Sve partije koje su prešle izborni prag, žele da budu deo buduće Vlade Kosova. Trenutno su dve opcije za formiranje nove vlade. Demokratska partija Kosova, dosadašnjeg premijera Hashima Thaçija s jedne, i blok partija LDK (Demokratski savez Kosova), AAK (Alijansa za budućnost Kosova) i Nisma (Inicijativa za Kosovo), uz podršku pokreta Samoopredeljenje, s druge strane.
Predsednik PDK, Thaçi, ponovio je u petak da njegova partija, kao pobednik vanrednih parlamentarnih izbora održanih 8. juna, ima zakonsko pravo da formira novu vladu.
Predsednik Nisme, Fatmir Limaj je, pak, kazao da stručnjaci triju partija i pokreta Samoopredeljenje rade na usklađivanju programa kako bi se dobila i podrška pokreta kojeg predvodi Albin Kurti. On je ovom opozicionom bloku dao rok da se do nedelje napismeno slože oko uslova Samoopredeljenja, odnosno da se preispita pozicija Kosova u vezi dijaloga sa Beogradom, da se izmene politike privatizacije i dr. Uz njihovu podršku, ovaj blok bi mogao da formira vladu, za šta je potreban 61 glas, ali i da dobije mesto predsednika Skupštine.
“Oni koji imaju većinu, trebaju rukovoditi zemljom. Rok Samoopredeljnja ne smatramo ultimatumom. Ali, mi smo u razgovorima i prirodno je da svaki politički subjekat u vladi stoji iza svojih glavnih tačaka programa vladavine”, kazao je Fatmir Limaj.
Lider Samoopredeljenja, Albin Kurti poručio je da je njegov pokret spreman da se uključi i u vladu sa ovim blokom, ali je zatražio pismeni sporazum o njihovim uslovima.
“Glasu Samoopredelja mora da prethodi jedan sporazum čiji je rok do 13. Jula. Imali smo produktivnu i konstruktivnu atmosferu na svim sastancima i nema smisla da to sada ne rezultira pismenim sporazumom”, kazao je on.
Predsedništvo bivšeg saziva Skupštine Kosova u subotu će se sastati sa liderima političkih partija koje su prešle izborni prag, a kako bi se utvrdio dnevni red konstitutivne sednice koja je zakazana za 17. jul. Glavna tačka će biti izbor predsednika i predsedništva Skupštine.
Tokom ovog perioda, dve strane su takođe vodile pregovore i sa poslanicima iz manjinskih zajednica, kojih je ukupno 20 u Skupštini. Deset njih je iz srpske zajednice, a ostalih deset pripadaju turskoj, bošnjačkoj, romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj zajednici. Njima je Ustavom garantovano da budu deo vlade, bez obzira ko bude na njenom čelu.
Slobodan Petrović, dosadašnji zamenik premijera, predsednik Samostalne liberalne stranke, na poslednjim izborima je bio u sklopu Srpske liste.
“Imamo stav koji je poznat, da želimo da učestvujemo u institucijama; dobili smo mandat da budemo u parlamentu, želimo da uzmemo odgovornost i u vladi, i naravno da je logično da onaj ko je mandatar i ko bi verovatno bio i budući premijer, treba da pozove sve one političke aktere, a mi ćemo se odazvati ko god da je. Tu nema nikakve dileme, i ne želimo da radimo nešto što je mimo toga. To ne bi bilo ni politički korektno”, kazao je on.
Mahir Yagxhilar, ispred turske zajednice, kazao je da su poslanici iz nesrpske zajednice u fazi formiranja zajedničke parlamentarne grupe, kao što je to bilo ranije, a potom će razmotriti kako dalje.
“Obema stranama dali smo obećanja za formiranje institucija, za formiranje države, bili smo konstruktivni i nastavićemo tim putem. Nama je i Ustavom garantovano da budemo deo institucija”, kazao je on.
