Džordž Fridman: Putin precenio svoj potencijal u suprotstavljanju Ukrajini

Autori: Oleksij Znatkevič, Ana Šamanjska, priredila: Anamaria Ramač Furman

"Rusija se u Ukrajini nije pokazala kao odličan politički igrač. Ona to nikada nije ni bila. U svome delovanju protiv Ukrajine Rusija je precenila svoj potencijala i sada je Vladimir Putin primoran da deluje opreznije kako bi ograničio rizike Kremlja", kaže u intervjuu za Radio Svoboda (Ruski servis RSE) Stratfor Džordž Fridman, osnivač i šef američke obaveštajno-analitičke kompanije.

Prema njegovoj studiji, Rusija propada u svakom pogledu. Ona je prošla kroz raspad Sovjetskog saveza, a sada se bori za očuvanje onoga što je ostalo nakon SSSR-a.

Pozivajući se na svoju poslednju knjigu "Krizne tačke: perspektive krize u Evropi", Džordž Fridman je dao prognoze u vezi sa skorom budućnošću Istočne Evrope.

​Fridman: Imamo krizu која se produbljuje, ali mogli smo je predvideti jer je ovo region u Evropi u kojem obično počinje konflikt - između evropskog i ruskog dela kontinenta, u regionu Pribaltika, Belorusije, Ukrajine, pa ponekad i od Poljske do Rumunije.

Moja prognoza je da rata neće biti, ali će biti visok nivo zategnutosti i neoružanih konfrontacija - informacionih, propagandističkih, ekonomskih itd. Tamo će biti potencijalni unutrašnji konflikti.

Suština je u tome što je u dugoročnoj perspektivi Rusija veoma krhka država. Ona nije mogla da pretvori svoja naftna bogatstva u održivu ekonomiju. Njen nacionalni budžet zavisi od nafte. Ona ne kontroliše cene nafte. I Kina, і Evropa ekonomski slabe і s obzirom na to ne mogu da kupuju toliko nafte. Sjedinjene Američke Države su postale veliki proizvođač nafte, stoga će se cena nafte smanjivati.

Mislim da je pravo pitanje to kako će Rusija uspeti da preživi u svetu u kojem će se njen prihod od energenata naglo smanjivati. Sve to, takođe, stvara određenu opasnost, jer ako se unutar tako velike države kao što je Rusija dešava fragmentacija, napetost i ostalo, ona postaje sve manje predvidljiva. Stoga osnovno pitanje jeste šta će biti s Rusijom.

U ovom regionu je bilo popularno mišljenje da su Rusi "visoki 5 metara" i slično. Sećam se kako se 70-ih і 80-ih godina takođe pričalo da su Amerikanci usporeni, glupi i da ne shvataju šta rade, а da su Rusi najbolji. Ruse su u ovom regionu uvek precenjivali, а Amerikance potcenjivali, možda i zato što su oni daleko, ali - na kraju - videli smo da se raspao Sovjetski savez, a ne SAD.

Radio Svoboda: Za vreme nezvaničnih diskusija na konferenciji Globsec-2015. rekli ste da Rusiju od osvajanja većih teritorija Ukrajine sprečavaju problemi sa snabdevanjem. Na primer, problem sa gorivom za njihove tenkove. Da li mislite da samo vojni problemi obuzdavaju širenje ovog konflikta?

Fridman: Ne, Rusi imaju mnogo prepreka. Svedoci smo propusta njihove obaveštajne službe u Ukrajini. Ona nije mogla da predvidi dešavanja u Kijevu, pad vlade. Mislila je da će se desiti ustanak u istočnom delu Ukrajine. Ruska vojska ima svoje probleme. Videli smo kako je ruska vojska delovala u Donbasu, kao i to da im tamo nije sve išlo na ruku. Pri tome mislim na to da su oni, svakako, opstali, ali su morali da se bore protiv ukrajinskih snaga, odnosno nailazili su na mnoge prepreke.

Rusi su uvek precenjivali svoj vojni potencijal. Postavljalo se pitanje zašto oni nisu napali Zapadnu Evropu za vreme Hladnog rata. Ipak, njihova armija nije bila toliko dobra, barem ne na planu snabdevanja. Kada šaljete u napad hiljade tenkova, treba za njih da obezbedite i municiju, benzin і hranu za vojsku. Rusima je uvek bilo teško, isto kao i svakoj drugoj armiji koja ide u napad, snabdeti svoje trupe ovim resursima.

U Gruziji im to nije uspelo, mnogi tenkovi su se pokvarili, imali su problema. Ipak, svaki rat je težak, i ruska vojska je preživela deset katastrofalnih godina tokom 90-ih. Poslednjih 15 godina ona se trudi da modernizuje svoju vojsku, ali to ide teško. І napokon, ne treba smetnuti s uma da u slučaju da ruski tenkovi krenu u akciju, Amerikanci imaju velike vazduhoplovne snage koje su stvorene za vreme Hladnog rata da bi se borile protiv ruskih tenkova. Ima mnogo faktora, ali čini mi se da je glavni momenat to što Rusi trenutno revidiraju svoj potencijal, razočarani su svojijm akcijama u Ukrajini, i mislim da će oni biti veoma oprezni.

Radio Svoboda: Kako procenjujete perspektive Ukrajine i potencijal ukrajinske vojske?

Fridman: Mislim da ukrajinska vojska neće moći da se suprotstavi ruskoj, ali čak i bez otpora, bilo bi teško kretati se daleko u unutrašnjost Ukrajine. Teško je okupiti i desetak ljudi na piknik, a kamoli ako imate 80 ili 100 hiljada vojnika koje treba da premestite, pa čak i bez otpora - to je za Ruse problem.

Takođe, treba imati u vidu da bi Rusi morali da brinu ne samo o Ukrajincima. Amerikanci neće poslati kopnene trupe. Ako se Amerikanci umešaju - ne predviđam da će oni to uraditi - ali ako se umešaju, to će svakako biti iz vazduha, to će biti avioni F-16 koji su bili razvijeni kao protivtenkovsko oružje. Oni ispaljuju rakete Hellfire. Ako bi došlo do toga, bila bi to veoma opasna situacija po Ruse.

Rusi ne bi trebalo da misle da će se boriti samo protiv Ukrajinaca. Treba da računaju da bi i Amerika mogla da se umeša jer su Amerikanci nepredvidljivi. To svakako ne bi bila kopnena intervencija, jer bi u tom slučaju SAD bile u nepovoljnoj situaciji. To bi sigurno bila intervencija iz vazduha, gde SAD imaju prednost.

Ako ste ruski lider, postavlja se pitanje koliko ste spremni da rizikujete. Putin je od prvih dana ukrajinske krize pokazao veiki oprez i želju da smanji rizik. On je svestan koliki je njegov ulog i ne želi da ga podiže. Ja bih rekao da će Rusija pre čekati krizu u Kijevu - mislim tu na pad vlade, a zatim će se truditi da utiče na Kijev umesto da iskoristi svoje vojne snage.

Amerika svakako ne želi rat u Ukrajini. Mislim da Ruse brine kakav bi bio rezultat takvog konflikta. Uvek se setim da su Rusi u Drugom svetskom ratu ušli u sukob napadom na Finsku koji se nije odvijao onako kako su oni želeli. Dakle, i Rusi imaju istoriju vojnih neuspeha, kao i većina zemalja.

Smatram da će se Rusi truditi da pronađu političko rešenje i da je budućnost Ukrajine sada u rukama ukrajinske vlade. Ako ona uspe da bude složna, ako bude efikasna, ako uspe da održi kontrolu nad državom - mislim da će Rusija ponovo morati da razmotri svoje planove. Ali, ako bi u Ukrajini došlo do raskola, Rusija će imati razne mogućnosti.

Radio Svoboda: Da li mislite da će Rusija voditi politiku destabilizacije neposredno protiv zemalja članica NATO alijanse, kao što su to pribaltičke zemlje ili će strepiti od petog člana Statuta NATO-a і uglavnom će se orijentisati na podrivanje zemalja-suseda koje ne ulaze u sastav NATO-a, takvih kao Moldavija? Šta mislite - da li su osnovane priče o mogućoj ruskoj aneksiji Belorusije?

Fridman: Peti član je interesantan, s obzirom da NATO može da reaguje isključivo ukoliko su prisutne vojne snage u zemljama članicama. NATO je dozvolio da njegove vojne snage počnu da slabe, stoga pitanje nije u petom članu, već u Americi. Amerika je država čije korake je veoma teško predvideti, a Putin voli da ima mogućnost da pravi prognoze.

Za sada ruski pokušaji destabilizacije regiona nisu uspeli. Mislim da je Putin svakako stvorio napetost u Moldaviji, аli Moldavija i dalje ostaje nezavisna. On je dao do znanja - mada je to bilo jasno i pre toga - da će nešto uraditi u pribaltičkim zemljama, iako ništa nije uradio.

Mislim da je ideja oko aneksije Belorusije suviše nategnuta. Kao prvo, Belorusija se nalazi između Ukrajine i Baltičkih zemalja, і time bi se Rusija našla u nepovoljnoj situaciji i sa severa i sa juga, ali još važnije je to što u političkom smislu on ima posla sa Lukašenkom, а Lukašenko je izgradio efikasnu političku strukturu koja je delimično tako napravljena da se suprotstavi Rusiji.

Hoću da kažem - on je sačuvao svoju nezavisnost. Postoji mnogo mitova o tome šta Rusi mogu da urade, ali to su mitovi koji se do sada nisu obistinili. Ukrajinska kriza traje već više od godinu dana. Rusija je imala sve osnove da pokuša sa destabilizacijom Moldavije i pribaltičkih zemalja. Ona to nije uradila. Čini mi se da je to pretežno zbog toga što je zabrinjava da će se ova kriza proširiti i dovesti do veće saradnje između članica NATO-a, pa makar samo političke.

Treba da pamtimo da je Putin bio veoma iznenađen što su SAD uspele da organizuju Evropljane oko sankcija. On očigledno nije očekivao da će Nemci i Amerikanci postići neki konsenzus povodom onoga što se desilo u Ukrajini. Nadao se da Nemci neće preduzeti taj korak. Ne mogu da kažem da li je jedinstvo oko sankcija snažno ili krhko, аli sankcije postoje.

U istočnoj Evropi je popularna ideja da prejaka Rusija sve destabilizuje, ali ona, u stvari, još ništa nije destabilizovala. Smatram da mi treba da imamo na umu granice ruske mogućnosti i da se malo zamislimo nad razmerama snage Amerike, ali u ovom regionu postoji neka prizma gledano kroz koju ruski potencijal uvek izgleda veći.

Radio Svoboda: Zar to nije prirodno za zemlje koje se graniče sa Rusijom, kao što je to Ukrajina, iz razloga što se one osećaju nezaštićeno?

Fridman: Ruske akcije u Ukrajini su prilično jadne. Jednostavnije rečeno, nisu upečatljive. Kada su počinjale, Rusija je imala kontrolu nad ukrajinskom politikom. Kada su se završile, oni su dobili Krim i neke delove istočne Ukrajine, ali čak i tamo je ograničen rezultat. Ukrajina ulazi u sferu fundamentalnih interesa Rusije, ali kada posmatram rezultat - onda te akcije uopšte nisu upečtaljive.

Rusija nije pokazala kvalitete odličnog političkog igrača. Zapravo, ona nikad nje ni bila odličan politički igrač. Ona je bila primorana da napadne Čehoslovačku jer je izgubila kontrolu nad njom. Ona je upala u Mađarsku jer je izgubila kontrolu nad Mađarskom. Rusi su izgubili kontrolu nad Čaušeskuom i Rumunijom. Oni nikad nisu mogli da kontrolišu Tita. Nemam pojma odakle se pojavila misao o jakom, genijalnom ruskom državnom upravljanju.