Piše: Mark Krutov (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Pre godinu dana, sredinom avgusta 2014, u Ukrajini se prvi put moglo čuti ne samo o sporadičnom, već i o masovnom učešću ruskih vojnika u oružanim sukobima u Donbasu. Do početka poslednjeg letnjeg meseca, zahvaljujući uspesima ukrajinske armije, teritorija samoproglašenih republika ubrzano je smanjivana. U jednom trenutku moglo se reći da treba još samo malo i otpor "DNR" i "LNR" biće konačno slomljen. Ipak, za srazmerno kratko vreme vojske takozvane "Novorusije" uspele su ne samo da povrate deo izgubljenih teritorija, već i da zauzmu nove. Na primer – uspele su da dopru tik do Mariupolja.
Pre godinu dana, 10. avgusta, na talasu borbenih uspeha Oružane snage Ukrajine pokušale su da uzmu pod kontrolu grad Ilovajsk – to je, verovatno, bio poslednji veliki pokušaj oslobadjanja teriotrija. Kroz nekoliko nedelja sve se pretočilo u težak poraz po ukrajinske vojne jedinice. Prema mišljenju mnogih ukrajinskih analitičara i vojnih lica, pa i ne samo ukrajinskih, uspesi separatista bili su direktno povezani s pojačanjem dobijenim od Rusije – kako u personalnom sastavu, tako i u teškoj artiljeriji, a to su prvenstveno raketni sistemi s municijom.
Najveći deo dokaza o prisustvu ruskih vojnika u Ukrajini predstavljaju podaci koje istražitelji-volonteri prikupljaju pomoću socijalnih mreža. Kako god to bilo čudno, tokom protekle godine nije jenjavala želja ruskih vojnika za ovekovečenjem njihovog prisustva ispred table s nazivom ukrajinskog naseljenog mesta ili na tenku s obeležjem koje koriste separatisti. Štaviše, mnogi među njima imali su potrebu da pokažu da ne zaostaju za svetom i da imaju poslednji model monopoda iliti selfie stickova koji omogućuju celoj grupi prijatelja po oružju da uđu u kadar.
Ukrajinski volonteri marljivo nastavljaju da prikupljaju sve fotografije i video-snimke slične vrste. Jedna grupa koja se bavi takvim poslom zove se "InformNapalm". Međutim, OSINT-istraga (open source intelligence, istraživanje u otvorenim izvorima) se ne ograničava potragom fotografija u mrežama.
Učesnici projekta prikupljaju i koordinate na kojima je razmeštena tehnika i jedinice protivnika, rade sa insajderima, prikupljaju i predaju informacije snagama bezbednosti, prevode ih na engleski, nemački i druge strane jezike.
"InformNapalm" jeste grupa istomišljenika koji žive ne samo u Ukrajini (uključujući i teritorije pod kontrolom separatista), već ih ima po celom svetu – od Gruzije do Južne Afrike.
Zamolili smo aktiviste ovog projekta da odgovore na nekoliko pitanja.
1. Kako i zašto ste počeli da se bavite OSINT-istragom?
2. Među dokazima koji ste našli o učešću Rusije u konfliktu, koji su vam se najviše urezali u sećanje u odnosu na ostale?
3. Koje zaključke o ruskoj armiji, o njenoj ulozi u ratu ste izvukli radeći u ovom projektu?
4. Da li mogu podaci dobijeni pomoću OSINT-istrage da se iskoriste u perspektivi kao dokazi u međunarodnim sudovima i institucijama, u slučaju da predmet takvog sudskog procesa bude uloga Rusije u ratu na istoku Ukrajine?
5. Koja je poenta vaše misije i kada će projekat moći da se zatvori?
Iraklij Komahidze, 35 godina, Tbilisi, Gruzija, rezervni oficir, 15 godina posvetio je službi u oružanim snagama Gruzije, trenutno je glavni savetnik po pitanjima bezbednosti i zaštite privatnog preduzeća, odgovara:
1. OSINT-istraga je za mene nešto kao pasija i hobi. Glavni podsticaj za mene bila je ruska agresija protiv Ukrajine. Podmuklo zauzimanje Krima u proleće 2014. i kasnija dešavanja u Donbasu glavni su razlog zašto sam poželeo da pomognem Ukrajincima da prepoznaju opasnost s kojom smo se mi u Gruziji suočili u augustu 2008.
2. Među istraživanjima koja sam sproveo zapamtio sam mnoge stvari, ali najveći utisak ostavili su materijali - uglavnom fotografije, komentari, statusi i ostalo - ruskih intervencionista iz Donbasa koji baš i ne skrivaju svoje prisustvo u Ukrajini. Nakon prikazivanja njihovih lica široj javnosti, objavljivanja fotografija i prezimena, imenovanja vojnih jedinica u kojima služe, njihova bravura nestaje i oni užurbano pokušavaju da prikriju tragove. Ali s interneta ništa ne nestaje bez traga, sve što je jednom nađeno – memoriše se i čuva. "Rukopisi ne gore".
3. Kada govorimo o ulozi ruske armije u Donbasu, treba da se naglasi: da nije bilo moćne podrške od strane Rusije (kako u naoružanju i tehnici, tako i u posebnim vojnim jedinicama), sukobi pobunjenika s ukrajinskom regularnom vojskom završili bi se još u leto 2014. Ali, verovatno bi još preciznije bilo kada bismo rekli da nikakvi sukobi ne bi ni počeli bez pomoći Kremlja.
4. OSINT-istraga jeste prikupljanje i analiza informacija. Podaci koji su potkrepljeni odgovarajućim dokazima, foto i video dokazima s upućivanjem na lokaciju, kopije ličnih dokumenata ruskih vojnika, geolokacija i njihova sopstvena otkrića – sve to nesumnjivo može da posluži kao dokaz na budućim vojnim tribunalima protiv Ruske Federacije i pojedinih njenih zvaničnika. Osnovna misija projekta je suprotstavljanje ruskoj agresiji pomoću otkrivanja informacija o prisustvu vojnika Ruske Federacije u Ukrajini i širenja istih u javnosti.
5. Mislim da će zatvaranje projekta "InformNapalm" biti moguće tek nakon što Rusija preusmeri svoj vektor u pravcu mirnog suživota, odrekne se imperijalnih ambicija i pretenzija prema teritorijalnoj celovitosti nezavisnih država, naročito prema Gruziji i Ukrajini i kada prestane da bude pretnja po ceo civilizovani svet.
Vitalij, 42 godine, živi u jednom od regiona Luganske oblasti koja se nalazi pod kontrolom separatista. Pre rata radio je u rudniku. U odgovorima na pitanja navodi:
1. Pored toga što sopstvenim očima mogu da vidim kolone vojne tehnike, oklopnih vozila i tenkova koje dolaze iz Rusije i prelaze na teritoriju Ukrajine kroz nekontrolisane prelaze na državnoj granici, imam mogućnost da uporedim pridošlu tehniku s pronađenim fotografijama u socijalnim mrežama na stranicama ruskih vojnika. Učinilo mi se da je metodologija OSINT (za ovu skraćenicu sam saznao tek od momaka iz naše grupe) među ukrajinskim snagama bezbednosti veoma slabo razvijena, ako je uopšte i razvijena. Odlučio sam da, nalazeći se pod okupacijom, mogu svojoj zemlji da pomognem makar u informativnom pogledu. U grupi "InformNapalm" našao sam podršku, momci ne samo da analiziraju ogromne tokove podataka iz socijalnih mreža, već i iznose na videlo činjenice od značaja, prevode veliki broj materijala, vrše video istraživanja – to je ogroman timski rad.
2. Još tokom leta 2014. lično sam posmatrao kako svakodnevno bez prestanka pristižu kolone ruske vojne tehnike. Šokirala me je činjenica da je ukrajinsko rukovodstvo tek nakon fotografija i video-snimaka ovih kolona priznalo da su oni ovde prisutni. To je još jedan od razloga zašto se bavim OSINT-istraživanjem i objavljivanjem podataka – da "vrh" ne bi mogao da se izvuče i skine sa sebe odgovornost zbog svoje pasivnosti, prikrivajući se velom neobaveštenosti. Što se tiče ruskih vojnika, prema njima više ne osećam nikakve emocije, za mene su oni strana bića koja uništavaju, ubijaju, a zatim radosno slikaju selfi na ruševinama.
3. Baveći se istragom shvatio sam da imperijalne instinkte ruskog rukovodstva nije moguće vratiti unatrag. Ako se svet ne promeni nabolje i ne bude odlučniji, armija RF može da se pojavi i u drugim evropskim državama, ne samo u Ukrajini.
4. Svakako, da. Na primer, moji podaci o kretanju kolone ruskih raketnih sistema "Buk" prema ukrajinskoj granici 14 dana pre rušenja malezijskog "Boinga" dobijeni su pomoću istraživanja profila ruskog vojnika automobilskog bataljona vojne jedinice 83466 147 ABMO RF Dmitrija Zubova.
Tri nedelje nakon objavljivanja ovih podataka u svojim izveštajima iskoristili su ih i inostrani stručnjaci. Očigledno je da su oni naše informacije uzimali u obzir u svojim izveštajima.
5. Osnovna misija ove grupe jeste naći i sačuvati dokaze, proanalizirati i predstaviti ih tako da budu razumljivi za čitaoca, operativna informacija može mnogo toga da izmeni. Ona može da podstakne donošenje važnih odluka na visokom političkom nivou. Potpuno zatvaranje projekta "InformNapalm" biće prema mome mišljenju moguće samo nakon potpunog raspada Ruske Federacije na zasebne i prijateljske entitete (države). U ovom sadašnjem obliku Ruske Federacije ne možemo da očekujemo promenu na bolje.
Viktorija, 30 godina, Kramatorsk, računovođa, na pitanja odgovara:
1. Značajnu ulogu u donošenju odluke da se bavim OSINT-istragom imala je okupacija moga grada u aprilu-junu 2014. Lično sam svedok zauzimanje organa vlasti, podizanja barikada, takozvanog "referenduma" pod nišanom automata.To je bio i strah ljudi da se kreću gradom, strah da se ne kaže nešto neprimereno na nekom masovnijem mestu, empatija i pomaganje našim vojnicima u periodu okupacije. Ipak, odlučujuća je bila operacija u mestu Debaljcevo. Stotine ubijenih, selfiji "pobunjenika" ispred izgorele tehnike, maltretiranje zarobljenika. S obzirom da sam bila upoznata s pokvarenošću ruske armije, s obzirom da su oni otvarali vatru na kontrolne punktovе iz teške artiljerije u periodu primirja, odlučila sam da o njihovom učešću u ovome ratu treba da sazna ceo svet. Da bih skrenula pažnju informativnih agencija na učešće ruske regularne vojske u konfliktu u Donbasu, obratila sam se Irakliju Komahidze. Prvо upućivanje bilо je na fotografiju oštećenih raketnih sistema "Grad" u Murmansku s natpisom "Za decu Donbasa".
2. Od viđenog najviše su me šokirale selfi-fotografije ispred ostataka "Boinga", ispred poginulih na Donjeckom aerodromu, "parada" zarobljenika… Ovaj spisak može da se produži do beskonačnosti. Iznenadilo me je s kakvom lakoćom su vojnici Oružanih snaga RF došli da ubijaju svoju braću. Ovde nije reč samo o komandi. To je neko sveopšte ludilo. Uvrteli su im u glave ideju o svetskoj zaveri protiv Rusije, ispričali su im o ugnjetavanju korisnika ruskog jezika i o "fašizmu" u Ukrajini. Ničeg sličnog ovde nikada nije bilo. Ja jednako mogu da pričam i na ukrajinskom i na ruskom, i niko mi to nikada nije branio, čak ni kada sam putovala u zapadnu Ukrajinu. Ponekad mi se čini da su neki Rusi izgubili ljudskost i zdrav razum.
3. Upravo su specijalci RF izvršili zauzimanje Kramatorske policijske uprave. Ceo svet je video taj video-snimak s frazom ("Za porebrik!" – "Iza ivičnjaka!") čije značenje stanovnici Kramatorska nisu ni znali sve do 13. aprila 2014. jer se u Ukrajini koriste drugi lokalni nazivi. Pomoć od Rusije dolazi ne samo u obliku žive snage, već i u vidu naoružanja, čije kolone teroristi u svojim komentarima i prepiskama nazivaju "Severni vetar" ili "Pomoć Vojne robne kuće". Ali, svi ti tenkovi i oklopna vozila moraju da se napune gorivom, i tako nailazimo na kolone cisterni koje prelaze granicu. Bez vojne podrške RF vlasti Ukrajine uspele bi da se dogovore sa stanovnicima Donbasa i sve bi se rešilo mirnim putem, ali Rusija nije želela mir, zato je i buknuo ovaj rat.
4. S potpunim ubeđenjem mogu da kažem da mogu, jer OSINT-istrage raspliću klupko činjenica o prisustvu oružanih snaga RF u Donbasu. Počev od voza kojim vojnici polaze na "službeni put", i završavajući s bezimenim grobovima u beskrajnim stepama Donbasa. To nije samo "godišnji odmor", ili kako su navikli da nazivaju svoje albume s fotografijama iz Donbasa sami vojnici – "službeni put". To je zločin, počev od nezakonitog prelaska državne granice Ukrajine i završavajući s učestvovanjem u sastavu terorističkih formacija "LNR" i "DNR". Za svaki prestup pre ili kasnije moraće da odgovaraju.
5. Neko se bori u redovima oružanih snaga Ukrajine ili u Nacionalnoj gardi. Moje oružje jeste informacija. Upravo njeno donošenje do široke javnosti smatram da je osnovna misija projekta "InformNapalm". Čitaju nas ne samo u Ukrajini, već, zahvaljujući prevodima, i u drugim državama sveta. Čitaoci dobijaju informaciju o činjenicama agresije Rusije u Ukrajini i sami izvode zaključke o učešću RF u konfliktu. Ne mislim da će projekat "InformNapalm" biti zatvoren, pre će preći u drugačiji oblik. Nadam se da će međunarodne organizacije podržati projekat, jer se danas zvanični predstavnici državnih struktura Ukrajine prave da naša država nema stručnjake za OSINT, iako naš posao dokazuje suprotno.
Anton Pavluško, 30 godina, Nemačka, programer, kaže:
1. OSINT-istragom sam počeo da se bavim odmah nakon ubistava na Majdanu. Počeo sam da tražim ruski trag, odmah sam obratio pažnju na veliku količinu vojnika i informacije o njima u socijalnim mrežama. Zatim sam se zainteresovao za raspoloženja među ukrajinskim snagama bezbednosti tokom trajanja krimske krize. "Iznenadila" me je tesna veza "Samoodbrane Krima" s kako bivšim, tako i sadašnjim ruskim vojnicima. Paralelno sam počeo da pratim koje ruske jedinice učestvuju u blokadi ukrajinskih vojnih jedinica na Krimu.
2. Od samog početka iznenadilo me je to što ruski vojnici nisu uopšte ni krili da su u Ukrajini. Prema mome istraživanju, najranija fotografija ruskog vojnika datira od 3. maja 2014 – to je nekoliko nedelja pre opsade Ilovajska. Mogućnost "narodnog bunta", "građanskog rata" diskvalifikovao sam od samog početka – suviše mnogo Rusa i ruskih vojnika se pojavilo u Ukrajini tokom ovog konflikta.
3. Zaključak koji sam izvukao za sebe vršeći istraživanja u projektu "InformNapalm" je sledeći: bez ruske armije i snaga bezbednosti ovoga rata ne bi uopšte bilo! Sama po sebi ruska armija zapravo i nije tako moćna. Tu ima mnogo reklame, ali kada posetimo profil vojnika običnih motorizovanih brigada – oni čak ne poseduju svi ni uniformu savremenog tipa, imaju stare šlemovi itd., a da ne pominjem oružje i borbene mašine. Sva snaga mogla bi se svesti na nekoliko elitnih jedinica. Snaga ruske armije je proizvod ruske televizije. Naravno, ona je jaka u poređenju s ukrajinskom, ali u poređenju s NАТО-om ili SAD ona sigurno gubi po svim parametrima.
4. Ne samo da mogu, oni će postati predmet razmatranjua na budućim sudovima i tribunalima. Naši podaci, svedočenja lokalnog stanovništva (verujte, to je ogromna zaliha za buduća istraživanja), slučajno urađene fotografije, slučajno dospevši na snimak ruski tenk ili vojnik – za sve to će morati da se odgovara. I nećemo zaboraviti da će pre ili kasnije progovoriti sami ruski vojnici – neko će na vreme oceniti situaciju i preći će na Zapad, a neko će biti oštećen prilikom delenja povlastica i slave. U ovu Putinovu avanturu uvučeno je suviše mnogo ljudi – neće moći svi dugo da se skrivaju. Uvek će se naći svedoci koji će poželeti da progovore o zločinima Putinovog režima.
5. Osnovna misija je ideološka borba protiv ruske propagandističke mašine. Kiseljov i Russia Today mogu ekstatično da pričaju o "građanskom ratu" u Ukrajini, ali neka onda objasne šta radi ruska armija i vojna tehnika u Donbasu. Naša misija je da na kraju niko ni na Zapadu, ni u Rusiji više ne priča o "separatistima", "pobunjenicima" i slično. Lake duše moći ćemo da kažemo da je misija projekta ispunjena kada ukrajinska armija povrati kontrolu nad celom ukrajinskom teritorijom, između ostalog i na Krimu.
Zatim slede sudovi i reparacije. Nećemo oprostiti Rusiji ovaj idiotski rat koji je započela i nećemo posmatrati sa strane. Rusija će morati za sve da plati. U našoj grupi ne rade samo volonteri iz celog sveta, mnogi su se suočili s ruskom agresijom na vlastitom primeru: neko je izgubio kuću, neko porodicu, neko bliske i rođake. Za nas ovo nije samo rat za teritoriju, već i za srce i dušu ljudi.
