Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodila Gjeraqina Tuhina, novinarka iz Brisela.
Subota, 12. novembar
Još jedan sunčani vikend. Neverovatno za belgijske prilike. Peti vikend za redom i peta nedelja bez kiše. Čak je prema statistikama mesec oktobar u Belgiji bio za 4 stepena topliji od avgusta. Neverovatno! Ali ovo je Belgija, država čuda. Ovde ne postoji Vlada od marta prošle godine i to se nigde ne primećuje u svakodnevnom životu. Belgija je premašila svaki svetski rekord u tome, pa zato nije čudo ni to što je u novembru ponekad i preko 20 stepeni. Uveče je bilo krajnje prijatno. Kolege novinari slavili novembarske rođendane – Slovenci i Hrvati. Među pozvanima svi mi iz Zapadnog Balkana, kako se u poslednjoj dekadi geopolitčki naziva prostor gde smo svi mi nekad zajedno živeli. Pila se rakija i pevale se pesme koje su važile za hitove do samog početka 90-tih, kako bi svi mi znali stihove i muziku.
Nedelja, 13. novembar
Vijesti o ostavci Silvia Berlusconia, 14. novembar 2011.
Berluskoni je juče napokon otišao. Odavno je red bio da nestane sa politčke scene i to govori moja ljudska strana. Međutim, kao novinar u Briselu, moram priznati da mi je malkice žao. Pa kako mi ne bi bilo, kada je bio majstor da sebi da glavnu ulogu u vestima. Najdosadniji samit u Briselu je postajao zanimljiv čim je Berluskoni izašao pred novinare. Nedostajaće nam njegovi biseri, naročito oni najpikantniji upreni prema bračnom paru Sarkozi-Bruni.
Na Kosovu sahrana moje sudržavljanke koja je bila žrtva terorističkog napada u Kabulu. Tužno je za porodicu sahranjivati kćer, ali je još tužnije da je ta porodica izgubila i izvor prihoda jer je to bio jedini razlog zašto je ona odlučila da ide u opasni Afganistan, da bi izdržavala sve svoje na Kosovu.
Ponedeljak, 14. novembar
Redovni mesečni sastanak ministara inostranih poslova zemalja članica Evropske unije. Još jedan koji preskače formalnu debatu o prilikama na Zapadnom Balkanu jer jedonastavo nema o čemu da se govori, pošto je svaka zemlja na istoj meti i istom odstojanju. Na istoj meti su i barikade na severu Kosova koje su
Beograd želi nazad za pregovorački sto, međutim pokušava da pronađe način kako da spasi obraz.
postavili tamošnji Srbi uz podršku zvaničnog Beograda. Međutim, Catherine Ashton iskoristila je priliku da pošalje poruku Borisu Tadiću da on zna šta treba da učini kako bi obezbedio evropsku budućnost njegove države. Čeka se nastavak dijaloga sa Prištinom. Beograd želi nazad za pregovorački sto, međutim pokušava da pronađe način kako da spasi obraz. Brisel je izmislio dijalog da bi Srbiji omogućio status kandidata za Evropsku uniju. Dok dijalog pomaže - barikade na severu Kosova odmažu u postizanju tog cilja. I jedno i drugo sada isključivo zavise od zvaničnog Beograda.
Utorak, 15. novembar
Ponovo o dijalogu. Hoće neće. Ali moraće i to u toku ovog meseca jer je prva nedelja decembra presudna za Srbiju. Znaimljivo je videti za šta će se odlučiti Boris Tadić – Evropu ili izbore. I jedno i drugo ne idu, jer da bi dobio Evropu, barikade na severu moraju nestati i treba se obezbediti slobodno kretanje pre svega za pripadnike EULEX-a, a potom i za sve ostale stanovnike Kosova.
Međuetnički odnosi u Belgiji nisu baš najbolji, ali etnička netrpeljivost se ovde ispoljava na evropski način.
U Belgiji se najavljuje da bi mogla slediti grčki slučaj. Za razliku od Grčke, Belgijanci imaju kukturu plaćanja poreza. Belgijanci imaju građansku kulturu i jaku administraciju koja je dokazala da može da funkcioniše više od 500 dana i bez Vlade. Međuetnički odnosi u Belgiji nisu baš najbolji, ali etnička netrpeljivost se ovde ispoljava na evropski način. Uvek se govorilo da jedino visoki životni standard drži Belgiju zajedno, i zato ne smem ni da pomislim šta sve može da se ovde desi u slučaju da država bankrotira.
Sreda, 16. novembar
Nadležni u Briselu se napokon bave slobodom medija na Balkanu. Zajedničku
Štefan File
akciju u obliku saopštenja za štampu danas su imali predsednik evropskog parlamenta, Jirži Buzek, evropski komesar za proširenje Štefan File i komesarka nadležna za medije Neli Kros. Hteli su još jednom da potvrde da je sloboda medija za njih od suštinske važnosti. Svaki put se iz Brisela na ovo gleda sa sve većom pažnjom. Najava da bi ovo pitanje moglo biti obuhvaćeno u pristupnim pregovorima koju će svaka balkanska država imati sa Briselom sama po sebi pokazuje koliko je ozbiljan ovaj problem u našim prostorima. Tužno je da o ovome danas govorimo, a nije ni Slobino ni Tuđmanovo doba.
Četvrtak, 17. novembar
Hrvatska je od Evropskog parlamenta dobila zeleno svetlo za prijem u EU. Pratila sam i Zagrebački samit 2000.godine i Solunski samit 2003. i ideja o prijemu balkanskih država u EU mi se tada činila daleka i nedostižna. Isto tako bi mi zvučalo neverovatno ako bi ni neko tada rekao da će i u drugoj dekadi novog veka Kosovo i dalje biti taoc Srbije. Doživeću prijem prve zapadnobalkanske zemlje u Evropsku uniju za manje od dve godine. Pratiću najverovatnije pristupne pregovore Crne Gore i Srbije sa Evropskom unijom. Valjda ću pratiti jednog dana neki normalan evropski proces sa Sarajevom ili neki, bilo kakav, pomak Prištine prema Briselu.
Petak, 18. novembar
Približava se još jedan, prema svemu sudeći, sunčani vikend – šesti za redom. To je jedina novina u Belgiji gde nema i dalje Vlade i koja čvrsto po tome drži rekordnu poziciju. Ali Vlade nema ni u Bosni. Počeli smo da se kladimo koja će zemlja duže ostati bez Vlade. Barem je u nečemu Bosna pokazala da liči na jednu pravu evropsku državu.
