Dostupni linkovi

Doktoranti napuštaju Srbiju


Indeks i pasoš Srbije - ilustracija
Indeks i pasoš Srbije - ilustracija
Srbija bi mogla ostati bez svojih najboljih i najškolovnijih ljudi ukoliko ozbiljno ne shvati upozoravajući podatak da se po odlivu mozgova svrstava u svetski vrh, na četvrto mesto od 142 zemlje.

Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije, upozorava na osnovu istraživanja da skoro polovina anketiranih nema posao i smatra da će ga teško pronaći, kaže Slobodan Radičev iz asocijacije “Doktoranti”.

“Ono što upada u oči je što velika većina studenata sa preko 60 odsto smatra da mladi naučnici nemaju perspektivu u Srbiji. Čak 36 odsto želi da napusti Srbiju. Tako da to nisu ni malo dobri pokazatelj, ali ovaj trend se beleži i u zemljama regiona, pa čak i u nekim razvijenim zemljama”, kaže Radičev.

Anketu o stanju na doktorskim studijma u Srbiji popunilo je 577 studenata doktorskih studija što je po grubim procenama oko 10 odsto doktoranata.

Jedno od pitanja je svakako da li je tržište prezasićeno doktorskom produkcijom ili je možda premalo onih koji dobiju sredstava i mentora za razvoj akademske karijere.

Dijagnozu akademskog problema, koji motiviše doktorante da razmišljaju o odlasku u inostranstvo, pojasnila je predsednica Nacionalnog saveta za naučno-tehnološki razvoj Srbije Vera Dondur.

„Ti podaci nisu upozoravajući, oni odslikavaju jedno stanje na uzorku na kojem su urađeni. S obzirom da su doktorske studije novina, ne možemo da očekujemo da nema nekih problema, da nema nečega što još uvek nije uhodano. E sada, ono što je loše što sadašnji studenti doktorantima, oni moraju zajedno sa nama nastavnicima da to ispravimo. Dobar deo ljudi koji su upisali doktorske studije gladaju na to kao na svoj sopstveni razvoj karijere”, kaže profesorka Dondur.

Loši uslovi, slabo napredovanje

Asocijacija studenata doktorskih studija očekuje od Vlade, a posebno od resornog Ministarstva prosvete i nauke da što pre postavi doktorske studije u Srbiji kao jedan od prioriteta.
Studenti u čitaonici, Beograd - ilustracija
Studenti u čitaonici, Beograd - ilustracija

Nedovoljno šanse da se iskažu i dokažu, jedan je od problema koje prepoznaju doktoranti u Srbiji. Simonida Vučenov sa Univerziteta „Educons” iz Sremske Kamenice, kaže da je svoju akademsku karijeru uspela vezati za projekte Ministarstva nauke, što očigledno za dobar deo nije ostvarljivo.

Uviđa sistemske slabosti, koje teraju mlade naučnike da razmišljaju o odlasku iz Srbije.

„Svoju akademsku karijeru unapređujem kroz rad, kako istraživački tako i u nastavi. Kažem da ne mogu da govorimu ime onih koji to nisu uspeli, ali je nedovoljno sredstava i podrške od odgovornih da bi zadržali mlade ljude da doprinose nacionalnom dohotku svoje, a ne neke druge zemlje. U svakom slučaju nedovoljno podrške da se iskažu i pokažu u oblasti naučnog rada i istraživanja ”, kaže mlada naučnica.

Odlasci školovanih ljudi najsnažnija je poruka o stanju u društvu. Želja da se ode iz Srbije, kod doktoranata je podstaknuta slabim motivima prilikom zaposlenja, naučnog rada i slično kaže Slobodan Radičev iz asocijacije “Doktoranti”.

„Oni najčešće kao razloge navode loše uslove u labaratiorija, teško napredovanje. Studenti koji nisu zaposleni najčešće navode kao razlog nemogućnost zaposlenja. Svi se slažu u jednom da je ovde u Srbiji problem sa kompletnim sistemom uopšte”, kaže Radičev.

Dominantna ekonomska besperspektivnost države sigurno se uskoro neće promeniti, pa profesorica Vera Dondur predlaže da se država ozbiljnije pozabavi pitanjima finansiranja naučno-istraživačkog rada.

„Prva stvar koja je važna i za državu i za doktorante je pitanje finansiranja istraživanja, finansiranje školarine i ličnih primanja doktoranata. Doktoranti ne treba da ostanu neko ko samo studira i ima status studenta, već bi trebao da dobije status mladog istraživača koji ima platu za taj rad u istraživanju. Država mora da izdvoji dodatna sredstva da bi doktorske studije bile zaokruženo finansirane”, predlaže nadležnima predsednica Nacionalnog saveta za naučno-tehnološki razvoj.

Srbiju svakako treba da brine zašto iz nje nameravaju da beže ne samo doktori nauka, već profili stručnjaka različitog nivoa obrazovanja. Upozoravajući su i podatci da visokoobrazovani kadrovi tragaju za poslom i po 10-ak godina.
XS
SM
MD
LG