Vlada Crne Gore će uplatiti skoro 200 hiljada eura privatnim domaćim univerzitetima za studije koje smatra da su od javnog interesa na kojima će se obrazovati 115 studenata. Izdvajanje novca poreskih obveznika za privatne visokoškolske ustanove koje su ipak profitno orijentisane je odmah izazvalo oprečne reakcije.
Vlada Crne Gore će skoro 200 hiljada eura dati privatnim univerzitetima: Donja Gorica i Mediteran i Fakultetu za državne i evropske studije koji je u mješovitom vlasništvu.
Studije Politehnike, Bezbjednosti i Prehrambene tehnologije, bezbjednosti hrane i ekologije na Univerzitetu Donja Gorica, Audiovizuelna produkcije i Dizajn vizuelnih komunikacija na Mediteranu, odnosno, Državne i evropske studije na istoimenom fakultetu Vlada smatra za studije od javnog interesa.
Najviše novca iz državne kase će za 20 studenata dobiti UDG - 90 hiljada, Mediteran takodje za 20 studenata - 80 hiljada, dok će na Evropskim studijama biti finansirano 15 studenata sa nešto preko 25 hiljada eura.
Profesor ruske književnosti na nikšićkom Filozofskom fakultetu, Dragan Koprivica kaže da pozdravlja pojavu i razvoj privatnih univerziteta i fakulteta, ali tvrdi da je državni univerzitet u nemilosti Vlade.
“Državni univerzitet grca u dugovima. Državni univerzitet nije miljenik ove vlasti . Profesorima Univerziteta Crne Gore se već godinama ne isplaćuju nadoknade za izvođenje nastave, van norme. Pitanje je dokle će to ići tako, jer ako se vodi računa o privatnim univerzitetima valjda bi država konačno morala da povede više računa i o državnom”
Iako je najnovija odluka Vlade zasnovana, navodno, na javnom interesu, vjerujem da se tu ipak radi o zadovoljavanju ličnih interesa, a ne želji da Crna Gora dobije kadar koji nije moguće školovati na državnom univerzitetu, kaže profesor podgoričkog Elektrotehničkog fakulteta, Branka Bošnjak.
“Finasiranje privatnih univerziteta jeste u skladu sa postojećim zakonom o visokom obrazovanju, ali taj zakon je usvojila vladajuća većina koja je u velikom konfliktu interesa što se tiče privatnih fakulteta, posebno Univerziteta Donja Gorica, jer je novi stari premijer suvlasnik tog univerziteta”.
Branka Bošnjak izražava i odredjenu skepsu u vezi odluke Vlade da za studije od javnog interesa proglasi audiovizuelnu produkciju i dizajn vizuelnih komunikacija.
„Ne vidim tu neki posebni javni interes, a bogomi država i ne ulaže u kulturu i taj dio”
Profesor Fakulteta vizuelnih umjetnosti, Maja Djurić Djordjević pozdravlja odluku Vlade da pomogne privatne univerzitete, a za negativne reakcije na državnu pomoć njenom fakultetu kaže da su potpuno nepotrebne.
Prema ocjeni profesorke Djurić, ipak se može zaključiti da ta pomoć nije dobro strukturirana, ali i da neki od studijskih programa koje će država finansirati na privatnim ipak postoje i na državnom univerzitetu.
“Što se tiče smjera za produkciju, moje mišljenje, za koje će mnogi možda reći da nije na mjestu, jeste da se smanji njihov broj jer ih imamo previše.Trebalo bi da se produkcija upisuje svake druge ili treće godine . A što se tiče dizajna mislim da jeste od javnog interesa jer su stručnjaci tog profila itekako potrebni Crnoj Gori”.
U nastojanju da se razriješe kontroverze u vezi odluke države da finansira odredjene studijska programe na privatnim unverzitetima, vjerovatno je najefektivnije razmotriti medjunarodnu praksu.
Nekadašnji pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Slobodanka Koprivica kaže da to u Evropskoj Uniji predstavlja još uvijek otvoreno pitanje, te da u državama članicama ne postoji jedinstven model, već naprotiv.
„Različiti su modeli, to je čitava nauka. To se uzima kao početni uslov, odnosno parametar za finasiranje i različiti su svuda. Naravno, primijećeno je da su svi univerziteti pod posebnom pažnjom države, je je to javno dobro. Tako da se postepeno uvodi i ta priča. Ja sam od jednog eksperta koji je radio na kvalifikacionom okviru i sistemu kvaliteta u Crnoj Gori jednom pričala i on je, što je meni bilo iznenađenje, smatrao da je pozitivno ako naša država pomaže i studente sa privatnih univerziteta. To se, prema njegovom mišljenju smatra pozitivnom pričom”.
Vlada Crne Gore će skoro 200 hiljada eura dati privatnim univerzitetima: Donja Gorica i Mediteran i Fakultetu za državne i evropske studije koji je u mješovitom vlasništvu.
Studije Politehnike, Bezbjednosti i Prehrambene tehnologije, bezbjednosti hrane i ekologije na Univerzitetu Donja Gorica, Audiovizuelna produkcije i Dizajn vizuelnih komunikacija na Mediteranu, odnosno, Državne i evropske studije na istoimenom fakultetu Vlada smatra za studije od javnog interesa.
Najviše novca iz državne kase će za 20 studenata dobiti UDG - 90 hiljada, Mediteran takodje za 20 studenata - 80 hiljada, dok će na Evropskim studijama biti finansirano 15 studenata sa nešto preko 25 hiljada eura.
Profesor ruske književnosti na nikšićkom Filozofskom fakultetu, Dragan Koprivica kaže da pozdravlja pojavu i razvoj privatnih univerziteta i fakulteta, ali tvrdi da je državni univerzitet u nemilosti Vlade.
“Državni univerzitet grca u dugovima. Državni univerzitet nije miljenik ove vlasti . Profesorima Univerziteta Crne Gore se već godinama ne isplaćuju nadoknade za izvođenje nastave, van norme. Pitanje je dokle će to ići tako, jer ako se vodi računa o privatnim univerzitetima valjda bi država konačno morala da povede više računa i o državnom”
Iako je najnovija odluka Vlade zasnovana, navodno, na javnom interesu, vjerujem da se tu ipak radi o zadovoljavanju ličnih interesa, a ne želji da Crna Gora dobije kadar koji nije moguće školovati na državnom univerzitetu, kaže profesor podgoričkog Elektrotehničkog fakulteta, Branka Bošnjak.
“Finasiranje privatnih univerziteta jeste u skladu sa postojećim zakonom o visokom obrazovanju, ali taj zakon je usvojila vladajuća većina koja je u velikom konfliktu interesa što se tiče privatnih fakulteta, posebno Univerziteta Donja Gorica, jer je novi stari premijer suvlasnik tog univerziteta”.
Branka Bošnjak izražava i odredjenu skepsu u vezi odluke Vlade da za studije od javnog interesa proglasi audiovizuelnu produkciju i dizajn vizuelnih komunikacija.
„Ne vidim tu neki posebni javni interes, a bogomi država i ne ulaže u kulturu i taj dio”
Profesor Fakulteta vizuelnih umjetnosti, Maja Djurić Djordjević pozdravlja odluku Vlade da pomogne privatne univerzitete, a za negativne reakcije na državnu pomoć njenom fakultetu kaže da su potpuno nepotrebne.
Prema ocjeni profesorke Djurić, ipak se može zaključiti da ta pomoć nije dobro strukturirana, ali i da neki od studijskih programa koje će država finansirati na privatnim ipak postoje i na državnom univerzitetu.
“Što se tiče smjera za produkciju, moje mišljenje, za koje će mnogi možda reći da nije na mjestu, jeste da se smanji njihov broj jer ih imamo previše.Trebalo bi da se produkcija upisuje svake druge ili treće godine . A što se tiče dizajna mislim da jeste od javnog interesa jer su stručnjaci tog profila itekako potrebni Crnoj Gori”.
U nastojanju da se razriješe kontroverze u vezi odluke države da finansira odredjene studijska programe na privatnim unverzitetima, vjerovatno je najefektivnije razmotriti medjunarodnu praksu.
Nekadašnji pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Slobodanka Koprivica kaže da to u Evropskoj Uniji predstavlja još uvijek otvoreno pitanje, te da u državama članicama ne postoji jedinstven model, već naprotiv.
„Različiti su modeli, to je čitava nauka. To se uzima kao početni uslov, odnosno parametar za finasiranje i različiti su svuda. Naravno, primijećeno je da su svi univerziteti pod posebnom pažnjom države, je je to javno dobro. Tako da se postepeno uvodi i ta priča. Ja sam od jednog eksperta koji je radio na kvalifikacionom okviru i sistemu kvaliteta u Crnoj Gori jednom pričala i on je, što je meni bilo iznenađenje, smatrao da je pozitivno ako naša država pomaže i studente sa privatnih univerziteta. To se, prema njegovom mišljenju smatra pozitivnom pričom”.
