Ustavni sud Kosova je na 24 stranica objavio odluku o kompatibilnošću člana 84. (nadležnosti predsjednika), stava 14. sa članom 95. (izbor Vlade) Ustava Kosova, na zahtev predsednice Atifete Jahjage.
Na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova, predsednik Republike predlaže Skupštini kandidata za premijera, nominiranog od političke partije ili koalicije koja ima najviše mesta u Skupštini, a u ovom slučaju to je Demokratska partija Kosova Hashima Thacija.
Pojmovi ’politička partija’ ili ’koalicija’ podrazumeva političku partiju ili koaliciju koja je registrovana shodno Zakonu o opštim izborima i koja učestvuje kao izborni subjekat i pređe izborni prag i sledstveno dobije mesto u Skupštini.
Takođe, u slučaju da predloženi kandidat za premijera ne dobija neophodne glasove, predsednik Republike određuje drugog kandidata za premijera nakon konsultacija sa partijama ili koalicijama (registrovanim shodno Zakonu o opštim izborima).
Dodaje se da nije isključeno da predsednik Republike odlučuje da da prvoj partiji ili koaliciji mogućnost da predloži drugog kandidata za premijera.
To znači da koalicija opozicije, LDK, AAK i Nisme, nema ispunjene kriterijume koji zahteva Zakon o opštim izborima, odnosno koalicija je postizborna.
Iz Predsedništva Kosova saopštili su da je predsednica Atifete Jahjaga sada očekuje da se u potpunosti okonča izborni proces, odnosno da Centralna izborna komisija sertifikuje rezultate. Potom, saopšteno je da će Jahjaga delovati u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova, poštujući i sprovodeći u potpunosti odluku Ustavnog suda.
Ambasada SAD pozvala jesve kosovske lidere da poštuju odluku Ustavnog suda. Sposobnost kosovskih institucija da upravljaju ovim procesom predstavlja priznanje demokratskom razvoju Kosova, navedeno je iz Ambasade.
Čelnik Demokratske partije Kosova Hashim Thaci na Facebooku je napisao da u potpunosti poštuje odluku Ustavnog suda.
I iz postizborne koalicije LDK-AAK-Nisma saopštili su da posstuju odluku Suda, "bez obzira na uverenje da samo mandatar parlamentarne koalicije može da formira Vladu".
"Koalicija LDK-AAK-NISMA je koalicija većine u Parlamentu Kosova i prema tome očekujemo da u skladu sa odlukom Ustavnog suda ova koalicija počne procedure za formiranje nove Vlade Republike Kosova", piše u saopštenju ove koalicije.
Takođe se poziva da "mandatar manjine u cilju sprečavanja institucionalnog vakuma odmah vrati svoj mandat predsednici Jahjaga".
Rešenje u narednih 30 dana
Odluka Ustavnog suda u vezi koraka koji se trebaju poduzeti za formiranje Vlade, može biti odlučujuća u tome da li će Kosovo uspeti izaći iz političkog grča.
Međutim, lideri LDK-a (Demokratski savez Kosova), AAK-a (Alijansa za budućnost Kosova), Nisma (Inicijativa) i Vetevendosje (Samoopredeljenje), u ponedeljak uveče nakon sastanka dali su obećanje da se neće odazvati zahtevu PDK-a (Demokratskoj partiji Kosova) za formiranje Vlade.
Analitičar Demokratskog instituta Kosova Driton Selmanaj kaže da nakon sertifikacije izbornih rezultata predstoji zakonski rok za konstituisanje institucija.
"Unutar 30 dana treba se konstituisati nova Skupština Kosova. Nakon toga, predsednica treba da saopšti ko je mandatar nove Vlade iz partije ili koalicije koja ima potrebnu većinu, a ko inače unutar 15 dana treba da predloži sastav Vlade Skupštini za usvajanje”, kaže on.
“Ukoliko prvi put izbor ne uspe, onda ide druga runda, ali ovde je malo Ustav nejasan zato što navodi da se proces odvija po istoj proceduri. Prema tome je ovo pitanje sada u Ustavnom sudu”, dodaje Selmanaj.
Vlada Kosova se usvaja sa 61. glasom poslanika, odnosno, budući mandat mora ući u koaliciju sa nekoliko partija a kako bi dobio dovoljan broj u Skupštini. Ukoliko se Vlada ne formira u dva navrata, onda zemlja unutar 40 dana ide ponovo u izbore.
Predsjednica Kosova Atifete Jahjaga 19. juna zatražila je razjašnjenje od Ustavnog Suda u vezi mandatara buduće Vlade Kosova i njenih odgovornosti.
Ovaj zahtev sudu je podnijet u cilju razjašnjavanja ustavnog djelovanja predsjednice Kosova u vezi određivanjem mandatara za formiranje Vlade, nakon prijedloga političke partije ili koalicije koja čini većinu u Skupštini, kao i izbora Vlade.
Ramush Haradinaj, inače kandidat za premijera koalicije LDK, AAK i Nisma, a koga u principu podržava i pokret Samoopredeljenje, kaže da bi bilo ispravno kada bi Ustavni sud njemu dao za pravo da formira Vladu, s obzirom da predstavlja najveću parlamentarnu koaliciju.
“Mislim da bi bio ispravan odraz demokratije da se pravo za konsultacije oko formiranja Vlade da nama, zato što imamo političku većinu”, rekao je Haradinaj.
Drugo pitanje je međutim izbor predsednika Skupštine. Demokratska partija Kosova smatra da ta pozicija pripada njima, dok je koalicija LDK, AAK i Nisma na to mesto kandidovala Isu Mustafa, lidera LDK-a.
Analitičar Driton Selmanaj kaže da Ustav i Pravilnik o radu Skupštine predviđa da predsednika Skupštine predloži najveća parlamentarna grupa u Skupštini.
“Najveća parlamentarna grupa predlaže kandidata za predsednika Skupštine. To sada i nije baš najjasnije i zavisi od prve konstitutivne sednice Skupštine”, kaže Selmanaj.
Bez obzira na političke pozicije, Driton Selmanaj veruje da je još rano za krizu, sve dok se ne počne sa formiranjem institucija. On veruje da više od krize ovo stanje predstavlja jedan test za Kosovo na osnovu kojeg će se utvrditi da li ga političari na Kosovu mogu uspešno položiti ili ne.
