija će sigurno sa učlanjenjem u EU imati zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i tada će biti u poziciji da utiče na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku", izjavio je na kraju sastanka Đurić.
Srbija se, pored Crne Gore, smatra liderom u procesu pristupanja. Međutim, od 2021 godine zemlja nije otvorila ni jedno poglavlje u pristupnim pregovorima, upravo zbog odbijanja da Rusiji uvede sankcije.
Od država kandidata za punopravno članstvo se očekuje da one postepeno usklade politike sa politikama EU. Ova usklađenost treba da bude potpuna u trenutku članstva.
Ministri su diskutovali i o sukobu u Ukrajini, odnosno o vojnoj podršci Ukrajini, ishodu švajcarskog mirovnog samita, korišćenju profita od zamrznute ruske imovine, inicijativama u okviru Evropskog mirovnog fonda i sankcijam. Tokom dijela razgovora o Bliskom istoku, ministri EU su se fokusirali na napore Unije da promoviše mir zasnovan na modelu dve države i na humanitarnu situaciju u Gazi.
