Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdogan) u telefonskom razgovoru u utorak su potrebu za diplomatskim rešavanjem sukoba na severu Sirije gde su obnovljene borbe u građanskom ratu.
U saopštenju Erdoanove kancelarije posle razgovora navodi se da Sirija ne bi trebalo da postane izvor veće nestabilnosti, prenela je redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Predsednik Erdoan je naglasio da Turska, iako nastavlja da podržava teritorijalni integritet Sirije, takođe teži pravednom i trajnom rešenju u Siriji", navodi se u saopštenju Erdoanove kancelarije objavljenom na mreži X, povodom razgovora s Putinom.
Erdoan je takođe rekao da je važno otvoriti više prostora za diplomatiju u regionu i da sirijski režim mora da se uključi u proces političkog rešenja, navodi se u saopštenju.
On je obećao da će Turska zadržati odlučan stav o borbi protiv Kurdistanske radničke partije (PKK), koju su Turska i SAD označile kao terorističku organizaciju, i njenih saveznika koji, kako se navodi u saopštenju, pokušavaju da iskoriste nedavna dešavanja u Siriji.
Erdogan i Putin su razgovarali nakon što su sirijski pobunjenici napredovali u borbi protiv vladinih snaga pošto su prošle nedelje zauzeli Alep. Pobunjenici su se u utorak približili velikom gradu Hami, saopštili su pobunjenici i Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Sirijska opservatorija je navela da je broj poginulih u ofanzivi pobunjenika na severu Sirije porastao na 602, od čega su 104 civila.
Napad na Hamu bi pojačao pritisak na Asada, kome su posle oživljene pobune pritekli u pomoć saveznici Rusija i Iran. Hama je ostala pod kontrolom vlade od izbijanja građanskog rata 2011.
Kremlj je saopštio da je Putin istakao potrebu za "brzim okončanjem terorističke agresije radikalnih grupa na sirijsku državu". Dva lidera istakli su značaj dalje bliske saradnje Rusije, Turske i Irana po tom pitanju, navodi se u saopštenju Kremlja.
"Dva predsednika će nastaviti da budu u kontaktu u kontekstu traženja koraka za deeskalaciju krize", navodi se u saopštenju.
Sirijski građanski rat je uglavnom mirovao godinama sve dok velika ofanziva militanata na severozapadu Sirije nije oživela sukob.
Organizacija Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i njeni saveznici su u najvećoj ofanzivi poslednjih godina prošle nedelje preuzeli kontrolu nad većim delom Alepa i okolnih sela.
HTS je militantna islamistička grupa koja nastoji da uspostavi državu u Siriji pod islamskim pravom. Prema procenama američkih obaveštajnih službi, HTS ima između 5.000 i 10.000 boraca. Tu grupu SAD smatraju terorističkom organizacijom.
Konflikt je postavio Moskvu i Teheran nasuprot Turske, koja podržava oružane grupe uključene u ofanzivu koju predvodi HTS.
Postoje indicije da bi sukob mogao dalje da eskalira.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je u utorak u intervjuu za katarski medij da bi Teheran razmotrio slanje trupa u Siriju ako Damask to bude tražio.
Irački premijer Šia al-Sudani rekao je da Bagdad neće biti "puki posmatrač" u Siriji i okrivio izraelske vojne udare na sirijsku vladu za napredovanje pobunjenika, saopštila je njegova kancelarija.
Pogoršavajući Asadove probleme, borci koalicije koju podržavaju SAD i koju predvode Kurdi, bore se protiv vladinih snaga na severoistoku, navele su obe strane. Time je takođe otvoren novi front duž vitalne rute snabdevanja.
