Dostupni linkovi

Ruski vrući krompir u Nišu


Da li će srpska vlast dati diplomatski status Rusima u Humanitarnom centru u Nišu ostaje pitanje bez odgovora.
Da li će srpska vlast dati diplomatski status Rusima u Humanitarnom centru u Nišu ostaje pitanje bez odgovora.

Prvi put otkada je otvoreno pitanje davanja diplomatskog statusa za osoblje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, što Moskva uporno traži, jedan ministar Vlade Srbije nedvosmisleno je zatražio da Srbija to i učini.

Reč je o Nenadu Popoviću, ministru za inovacije tehnološki razvoj, te lideru Srpske narodne partije (SNP), koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) predsednika države Aleksandra Vučića.

Popovićeva stranka je, inače, pretprošle godine potpisala sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom, partijom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Povodom inicijative ministra Nenada Popovića koju je izneo u dnevnom listu Večernje novosti, da se osoblju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu dodeli diplomatski status, vicepremijerka Vlade Srbije Zorana Mihajlović za isti list rekla je da najpre očekuje mišljenje predsednice Vlade.

"Za nju verujem da je najobaveštenija i da će uz dobru procenu moći da nama, članovima Vlade, na nekoj od sednica predstavi stav, što će biti osnova za donošenje odluke", navela je Mihajlović i dodala da se oko humanitarne baze u Nišu pravi prevelika tenzija bez realne potrebe.

Još na početku svog mandata premijerka Srbije Ana Brnabić je krajem juna 2017. godine izjavila da je pitanje Centra suviše ispolitizovano, ali da će biti u vrhu prioriteta nove Vlade.

Odluka Srbije, dodala je, neće zavisiti ni od Sjedinjenih Država ni od Rusije. Do sada, međutim, Vlada se u ovom pogledu nije ništa pomerila s mrtve tačke.

Ruski centar u Nišu
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:04:49 0:00

Pitanje diplomatskog imuniteta pripadnika Srpsko-ruskog centra u Nišu, koji Moskva uporno traži, ne silazi sa domaće i međunarodne agende već pet godina, koliko Centar postoji.

Nije rešeno ni tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kremlju 19. decembra 2017. godine, iako je predsednik Saveta Ruske Federacije Iljas Umahanov najavio da bi odluka mogla pasti posle tog sastanka srpskog i ruskog lidera.

Da li je Vučić o tome razgovarao sa Putinom ne zna se pouzdano, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) nekadašnji srpski ambasador u Belorusiji i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić.

"Čini mi se da je on (Vučić, prim. aut.) u jednom razgovoru na neki način dao do znanja da nije o tome bilo reči, mada, to opet ništa ne mora da znači", ističe Đukić.

Vučić o Rusko-srpskom centru u Nišu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:48 0:00

Da je o diplomatskom statusu ruskom osoblju u niškom centru u Moskvi bilo reči siguran je izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije Vlade Radulović.

"Prilično sam siguran da je Vučić sa Putinom u Moskvi razgovarao o tome jer to je tema koja se pokreće na svakom sastanku od 2014. godine do danas. To vidite i po tome što se i sa drugih strana – iz Brisela i Vašingtona – to pitanje stalno stavlja u fokus. Dakle, ono je, sasvim sigurno, bilo na dnevnom redu, a zašto to predsednik nije obrazložio kad se vratio, mi sada možemo da nagađamo: da li zato što nikakav dogovor nije postignut ili, možda, suprotno – zato što je nešto postignuto, ali nije vreme još uvek da se o tome zna", ukazuje Radulović.

Diplomatski imunitet za osoblje niškog centra nije pitanje oko kojeg se lome koplja samo između Istoka i Zapada, nego i unutar aktuelne srpske vlade.

"Lično mislim da nije prilično da u jednoj vladi postoji takva jedna podela – na blok rusofila i blok koji ima drugo gledanja na srpsku spoljnu politiku. Takva vlada nije svojstvena demokratskim zemljama", ocenjuje Đukić.

Popovićevim apelom da se Rusima u Nišu dâ diplomatski status nije iznenađen ni Vlade Radulović.

"Nije to ništa novo, mi znamo ko su ruski ministri u Vladi Republike Srbije. Popović je samo jedan od njih, on je direktna filijala i on to i ne krije", kaže Radulović, a na pitanje ko su drugi, odgovara: "Vidite, možemo mi da diskutujemo i o tome kakva je uloga Socijalističke partije Srbije u vladajućoj koaliciji po pitanju ruskog uticaja..."

Na pitanje RSE – da li je u pitanju i Ivica Dačić (šef srpske diplomatije i lider socijalista, prim. aut.) – Radulović kaže: "Ja to nisam rekao, ali može tako da se protumači".

Ivica Dačić je zahtevao gotovo ultimativno početkom maja 2017. godine da se pitanje niškog centra reši ili da se isti zatvori.

Srbija bi trebalo da bude pažljiva i sumnjičava.
– Kajl Skat

Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu u žiži je interesovanja i Sjedinjenih Država.

Predstavnici Američke ambasade u Srbiji posetili su taj centar u julu 2017. godine i na upit RSE saopštili da nisu videli ništa što bi ukazivalo na potrebu da taj centar dobije diplomatski status.

Zvaničnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee) istakao je istovremeno da ne bi bilo normalno dati diplomatski imunitet osoblju tog centra, a komandant Vojske SAD-a u Evropi Ben Hodžis (Ben Hodges) čak i ne veruje da je to humanitarni centar.

Američki zvaničnici ukazivali su na to da bi Srbija trebalo da bude sumnjičava što Rusi uopšte traže diplomatski status za svoje ljude u tom centru ako su oni samo humanitarci. Na to je u intervjuu Blicu poslednjeg dana prošle godine ukazao američki ambasador u Srbiji Kajl Skat (Kyle Scott).

"To nije normalno. Mi i rukovodstvo Srbije bi trebalo da se zapitamo zašto je to toliko važno za Moskvu i zašto to zahtevaju... U vezi sa ovim Srbija bi trebalo da bude pažljiva i sumnjičava jer taj zahtev nije uredu", rekao je Skat.

Naveo je da će Sjedinjene Države nastaviti da budu sumnjičave i da se pitaju šta su krajnji ciljevi za eventualno davanje diplomatskog statusa tom centru.

Skot: Zašto je Moskvi to toliko važno
Skot: Zašto je Moskvi to toliko važno

Vlade Radulović iz Atlantskog saveta takođe ukazuje na apsurd da se bilo kojim i bilo čijim humanitarcima daje diplomatski imunitet.

"Ne vidim zašto je potrebno dati humanitarcima u Srpsko-ruskom centru u Nišu diplomatski status jer, ako treba, hajde onda svim našim vatrogascima da damo diplomatski status", kaže Radulović.

Ministri Nenad Popović i Ivica Dačić potezali su pitanje zašto je vojnicima NATO-a dat diplomatski status, dok ruskim humanitarcima u Nišu nije.

Američki ambasador Kajl Skat rekao je krajem prošle godine da vojnici NATO svaki put moraju unapred da dobiju dozvolu od srpskih vlasti, te naveo da oni dobijaju funkcionalni imunitet po ugovoru Srbije sa NATO-om, ali da nemaju diplomatski i teritorijalni imunitet.

"To što se zahteva za centar u Nišu nije isto što i status za NATO vojnike", pojasnio je Skat.

Na to ukazuje i Vlade Radulović.

"Humanitarci nisu predstavnici oružanih snaga, odnosno, Ministarstva odbrane Ruske Federacije. Drugo, sporazum koji smo mi potpisali sa NATO-om ne odnosi se samo na njihove nego i na naše vojnike i oficire – tako da tu imamo egalitet", kaže Radulović.

I na kraju, kaže izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije, ne funkcioniše sistem tako da neko dođe u Srbiju i vozi se transporterima, tenkovima, nego i dalje postoje jasne procedure koje moraju da se sprovedu.

"Vlada Srbije mora da se obavesti i tek kada dobiju dozvolu, oni mogu da koriste teritoriju Srbije za transport, za prolaz. Važno je reći da su i pre toga bile potrebne razne dozvole. Prema tome, jedini smisao sporazuma bio je da se smanje i vremenski skrate te procedure i čekanje dozvola", pojašnjava Radulović.

Odlaganje do krajnjih granica

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada je odolevao pritiscima Moskve da ruskom osoblju Niškog centra da diplomatski status.

Srećko Đukić smatra, međutim, da to pitanje za njega postaje sve teže rešivo.

"Na jednoj strani on intenzivno razvija odnose sa Ruskom Federacijom i zbog toga je sve teže reći tom partneru da mu ne može ispuniti želju, a na drugoj strani, Vlada koju predvodi njegova stranka ima strateško opredeljenje za Evropsku uniju, pa se onda mora prilagođavati Uniji, pri čemu do sada nije pokazala nameru da harmonizuje spoljnu i odbrambenu politiku sa Briselom. Takva politika će u jednom periodu sigurno doći na naplatu", reči su Đukića.

Da li će srpska vlast dati diplomatski status Rusima u Humanitarnom centru u Nišu ostaje i dalje pitanje bez odgovora.

"Mislim da će se to odlagati do krajnjih granica – sve dok ne budu sa jednom od strana u tom sporu poremećeni odnosi. Ako taj status da, onda će doći do remećenja odnosa sa Briselom i sa Vašingtonom", kaže Srećko Đukić i, ipak, odgovara na pitanje da li će Srbija na kraju dati diplomatski status ruskom osoblju u Nišu: "Mislim da neće".

Međunarodni institut za strategijske studije iz Londona naveo je u prošlogodišnjoj analizi da, iako Aleksandar Vučić podržava dobre odnose s Moskvom, lider koga on najviše sluša je nemačka kancelarka Angela Merkel. A ona je, navodno, Vučiću rekla da ne odobri diplomatski status osoblju ruske baze u Nišu.

Institut ocenjuje da Merkel "veruje da bi Rusija te diplomatske privilegije iskoristila da elektronski nadzire bazu Jug, na manje od dva sata južno od Niša, u kojoj srpski vojnici vežbaju zajedno s NATO-om, a drugi verovatni cilj bi bile trupe NATO-a u sastavu Kfora od 4.352 vojnika koje jamče bezbednost Kosova".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG