Dragana Lečić živi tik uz gradsku deponiju u Valjevu, gradu u zapadnoj Srbiji. Od smetlišta je deli samo korito reke Kolubare.
"Situacija je takva da ovde ne može da se diše", kaže ona.
U prvim danima januara na valjevskoj deponiji izbio je veliki požar. Vatra i dim samo su pojačali, inače stalnu, zabrinutost građana zbog zagađenja vazduha.
Gradska deponija ne gori prvi put, podseća u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Dragana Lečić.
Kvalitet vazduha u Valjevu godinama unazad se svrstava u najslabiju, treću kategoriju. Požar koji je izbio 8. januara lokalizovan je posle četiri dana. Ali, iznad deponije i dalje se mogu videti dim i isparenje.
Početni strah da se vatra ne proširi na obližnje kuće je nestao, ali ostao je onaj u vezi sa pitanjem kakav se vazduh u Valjevu udiše nakon novog požara.
Posebno su zabrinuti meštani valjevskog naselja koji žive uz gradsku deponiju.
"Ova deponija gori 365 dana u godini jer nama sa nje stalno dolazi dim", kaže Lečić.
"Vatrogasne ekipe se više i ne odazivaju na naše pozive. Dođu samo kada je stanje alarmantno i kada postoji opasnost da se požar proširi i zahvati naše naselje", dodaje ona
Njena komšinica iz iste ulice Nadežda Josipović kaže za RSE da se "svaki dan guše".
"Trideset i tri godine ima kako je ovde privremena, nelegalna deponija i nikom ništa", kaže Josipović.
Naglašava i da su ona i njene komšije nemoćni i da očekuju pomoć, i od grada i od države, ali i podršku i solidarnost svih Valjevaca čiji otpad, takođe, završava na ovoj deponiji.
Dodaje da njen brat ima astmu i da većina žitelja naselja pored gradske deponije ima neki problem sa zdravljem.
Građani koji žive u okolini gradske deponije bili su izloženi isparenju i dimu usled požara koji je izbio 8. januara ove godine. Povodom opasnosti za zdravlje zbog prekomernog zagađenja oglasio se tada i lokalni Zavod za javno zdravlje. Saopštili su da su zabrinuti zbog akcidenta.
Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković nakon požara na gradskoj deponiji pozvao je građane da se pridržavaju uputstava Zavoda za javno zdravlje i najavio sanaciju prvog dela deponije na proleće, preneli su lokalni mediji.
Biljana Mladenović, fizička hemičarka iz Zavoda za javno zdravlje u Valjevu, kaže da se na valjevskoj deponiji nalazi neselektovan otpad, tako da se prilikom akcidenata iznad deponije mogu naći različite opasne materije koje negativno utiču na kvalitet vazduha, a samim tim i na zdravlje stanovništva.
"U vazduhu se mogu naći organske i neorganske materije, kao što su furani, dioksini, polihlorovani bifenili (produkti sagorevanja plastike i gume), metan, hlorofluoro vodinici, vodonik sulfid, ugljen dioksid, benzen, koji su izrazito toksični i koji mogu imati kancerogeno dejstvo na čoveka", kaže za RSE Mladenović.
Ona dodaje da nepotpunim sagorevanjem nastaju PM10 i PM 2,5 čestice na koje dodatno mogu da se "nakače" i teški metali.
Međutim, postojeće merne stanice postavljene u gradu nemaju mogućnost da mere prisustvo i nivo štetnih elemenata koji se oslobađaju prilikom sagorevanja otpada.
Suspendovane čestice u vazduhu (PM10 i PM2.5.) su, inače, najčešći razlog lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji. Najviše u vazduh dolaze iz toplana, individualnih ložišta na ugalj, drva, termoelektrana, izduvnih gasova, požara i sagorevanja.
Valjevska deponija jedna je od 134 nesanitarne deponije u Srbiji, gde se smeće najčešće odlaže bez ikakve kontrole.
Prema informacijama koje objavljuje portal Ekstremna ekologija (aplikacija "Xeco"), u Valjevu je u prošloj godini 130 dana bilo zabeleženo prekoračenje dnevne granične vrednosti suspendovanih PM10 čestica u vazduhu. To je vazduh u Valjevu i u 2024. godini svrstalo u najslabiju, treću kategoriju.
Dušanka Šiniković, penzionerka iz Valjeva, kaže za RSE da se od aerozagađenja štiti tako što ne izlazi iz kuće u jutarnjim i večernjima satima kada je kvalitet vazduha najlošiji. Dan, kaže, planira tako da sve poslove u gradu obavlja oko podneva.
"Stanujem u centru grada. Šta da vam kažem, to je ludost, niko ne misli o građanstvu", kaže Šiniković.
U Savetu za zdravlje grada Valjeva smatraju da dodatno zagađenju doprinose i domaćinstva koja se greju na čvrsta goriva. Na mapi zagađivača izdvaja se i vojna fabrika "Krušik", koja na dnevnom nivoу troši od 50 do 80 tona lignita.
Prema izveštaju portala Ekstremna ekologija od 13. januara, Valjevo je na samom početku godine već zabeležilo 11 dana sa dnevnim prekoračenjima koncentracija PM2,5 i PM10 česticа.i
Prema istom izveštaju, Valjevci su u prvoj polovini januara pet dana udisali "veoma loš" vazduh, jedan dan "izuzetno loš" i jedan dan "loš" vazduh. Najnepovoljnija situacija je bila dan nakon požara, 9. januara, kada je u popodnevnima satima zabeležena koncentracija PM2,5 čestica devet puta veća od dozvoljene.
Biljana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje kaže za RSE da su tokom 170-180 dana u toku godine u Valjevu povećane koncentracije PM čestica.
"Tokom decembra meseca podaci pokazuju da su samo pet dana koncentracije PM10 čestica bile u okvirima dozvoljenih vrednosti. Koncentracija čađi tokom zimskih meseci je na svih šest mernih mesta u gradu bila povećana pet do šest puta", objašnjava Biljana Mladenović.
Nadu građanima jedino daju radovi na regionalnoj deponiji u Kaleniću, oko 50 kilometara udaljenoj od Valjeva, koji bi, prema najavama, mogli da budu završeni do kraja 2025. godine, a da deponija bude puštena u rad početkom 2026.
Radovi na ovoj regionalnoj deponiji u istoimenom selu, kojom bi bio rešen problem deponovanja otpada Valjeva i drugih lokalnih samouprava Kolubarskog okruga, započeti su pre 14 godina.
Vrednost ove investicije je oko 31,5 miliona evra, od čega najveći deo finansira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
U izgradnju je uključeno jedanaest gradova i opština, a tenderi za izgradnju ove deponije najavljivani su još 2013.
Valjevci se nadaju da bi problem zagađenja mogao da bude rešen i gasifikacijom grada. Za sada je gas stigao samo do industrijske zone.