Evropska unija (EU) odlučila je u sredu da proširi sankcije Moskvi i Minsku zbog ruske invazije na Ukrajinu, između ostalog isključivanjem tri beloruske banke iz međunarodne finansijske platforme Svift, saopštilo je francusko predsedništvo Saveta EU.
Predstavnici zemalja članica EU su na sastanku u Briselu dodali imena ruskih zvaničnika i oligarha na svoju crnu listu i uveli nove sankcije usmerene na pomorski sektor.
Proširena je i lista tehnologije i dobara koji ne mogu biti izvezeni u Rusiju, i razjašnjenje restrikcije uvedene za kripto valute.
Sankcioniše se 160 pojedinaca za čije akcije se smatra da potkopavaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
Lista sankcionisanih osoba obuhvata 14 oligarha i istaknutih poslovnih ljudi uključenih u ključne ekonomske sektore koji obezbeđuju značajan izvor prihoda Ruskoj Federaciji - posebno u metalurškoj, poljoprivrednoj, farmaceutskoj, telekomunikacionoj i digitalnoj industriji - kao i članovi njihovih porodica.
Evropska unija na crnu listu stavila generalnog direktora ruske aviokompanije Aeroflot, zeta ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i još oligarha.
Sankcionisani ruski državljani uključuju Dmitrijeviča Pumpjanskog, predsednika odbora direktora PJSC Pipe Metallurgical Company; Semenoviča Vinokurova, koji je oženjen kćerkom Sergeja Lavrova, Eduardovič Oseevski, predsjednik najvećeg ruskog provajdera digitalnih usluga, i Igoreviča Polubojarinova, izvršnog direktora Aeroflota, navodi se u Službenom listu EU.
Mere dolaze uz niz drugih sankcija koje su uvedene Rusiji i Belorusiji i imaju za cilj dalje povećanje pritiska na ekonomije dve države.
Na listi je i 146 članova Saveta Ruske Federacije koji su ratifikovali vladine odluke o priznanju separatističkih proruskih regiona u Ukrajini Donjecka i Luganska.
Odluku je objavila i na svom Tviter profilu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Današnjom odlukom EU, restriktivne mere se sada primenjuju na ukupno 862 pojedinca i 53 pravna lica iz Rusije i Belorusije.
Zemlje G7 i EU prošle nedelje su objavile da nastoje da spreče Rusiju u nalaženju načina da izbegne zapadne sankcije koristeći kripto valute.
Od kada su SAD i njihovi zapadni saveznici uveli niz sankcija namenjenih paralisanju bankarskog sektora i ruske valute posle invazije Ukrajine, kupovina kripto valuta u rubljama porasla je na rekordan nivo.
Mere usvojene u sredu, a koje će stupiti na snagu posle zvaničnog odobrenja država i objave u Službenom glasniku EU, namenjene su da "zaokruže" sankcije koje je Unija usvojila poslednjih nedelja, navodi se u saoštenju.
Od ruske aneksije Krima 2014. godine EU je već uvela sankcije za 680 pojedinaca i 53 entiteta, kojima je zabranjen ulazak na teritoriju Unije i zamrznuta sredstva u EU.
Od kraja februara EU je takođe zamrzla sredstva ruske centralne banke koja se nalaze van Rusije, blokirala pristup ruskih finansijskih institucija evropskim tržištima kapitala, i isključila sedam ruskih banaka iz međunarodnog finansijskog sistema Svift.
EU je zabranila i svoj vazdušni prostor ruskim kompanijama, kao i izvoz u Rusiju tehnoloških delova namenjenih za aero sektor.
