Zvaničnici u Srbiji nisu se oglasili o najavi otvaranja ruskog predstavništva Ministarstva odbrane ni devet dana od kada je Rusija objavila dokument za koji je javnost u Srbiji saznala iz medija.
Međutim, u samom dokumentu objavljenom na ruskom jeziku na portalu pravo.gov.ru na kom se objavljuju zvanična dokumenta Vlade Rusije, na osam strana se navode detalji sporazuma Vlade Srbije i Rusije među kojima se nalaze i informacije da će predstavništvo funkcionisati pri Ministarstvu odbrane Srbije, a da će osoblje imati diplomatski status.
Predstavništvo će biti otvoreno na osnovu sporazuma vlada dveju država i prethodnog dogovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Reakcija na najavu otvaranja predstavništva ruskog ministarstva odbrane za sada je stigla iz Evropske unije (EU).
Portparol EU Peter Stano naveo je u izjavi za RSE 22. oktobra da se od Srbije očekuje da će svoju politiku prema trećim zemljama progresivno uskladiti sa politikom i stavovima koje je usvojila Unija.
Šta se navodi u sporazumu?
Predstavništvo će, kako se navodi u sporazumu, imati šefa kancelarije, zamenika šefa i prevodioca.
"Šef predstavništva pomaže Ministarstvu odbrane Srbije u rešavanju pitanja vojne i vojne-tehničke saradnje sa Ruskom Federacijom, on je takođe nadređen svim ruskim vojnim specijalistima na teritoriji Republike Srbije", navodi se u dokumentu.
Srpska strana će, kako je dogovoreno sporazumom, "omogućiti šefu predstavništva da koristi, uz prethodnu saglasnost srpske strane, postojeća sredstva veze (komunikacije) Oružanih snaga Republike Srbije, za obavljanje svojih aktivnosti".
Takođe, Srbija će omogućiti ruskoj strani da u Srbiju šalje predstavnike koji će vršiti kontrolu rada Predstavništva i ruskih vojnih specijalista.
Srpska strana potpisom na sporazumu garantuje bezbednost Predstavništva i zaposlenih.
Predstavništvo pri srpskom Ministarstvu odbrane
U dokumentu, objavljenom 15. oktobra, se takođe navodi da će predstavništvo ruskog ministarstva odbrane funkcionisati pri Ministarstvu odbrane Srbije.
Dokument ne sadrži dodatna objašnjenja u tom delu.
Navodi se i da se predstavništvo otvara "sa ciljem pomoći srpskoj strani u rešavanju pitanja vojne i vojno-tehničke saradnje" i kako bi se rukovodilo aktivnostima ruskih vojnih specijalista u Republici Srbiji sa ciljem pomoći razvoju Oružanih snaga Republike Srbije, operacijama, popravkama i upotrebi naoružanja i vojne opreme koju je Rusija isporučila Srbiji.
S kim Vojska Srbije najviše vežba?
Diplomatski status za zaposlene u predstavništvu
Zaposlenima u predstavništvu i članovima njihovih porodica garantuje se u članu 7. diplomatski status, koji im omogućava privilegije tokom boravka u Srbiji, ali i olakšice prilikom putovanja u druge države.
Sporazumom je predviđeno da ukoliko zaposleni u predstavništvu bude svedok ili učesnik u prestupu i kršenju zakona, "sve proceduralne aktivnosti sa njima će biti sprovedene uz učešće Ambasade Rusije u Srbiji".
Takođe, prema onome što je dogovoreno, zaposleni u predstavništvu i članovi njihovih porodica nisu u obavezi da daju bilo kakve podatke o sebi osim podataka navedenih u pasošu.
Izuzeće od plaćanja poreza
Osoblje predstavništva i članovi njihovih porodica oslobođeni su plaćanja bilo kakvih poreza, uključujući i porez na dodatu vrednost na uvoz proizvoda i imovinu za ličnu upotrebu.
Takođe, vozila, oprema i imovina uvezene na teritoriju Srbije od strane zaposlenih i članova njihovih porodica ostaju vlasništvo ruske strane, dok se srpska strana obavezuje da omogući neophodnu dokumentaciju za uvoz i izvoz robe bez ubiranja bilo kakvih nameta.
Na račun Rusije padaju svi troškovi putovanja i smeštaja.
"Ruska strana iznajmljuje i pokriva troškove za kancelarije i kuće za zaposlene", navodi se u sporazumu, i dodaje da ruska strana takođe pokriva sve medicinske troškove.
"Ruska strana o svom trošku iznajmljuje kancelarijske prostorije za zaposlene u misiji i članove njihovih porodica", kao i zasebne stambene prostorije, navodi se u sporazumu. Ruska strana, kako je navedeno, pokrivaće i sve medicinske troškove za zaposlene u predstavništvu i članove njihovih porodica.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je Ministarstvu odbrane Srbije u dva navrata poslalo pitanja u vezi sa statusom ruskog predstavništva ministarstva odbrane, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.
RSE je upit poslao i Ministarstvu spoljnih poslova Rusije i ruskom ministarstvu odbrane. Odgovor, međutim, nije stigao.
U telefonskom razgovoru sa kancelarijom izaslanika odbrane pri Ambasadi Rusije u Beogradu rečeno nam je da nisu u mogućnosti da odgovore na pitanja RSE.
I dalje mnogo nepoznanica
Jelica Kurjak, nekadašnja ambasadorka Srbije u Moskvi, ocenjuje u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je i dalje veoma mnogo nepoznanica.
"Od toga kad je potpisan sporazum, do njegovog stvarnog pravnog statusa", navodi Kurjak koja je bila ambasadorka Srbije u Rusiji od 2008. do 2012 godine.
Ona ocenjuje da je interes Rusije sa otvaranjem predstavništva odbrane u Srbiji jasan, a to je da, prema njenim rečima, oformi novo uporište, koje bi moglo da deluje na širem prostoru Zapadnog Balkana, a ne samo u Srbiji.
Diplomatski status omogućava beneficije
"Mislim da bi Rusiji itekako bilo važno da ima uporište i informacije iz tog uporišta na vojnom planu", navodi Kurjak i dodaje: "Mislim da je potpuno razumljivo sa ruske strane da je to tražila i dobila, ali je drugo pitanje šta Srbija time hoće".
Omogućavanje diplomatskog statusa predstavništvu i zaposlenima u njemu, smatra Kurjak daje veliki prostor manevrisanja kako u Srbiji, tako i u regionu.
"Diplomatski status štiti stranog građanina u zemlji u kojoj boravi od mnogih postupaka protiv njega, on omogućava stranom državljaninu da slobodno radi mnogo poslova koji ne podležu domaćim zakonima i sankcijama", navodi Kurjak.
Takođe, prema njenim rečima, diplomatski status omogućava slobodu kretanja stranog građanina ne samo u Srbiji, već i u regionu.
"On slobodno putuje, slobodno se kreće, njemu diplomatski pasoš omogućava slobodu kretanja koja povlači za sobom dosta beneficija", navodi Kurjak.
Ona dodaje i da sve države koje žele da budu prisutne na Zapadnom Balkanu i one koje su aktivne u regionu rade obaveštajni posao, ali da Srbija po tom pitanju treba da zauzme stav.
"Kada govorimo o Srbiji i Rusiji, kada govorimo uopšte o Srbiji i Evropskoj uniji i ostalim zemljama, pitanje je koliko mi kao država imamo jasnu, decidnu, trasiranu, naciljanu spoljnu politiku koja uključuje i bezbednosni momenat, odnosno naše ponašanje u bezbednosnom smislu", ističe Kurjak.
Radić: Dosta otvorenih pitanja
Za urednika specijalizovanog sajta "Balkanska bezbednosna mreža" i beogradskog vojnog analitičara, Aleksandra Radića, sporazum koji omogućava formiranje stalnog predstavništva ruskog ministarstva odbrane u Beogradu je tema koja otvara mnoga pitanja.
"Politička i druga važna pitanja iz oblasti vojne ekonomije", navodi u razgovoru za RSE Radić.
On ocenjuje i da se kroz komercijalne ugovore stvara potreba za boravkom ruskih tehničara i za koordinaciju njihovog rada.
Radić napominje i da je objavljeno da se radi na trećoj fazi modernizacije aviona MiG-29, te da će to, kako je rekao, zahtevati na dugi vremenski period stalni boravak većeg ili manjeg broja ruskih tehničara.
Međutim, on ističe da postoje otvorena pitanja u vezi sa budućim predstavništvom i zaposlenima u njemu.
"Jasno je da je njihov primarni zadatak vojno-vojna i vojno-tehnička saradnja. I naravno otvoreno pitanje koje tu može da se postavi jeste - da li bi tu bilo obaveštajnog rada? To je čak i neozbiljno pitati – naravno da bi bilo. Uvek se koristi svaka prilika za obaveštajni rad", navodi Radić.
Međutim, dodaje da za obaveštajni rad nije neophodan diplomatski status.
"Jedna od tema koja je stalno isticana od strane Zapada je da li je Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu mesto gde Rusi mogu da organizuju špijunažu u nekom širem obimu, ali da se razumemo – ne morate da imate diplomatski imunitet i ne morate da budete zvanični predstavnik da biste to radili", kaže Radić za RSE.
Prema njegovoj oceni, afera u vezi sa obaveštajnim aktivnostima nekadašnjeg pomoćnika izaslanika odbrane pri Ambasadi Rusije u Beogradu Georgi Klebana iz novembra 2019. čiji epilog javnost do danas nije saznala, dodatno bi mogla da optereti priču oko otvaranja ruskog predstavništva ministarstva odbrane.
"U ovom trenutku pitanje je to što smo pre godinu dana imali aferu u kontekstu ruskog obaveštajnog rada na našem terenu, ona je lepo zatrpana i zataškana. Kad taj kostur iskopate iz ormara, onda to loše izgleda u kontekstu formiranja ruskog stalnog vojnog predstavništva", navodi Radić.
U javnosti se u novembru 2019. pojavio snimak pripadnika Ruske vojno obaveštajne službe (GRU) koji daje novac "srpskom agentu".
U pitanju je bio potpukovnik Georgi Kleban, koji je, kako je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije potvrdilo za RSE bio na poziciji pomoćnika izaslanika odbrane pri Ambasadi Rusije u Beogradu.
- Ruski obaveštajac na sastanku sa 'srpskim agentom' u Beogradu
- Vučić: Imamo dokumentovane i druge pripadnike ruskih službi bezbednosti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko nedelja nakon što je na konferenciji za medije izjavio da Srbija "samo za Klebana ima dokumentovanih deset kontakata sa tri konspirativna izvora", u decembru 2019. u Sočiju, pred susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, naveo da je što se njega tiče, afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena.
Ćutanje zvaničnika o otvaranju predstavništva Radić vidi kao matricu ponašanja u drugim oblastima, ne samo vojnoj.
Radić takođe ističe da će otvaranje ruskog predstavništva izazvati reakcije u Briselu i Vašingtonu.
Paralele sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom
Upravo diplomatski status ruskih državljana koji rade u okviru Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, otvorenog 2012. sa kako je tom prilikom navedeno ciljem da rusko osoblje, sa svojim kolegama iz Srbije, pomaže u slučaju elementarnih nepogoda i drugih vanrednih situacija, bio kamen spoticanja između Srbije i Rusije.
I dok je zvanična Moskva u više navrata tražila od Srbije da ruskom osoblju zaposlenom u Centru dodeli specijalni status kroz sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetu osoblja, Srbija taj zahtev nije do danas ispunila.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je krajem juna 2017. godine izjavila da je pitanje Centra suviše ispolitizovano, ali "da će biti u vrhu prioriteta nove Vlade".
Do danas, premijerka Srbije po tom pitanju nije zauzela jasan stav.
Zahtev Rusije za dodeljivanje diplomatskog statusa Rusko-srpskom humanitarnom centru je kod predstavnika pojedinih zapadnih zemalja, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država (SAD), izazvao kritike i sumnju da bi mogao postati ruska vojna baza.
Američki zvaničnici ukazivali su na to da bi Srbija trebalo da bude sumnjičava što Rusi uopšte traže diplomatski status za svoje ljude u tom centru ako su oni samo humanitarci.
Predstavnici Ambasade SAD posetili su centar u julu 2017. nakon čega je Ambasada izdala saopštenje u kome se navodi da njeni predstavnici nisu videli u Ruskom humanitarnom centru u Nišu ništa što bi ukazivalo na potrebu da taj Centar dobije diplomatski status.
Šta je sve od naoružanja Srbija nabavila iz Rusije?
U prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je iz Rusije pet helikoptera Mi-17V-5, četiri borbena helikoptera Mi-35M, preuzeta je donacija od šest lovaca MiG-29. Na remontu su i četiri aviona tog tipa koje je Srbiji donirala Belorusija.
Za ukupno 14 letelica dogovoreno je održavanje i podrška, dok je raketni sistem PVO "Pancir S1" kupljen na osnovu sporazuma sa Rusijom iz 2019.
U Srbiju je iz Rusije u 2019. dopremljeno i deset od ukupno 30 borbenih izviđačkih oklopnih vozila "BRDM 2".
Sporazum o toj donaciji podrazumeva da u Srbiju iz Rusije bude dopremljeno i 30 tenkova "T-72".
Mediji su 28. oktobra objavili informaciju da je u Srbiju dopremljena prva isporuka ruskih tenkova "T-72" ali zvanični organi Srbije tu informaciju do objavljivanja teksta nisu potvrdili niti su se tim povodom oglašavali u javnosti.
Sporazum o vojnoj saradnji Srbije i Rusije potpisan je 2013. godine, a potpisali su ih tadašnji ministar odbrane Srbije Nebojša Rodić i Sergej Šojgu, koji je na poziciji ministra odbrane Rusije od 2012. godine.
* Saradnja na tekstu: Alina Zhetigenova-Živanović
Facebook Forum